13. 9.

• 81. — Након смрти брата Тита, власт над Римским Царством преузео је Домицијан. За његове владавине (до 96. године) почела је градња линија утврда као деснорајнске границе против пријетећих упада Германа.
• 122. — Отпочела изградња Хадријановог зида.
• 533. — Битка ад Децијум (на десетој миљи од Картагине): Велика победа византијског војсковође Велизара над вандалским краљем Гелимером.
• 1759. — Британци су у пресудној бици у близини Квибека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади.
• 1788. — НЈујорк је проглашен првом федералном престоницом САД.
• 1842. — Народна скупштина кнежевине Србије, у којој су уставобранитељи имали већину, прогласила је за кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа.
• 1882. — Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана.
• 1908. — Пробном вожњом од Вирпазара до Бара Црном Гором је прошао први воз. Редовни железнички саобраћај успостављен је 2. новембра.
• 1922. — У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 степени Целзијуса.
• 1923. — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.
• 1943. — Народноослободилачки одбор за Истру донио је одлуку о прикључењу Истре матици Хрватској.
• 1955. — СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе.
• 1971. — Побуна затвореника против увјета у затвору Аттица код Неw Yорка завршила је погибијом 39 затвореника и девет стражара који су били таоци.
• 1989. — у Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту.
• 1991. — СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану.
• 1993. — Израел и Палестинска ослободилачака организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.
• 1998. — На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата.
• 1999. — Бомбашки напади на руске станове: У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.
• 2000. — Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност.
• 2001. — Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.

.

• 1087. — Јован II Комнин, византијски цар.
• 1475. — Цесаре Боргиа, талијански политичар и војсковођа († 1507.).
• 1819. — Цлара Сцхуманн, њемачка пијанистица († 1896.).
• 1830. — Марие вон Ебнер-Есцхенбацх, аустријска књижевница († 1916.).
• 1860. — Јохн Ј. Персхинг, заповједник Америчког експедицијског корпуса у Првом свјетском рату († 1948.).
• 1861. — Венделин Вошњак, словенски фрањевац хрватског поријекла († 1933.).
• 1874. — Арнолд Сцхöнберг, аустријски складатељ († 1951.).
• 1876. — Схерwоод Андерсон, амерички књижевник († 1941.).
• 1887. — Лавослав Ружичка, хрватски знанственик († 1976.).
• 1903. — Цлаудетте Цолберт, америчка глумица француског поријекла († 1996.).
• 1910. — Федор Ваић, сликар и цртач († 1987.).
• 1913. — Ћамил Сијарић, бошњачки књижевник.
• 1916. — Роалд Дахл, британски књижевник, норвешког поријекла († 1990.).
• 1924. — Маурице Јарре, француски складатељ и диригент († 2009.).
• 1933. — Душко Трифуновић, књижевник, сценарист и текстописац.
• 1934. — Михаило Ћуповић (Ћупо), златиборски песник.
• 1944. — Јацqуелине Биссет, британска глумица.
• 1944. — Петер Цетера, амерички пјевач и текстописац.
• 1948. — Нелл Цартер, америчка глумица.
• 1952. — Рандy Јонес, амерички певач (Виллаге Пеопле).
• 1953. — Фабијан Ловрић, босанскохерцеговачки пјесник.
• 1956. — Игор Радојичић, политичар, председник Народне скупштине РС, в.д. председник РС (октобар - децембар 2007.).
• 1967. — Гордана Бобан, босанскохерцеговачка драмска умјетница.
• 1967. — Слободан Ковач, бивши југославенски и српски одбојкаш и тренер.
• 1968. — Медина Џанбеговић, босанска пјесникиња.
• 1968. — Емма Wиклунд, шведска глумица и модел.
• 1971. — Горан Иванишевић, хрватски тенисер.
• 1971. — Стелла МцЦартнеy, британска модна дизајнерица.
• 1973. — Фабио Цаннаваро, талијански ногометни репрезентативац и тренер.
• 1975. — Инес Бојанић Шваић, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
• 1976. — Тамара Гарбајс, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
• 1977. — Фиона Аппле, америчка поп-пјевачица.
• 1977. — Пол Пирс, амерички кошаркаш.
• 1978. — Матеј Чернич, талијански одбојкаш, словенског поријекла.
• 1979. — Иван Миљковић, српски одбојкаш.
• 1983. — Марко Ломић, српски фудбалер.
• 1985. — Никола Микић, српски ногометаш.
• 1987. — Цветана Пиронкова, бугарска тенисачица.
• 1989. — Тхомас Мüллер, њемачки ногометни репрезентативац.
• 1989. — Томáш Нецид, чешки ногометаш.

.

• 81. — Тит Флавије, римски цар (* 39.).
• 531. — Кавад I, краљ Сасанидске Персије (* 449.).
• 864. — Пиетро Традоницо, млетачки дужд (* 800.).
• 1506. — Андреа Мантења, италијански сликар и гравер.
• 1592. — Мицхел де Монтаигне, француски писац (* 1533.).
• 1598. — Филип II., шпањолски краљ (* 1527.).
• 1872. — Лудwиг Феуербацх, њемачки филозоф (* 1804.).
• 1928. — Итало Свево, талијански писац (* 1861.).
• 1949. — Аугуст Крогх, дански лијечник и нобеловац (* 1874.).
• 1977. — Леополд Стоковски, амерички диригент пољског порекла.
• 1989. — Цмиљка Калушевић, бивша југославенска и српска кошаркашица и атлетичарка (* 1933.).
• 1992. — Божидар Рашица, архитект, сценограф и сликар (* 1912.) .
• 1996. — Тупак Шакур, амерички глумац, репер и песник. (*1971).
• 1999. — Владимир Погачић, филмски редитељ.
• 2001. — Јарослав Дробнý, чехословачки тенисер и хокејаш (* 1921.).
• 2009. — Норман Борлауг, амерички агроном, покретач "Зелене револуције" и добитник Нобелове награде за мир (* 1914.).
• 2017. — Славко Голдстеин, хрватски повјесничар и политичар (* 1928.).
• 2017. — Нада Ђуревска, босанскохерцеговачка глумица (* 1952.).)

.

• Полагање појаса Пресвете Богородице

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар