21. 9.

• 1792. — Француска револуција: На првој јавној седници Конвента (револуционарног парламента) укинута је монархија у Француској.
• 1938. — Влада Чехословачке прихватила је британско-француски план о препуштању Судетске области нацистичкој Немачкој.
• 1949. — у Кини је формирана Централна народна влада на челу са Мао Цедунгом.
• 1964. — Малта је постала независна после 164 године британске владавине.
• 1972. — Председник Филипина Фердинанд Маркос завео је ванредно стање у земљи и ставио у затвор хиљаде противника његовог режима.
• 1973. — Југославија је прекинула дипломатске односе са Чилеом, десет дана после пуча генерала Аугуста Пиночеа, у којем је убијен председник Салвадор Аљенде.
• 1991. — основан Главни стожер Оружаних снага Републике Хрватске.
• 1992. — Мексико и Ватикан су успоставили пуне дипломатске односе после прекида од 130 година.
• 1993. — Председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент под оптужбом да посланици у парламенту блокирају уставне реформе и изборе.
• 1996. — На аеродрому у Боготи, у авиону председника Колумбије Ернеста Сампера, који је био спреман да полети у САД, после анонимне пријаве, пронађено је око четири килограма хероина.
• 1999. — На Тајвану је у земљотресу погинуло више од 2.100 људи, а рањено око 8.700.
• 2000. — Руска влада је одлучила да замрзне уговор са Ираном о продаји ласерске технологије, након што су САД изразиле забринутост због могућности њеног коришћења у изради нуклеарног оружја.
• 2001. — Јапанско министарство иностраних послова саопштило је да ће свим банкама и финансијским институцијама у Јапану забранити да без дозволе владе обављају трансакције са компанијама и особама које су повезане са Талибанима и вођом терористичке организације Ал Каида Бин Ладеном.

.

• 1452. — Ђироламо Савонарола, италијански верски и политички реформатор. (†1498.).
• 1840. — Мурат V, султан Османског царства.
• 1842. — Абдулхамид II, султан Османског царства.
• 1846. — Светозар Марковић, српски политичар и писац. (†1875.).
• 1853. — Хеике Камерлингх Оннес, холандски физичар.
• 1866. — Херберт Џорџ Велс, енглески књижевник. (†1946.).
• 1906. — Аристотелес Онассис, грчки бродовласник.
• 1909. — Милован Јакшић, био је југословенски ногометаш,црногорског поријекла, ногометни вратар репрезентације Краљевине Југославије (†1953.).
• 1909. — Кwаме Нкрумах, гански политичар († 1972.).
• 1912. — Цхуцк Јонес, амерички филмски аниматор, карикатурист, сценарист, продуцент и режисер († 2002.).
• 1919. — Мирко Божић, хрватски књижевник († 1995.).
• 1922. — Владимир Руждјак, хрватски оперни пјевач и редатељ те глазбени педагог и складатељ († 1987.).
• 1929. — Сáндор Коцсис, мађарски ногометаш и тренер († 1979.).
• 1930. — Мирко Буловић, српски глумац († 2009.).
• 1931. — Ларрy Хагман, амерички глумац.
• 1934. — Леонард Цохен, канадски кантаутор († 2016.)
• 1947. — Степхен Кинг, амерички књижевник.
• 1947. — Јордан Ивановић, српски спортски новинар († 2010.).
• 1950. — Билл Мурраy, ирско-амерички глумац, режисер и продуцент.
• 1951. — Аслан Алијевич Машадов, чеченски политичар и државник (†2005.).
• 1952. — Аннелиесе Мицхел, жртва егзорцизма.
• 1954. — Шинзо Абе, јапански политичар и премијер.
• 1956. — Момир Булатовић је био Предсједник Републике Црне Горе од 1990. до 1998. и Премијер Савезне Републике Југославије од 1998. до 2000.Црногорски политичар и државник.
• 1958. — Милан Младеновић, југословенски рок музичар. (†1994.).
• 1960. — Иван Гудељ, бивши хрватски ногометаш, данашњи тренер.
• 1960. — Давид Јамес Еллиотт, канадски глумац.
• 1961. — Тоне Тисељ, словенски рукометаш и тренер.
• 1966. — Киефер Сутхерланд, канадски глумац.
• 1968. — Анто Дробњак, црногорски и југословенски ногометаш и тренер.
• 1970. — Марко Барлецај, хрватски ногометаш.
• 1971. — Зоран Мирковић, српски фудбалер.
• 1971. — Луке Wилсон, амерички филмски глумац.
• 1972. — Лиам Галлагхер, енглески пјевач и свирач.
• 1974. — Хеннинг Фритз, некадашњи њемачки рукометаш и репрезентативац.
• 1977. — Гергелy Кисс, мађарски ватерполиста.
• 1993. — Анте Ребић, хрватски ногометаш.

.

• 19. пне. - Вергилије, римски пјесник.
• 1327. — Едвард II, енглески краљ.
• 1558. — Карло V., њемачко-римски цар и шпањолски краљ (* 1500.).
• 1706. — Клара Жижић, хрватска редовница (* 1626.).
• 1812. — Емануел Сцхиканедер, њемачки глумац, пјевач, драматичар и складатељ (* 1751.).
• 1832. — Wалтер Сцотт, шкотски књижевник (* 1771.).
• 1860. — Артхур Сцхопенхауер, њемачки филозоф (* 1788.).
• 1936. — Хуго Ехрлицх, хрватски и југославенски архитект (* 1879.).
• 1938. — Ивана Брлић-Мажуранић, хрватска књижевница (* 1874.).
• 1942. — Нина Вавра, хрватска глумица (* 1879.).
• 1971. — Бернардо Алберто Хоуссаy, аргентински физиолог и нобеловац (* 1887.).
• 1974. — Волтер Бренан, амерички филмски глумац (* 1894.).
• 1991. — Анте Параџик, хрватски политичар.
• 1998. — Флоренце Гриффитх-Јоyнер, америчка атлетичарка (* 1959.).
• 2007. — Петар Стамболић, високопозиционирани дужносник СР Србије, други предсједник Савезног извршног вијећа и четврти по реду предсједник Предсједништва СФР Југославије. (* 1912.).

.

• Уједињене нације овај дан обележавају као.
  • Дан мира.
• Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар