Хаиле Селасије (Гиз: ኃይለ፡ ሥላሴ= Снага тројства[1]) рођен као Тафари Меконен[2] (Ејерса Горо, Харар, 23. јул 1892. - Адис Абеба 27. аугуст 1975), био је регент царице Заудите I од 1916 до 1930, те етиопски цар (Негуш Негасти) Етиопије (1930 до 1974).[3]

Хаиле Селассие I
ቀዳማዊ፡ ኃይለ፡ ሥላሴ
Цар Етиопије
Владавина 2. студеног 1930. - 12. рујна 1974.
Претходник Заудита I
Насљедник Амха Селассие I (де иуре)
Аман Андом (де фацто)
Супруга Царица Менен Асфаw
Дјеца Принцеза Романеwорк
Принцеза Тенагнеwорк
Асфаw Wоссен
Принцеза Зенебеwорк
Принцеза Тсехаи
Принц Маконнен
Принц Сахле Селассие
Пуно име
Рас Тафари Маконнен
Династија Соломонска династија
Отац Маконнен Wолде Микаел
Мајка Wеyзиро Yесхимебет Али Абајифар
Рођење 23. српња 1892.
Ејерса Горо, Етиопија
Смрт 27. коловоза 1975.
Аддис Абеба, Етиопија
Покоп Катедрала Светог тројства
Етиопија Аддис Абеба, Етиопија
Вјера етиопска православна црква

Хаиле Селассие I., био је посљедњи етиопски владар (225. по реду) из Саламонске династије.

Биографија

уреди

Успон на царски трон

уреди

Он је 2. новембра 1930 насљедио на пријестољу, након њене смрти царицу Заудиту I и владао је Етиопијом све до 1974 кад га је свргнуо војни режим Дерг. Читаво вријеме активног бављења политиком, проводио је важне реформе у циљу модернизације Етиопије; аграрну, политичку и судску. Још док је био регент царице Заудиту I (1916-1930) укинуо је ропство и увео Етиопију у Лигу народа. Установио је парламент и судски систем, но све је заправо било формално јер је права власт остала при владару.

1935. уочи II. свјетског рата Италија је напала Етиопију, Селасије се безуспјешно покушао супротставити Талијанима, - након окупације земље, отишао је у егзил у Енглеску у мају 1936

 
Селасије за посјета Wасхингтону 1963

Вријеме проведено у егзилу, провео је у плановима за истјеривање Талијана - које је радио са британским генералштабом. Уз помоћ британских јединица и етиопских партизана, Етиопија је ослобођена 1942 и Селасије се вратио на царски трон.

Вративши се на власт почео је обнављати своју ратом погођену домовину. Највећа постигнућа су му аграрна реформа (1942 - 1944), еманципација робова (1942), те успостава парламента.

Селасије 1955. издаје ревидирани Устав, покушавајући тако помакнути државу у 20. вијек. Парламент је добио одређене, но опет ограничене овласти, те је народ осјећао да то није довољно, због тог је 1960. након неуспјелог покушаја свргавања с пријестоља, обећао повећати напоре у циљу бржег економског развоја и бројне социјалне реформе.

Током 1960-их Селасије је постао све више заокупиран вањским пословима. 1963 је играо главну улогу у оснивању Организације Афричког Јединства, и у спору између Сомалије и Етиопије који су се били претворили у оружане сукобе. У марту 1964 договорено је примирје. Почетком 1970. био је посредник у спору између Сенегала и Гвинеје, Танзаније и Уганде, те Јужног и Сјеверног Судана.

Пад с трона и смрт

уреди

Бавећи се проблемима других земаља, игнорирао је проблеме властите државе: велика неједнакост у подјели добара, рурална неразвијеност, цвјетајућа корупција на свим разинама власти, растућа инфлација, незапосленост и тешка суша и глад која је погодила сјевер земље (1972 - 1975) довели су земљу до великих потреса. Све је отпочело студентским, радничким и војничким штрајковима и демонстрацијама 1974 који су кулминирали 12. септембра 1974 кад је етиопска војска (Дерг) извела државни удар и свргнула Селасија с пријестоља. Након тога у марту 1975. укинута је монархија, а Етиопија проглашена републиком, убрзо након тога 27. аугуста 1975. Хаиле Селассие I умире, у прилично неразјашњеним околностима у притвору.

1930-их се на Јамајци јавља растафаријанизам према којем је Хаиле Селасије утјеловљени бог, избавитељ и ујединитељ афричких народа и исељених Африканаца.

"Морамо постати чланови нове расе, која ће надићи ситничаве предрасуде, дугујући нашу крајњу оданост не нацијама, већ нашим ближњима унутар људске заједнице." Хаиле Селассие I.

Извори

уреди
  1. Гатес, Хенрy Лоуис анд Аппиах, Антхонy. Африцана: Тхе Енцyцлопедиа оф тхе Африцан анд Африцан Америцан Еxпериенце. 1999, стр. 902.
  2. Мелвин Еугене Паге, Пеннy M. Сонненбург (2003), Цолониалисм: ан интернатионал, социал, цултурал, анд политицал енцyцлопедиа, Волуме 1, АБЦ-ЦЛИО, стр. 247, ИСБН 978-1-57607-335-3
  3. Ерлицх, Хаггаи. Тхе Цросс анд тхе Ривер: Етхиопиа, Егyпт, анд тхе Ниле. 2002, стр. 192.
Претходник:
Заудита I
Етиопски цар
(1916.-1974.)
Наслједник:
'