Хаиле Селассие

Он је 2. новембра 1930 насљедио на пријестољу, након њене смрти царицу Заудиту I и владао је Етиопијом све до 1974 кад га је свргнуо војни режим Дерг. Читаво вријеме активног бављења политиком, проводио је важне реформе у циљу модернизације Етиопије; аграрну, политичку и судску. Још док је био регент царице Заудиту I (1916-1930) укинуо је ропство и увео Етиопију у Лигу народа. Установио је парламент и судски систем, но све је заправо било формално јер је права власт остала при владару.

1935. уочи II. свјетског рата Италија је напала Етиопију, Селасије се безуспјешно покушао супротставити Талијанима, - након окупације земље, отишао је у егзил у Енглеску у мају 1936

Вријеме проведено у егзилу, провео је у плановима за истјеривање Талијана - које је радио са британским генералштабом. Уз помоћ британских јединица и етиопских партизана, Етиопија је ослобођена 1942 и Селасије се вратио на царски трон.

Вративши се на власт почео је обнављати своју ратом погођену домовину. Највећа постигнућа су му аграрна реформа (1942 - 1944), еманципација робова (1942), те успостава парламента.

Селасије 1955. издаје ревидирани Устав, покушавајући тако помакнути државу у 20. вијек. Парламент је добио одређене, но опет ограничене овласти, те је народ осјећао да то није довољно, због тог је 1960. након неуспјелог покушаја свргавања с пријестоља, обећао повећати напоре у циљу бржег економског развоја и бројне социјалне реформе.

Током 1960-их Селасије је постао све више заокупиран вањским пословима. 1963 је играо главну улогу у оснивању Организације Афричког Јединства, и у спору између Сомалије и Етиопије који су се били претворили у оружане сукобе. У марту 1964 договорено је примирје. Почетком 1970. био је посредник у спору између Сенегала и Гвинеје, Танзаније и Уганде, те Јужног и Сјеверног Судана.

Бавећи се проблемима других земаља, игнорирао је проблеме властите државе: велика неједнакост у подјели добара, рурална неразвијеност, цвјетајућа корупција на свим разинама власти, растућа инфлација, незапосленост и тешка суша и глад која је погодила сјевер земље (1972 - 1975) довели су земљу до великих потреса. Све је отпочело студентским, радничким и војничким штрајковима и демонстрацијама 1974 који су кулминирали 12. септембра 1974 кад је етиопска војска (Дерг) извела државни удар и свргнула Селасија с пријестоља. Након тога у марту 1975. укинута је монархија, а Етиопија проглашена републиком, убрзо након тога 27. аугуста 1975. Хаиле Селассие I умире, у прилично неразјашњеним околностима у притвору.

1930-их се на Јамајци јавља растафаријанизам према којем је Хаиле Селасије утјеловљени бог, избавитељ и ујединитељ афричких народа и исељених Африканаца.

"Морамо постати чланови нове расе, која ће надићи ситничаве предрасуде, дугујући нашу крајњу оданост не нацијама, већ нашим ближњима унутар људске заједнице." Хаиле Селассие I.