Бог Шива је хиндуистичко божанство.

Као посљедњег из хиндуистичког светог тројства, уз Брахму и Вишнуа који су стваратељи и одржаватељи овог материјалног свемира, Бог Шива се приказује као уништаватељ, као онај који долази посљедњи да би у себи задржао овај свијет до новог циклуса стварања.

За њега кажу да је једини од три божанства стално утјеловљен на Земљи и да борави на планини Каиласх, која се налази у склопу Хималаја. Приказује га се сњежно бијелог или у свијетлоплавој боји, понекад прекривеног пепелом. Бијелина Шиве симбол је свјетла које отклања таму, а уједно и персонификација Бога као козмичке свијести. Често се приказује са отвореним трећим оком или агја чакром која представља капију унутарњег духовног развоја. Око Шивиног врата је кобра Васуки симбол проласка времена. Три прстена око врата представљају прошлост, садашњост и будућност.

Запетљане косе, на свом носиоцу, бику Нанди, окружен је бићима која га прате свуда и која су из његове димензије. У другим је приликама приказан као аскета који сједи на тигровој кожи и непрекидно медитира на планини Каиласх. Поклоници га штују приказаног у кипу, у симболу Линге, округлом, фаличком облику који представља стваралачку моћ бога, или у његову облику који плесом уништава материјални свемир и представља уништавајућу моћ бога Натараја (краља плеса). Већина поклоника Шиву сматра милосрдним и пуним љубави.

Највећи је од свих Јогија, он је Адијоги, или први Јоги који је поделио Јогу са својих 7 помоћника. Управља тамас гуном (незнање, тама) која је једна од три везујуће силе материјалног свемира.

Мантра у славу Шиве гласи: Ом Намах Схиваyа.