8. 12.

• 1854. — папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице.
• 1863. — британски боксер Том Кинг постао први светски шампион у тешкој категорији победом над Американцем Џоном Хинаном.
• 1925. — објављена књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супремације Немаца.
• 1941. — САД и Велика Британија објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбуру на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног пакта, објавиле рат САД.
• 1949. — Генерална скупштина Уједињених нација од светских сила тражила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај Шека на Тајван.
• 1954. — српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик. Закључено да је народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један језик с два изговора, да су оба писма, ћирилица и латиница, равноправна и да језик има заједнички правопис.
• 1966. — споразум о забрани нуклеарног оружја у космосу потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД.
• 1966. — приликом хаварије грчког ферибота „Хераклион“, који је потонуо током невремена код острва Мелос, погинула 234 путника и члана посаде.
• 1974. — Грци на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије.
• 1980. — у Њујорку убијен бивши члан групе „Битлс“ Џон Ленон. Убио га ментално поремећен обожавалац Марк Дејвид Чепмен, касније осуђен на доживотни затвор.
• 1991. — лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме престао да постоји СССР.
• 1995. — у Лондону почела дводневна Конференција на којој је, уместо женевске Мировне конференције за СФРЈ, основан Савет за спровођење мира. У раду Конференције учествовали министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт именован за представника међународне заједнице у Босни.
• 2000. — у Отави одржан први светски самит посвећен култури и уметности, на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку уметности.
• 2002. — поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача, 45,17 одсто. Највише гласова освојио лидер Демократске странке Србије и председник Југославије Војислав Коштуница, 57,66 одсто.

.

• 1542. — Мери Стјуарт, шкотска краљица. († 1587).
• 1708. — Фрањо I. Стјепан, цар Светог Римског Царства († 1765.).
• 1626. — Кристина Аугуста, шведска краљица. († 1689).
• 1821. — Јосип Руњанин, хрватски композитор. († 1878).
• 1824. — Јаков Игњатовић, српски писац. († 1889).
• 1832. — Бјернстјерне Мартиниус Бјернсон, норвешки писац. († 1910).
• 1865. — Јан Сибелијус, фински композитор. († 1957).
• 1886. — Диего Ривера, мексички сликар († 1957.).
• 1940. — Томислав Радић, хрватски филмски редатељ и сценарист († 2015.).
• 1943. — Јим Моррисон, пјевач, легендарни вођа "Доорса" († 1971.).
• 1953. — Ким Басингер, америчка филмска глумица.
• 1955. — Миленко Заблаћански, био је српски глумац († 2008.).
• 1982. — Јулен Агинагалде (Јулен Агуинагалде), шпањолски рукометаш.
• 1982. — Ницки Минај, америчка пјевачица и реперица.
• 1983. — Павел Погребњак, руски ногометаш.
• 1994. — Рахеем Стерлинг, енглески ногометаш.

.

• 1638. — Иван Гундулић, дубровачки барокни пјесник.
• 1864. — Георге Бооле, енглески математичар и филозоф.
• 1978. — Голда Меир, израелска државница, прва жена-премијер Израела.
• 1980. — Јохн Леннон, члан и суоснивач легендарне поп скупине Тхе Беатлес, (* 1940.).
• 2000. — Милић Станковић, српски сликар-надреалиста, познат као Милић од Мачве.
• 2001. — Елизабет Снајдер Холбертон, један од пионира компјутерског програмирања.
• 2001. — Мирза Делибашић, босанска кошаркашка звијезда.
• 2018. — Милан Сијерковић, метеоролог (* 1935.).

• Свети свештеномученик Климент (Оданије Ваведења)

.

.

Види такође: годишњи календар - дневни календар