Централна Србија
Централна Србија је назив за део територије Републике Србије, који се налазио изван територије аутономних покрајина: Војводине и Косова и Метохије. Назив се званично користио између 1945. и 2009/2010. године, када је извршена подела подручја Централне Србије на нове статистичке регионе: Београд, Шумадију и западну Србију и Јужну и источну Србију. Централна Србија није представљала посебну административну управну јединицу, него је ова територија била директно подређена Републичким властима.
Највећи градови Централне Србије (по подацима из 2002.):
- Београд = 1.380.600
- Ниш = 230.400
- Крагујевац = 211.580
- Чачак = 73.200
- Лесковац = 63.100
- Смедерево = 62.700
- Ваљево = 61.400
- Краљево = 57.800
- Крушевац = 57.400
- Ужице = 55.000
- Врање = 55.000
- Шабац = 54.800
- Нови Пазар = 54.600
У доба СФРЈ, поготово након доношења Устава 1974. који је аутономним покрајинама дао шире овласти, за Централну Србију се користио израз Ужа Србија. Године 1990. тај је израз промењен у Централна Србија.
