Лав Давидович Бронштајн, познатији као Лав Давидович Троцки (26. листопада 1879. - 21. коловоза 1940.) је руски политичар, државник, војсковођа и револуционарни вођа познат као оснивач Црвене армије и смртни непријатељ Стаљина.

Лав Троцки
Лев Давидович Троцкий
Лав Троцки

Мандат
8. студеног 1917. – 13. ожујка 1918.
Претходник Михаил Терешченко
Насљедник Грегориј Чичерин

Мандат
29. коловоза 1919. – 15. сијечња 1925.
Претходник  Лав Камењев
Насљедник Михаил Фрунзе

Мандат
8. листопада 1917. – 8. студеног 1917.

Рођење 26. листопада 1879.
Русија Јановка, Русија
Смрт 21. коловоза 1940.
Мексико Цоyоацáн, Мексико
Политичка странка КПСС
Супружник Александра Соколовскаја
Наталија Седова
Занимање уредник, државник
Вјера ниједна (атеизам)

Потпис
Овај чланак је дио серије:
Марксизам
Социологија и антропологија
Отуђење
Буржоазија
Класна свијест
Комунизам
Културална хегемонија
Израбљивање
Идеологија
Пролетаријат
Економија
Марксистичка политичка економија
Радна снага
Закон вриједности
Средства производње
Начин производње
Производне снаге
Вишак рада
Вишак вриједности
Накнада за рад
Хисторија
Капиталистичка производња
Класна борба
Диктатура пролетеријата
Изворна акумулација
Пролетерска револуција
Пролетерска интернационала
Свјетска револуција
Филозофија
Марксистичка филозофија
Хисторијски материјализам
Дијалектички материјализам
Социјализам
Аналитички марксизам
Аутономни покрети
Феминистички марксизам
Хуманистички марксизам
Структурални марксизам
Западњачки марксизам
Истакнути марксисти
Карл Марx
Фриедрицх Енгелс
Карл Каутскy
Владимир Лењин
Лав Троцки
Јосиф Стаљин
Роса Луxембург
Мао Це тунг
Георг Лукáцс
Антонио Грамсци
Карл Корсцх
Франкфуртска школа
Лоуис Алтхуссер
Паул Лафаргуе
Критике
Критика марксизма

Рођен у жидовској фамилији, Троцки је одмалена био склон бунтовништву, а у младости је прихватио марксизам због чега је био ухапшен и прогнан у Сибир, одакле је побјегао. У Лондону се повезао с Лењином, али врло брзо и разишао, прихвативши фракцију мењшевика међу руским социјалдемократима. С Лењином се помирио уочи Октобарске револуције, гдје је узео активно учешће.

Након револуције је Троцки узимао важне положаје у бољшевичкој власти. Водио је ресор вањских послова све док због противљења миру у Брест-Литовску није поднио оставку. Након тога је именован за народног комесара за војску и морнарицу гдје се истакао у стварању Црвене армије те се сматра једним од најзаслужнијих за бољшевичку побједу у руском грађанском рату.

Након Лењинове смрти је у СССР-у започела борба за власт и одређивање курса којим ће кренути како нова држава тако и раднички покрет. Троцки, који се залагао за перманентну револуцију, изгубио је у окршају са Стаљином и његовим концептом социјализма у једној земљи те је избачен из Партије и прогнан из СССР-а.

Остатак живота Троцки је провео у изгнанству, користећи сваку прилику за жестоку критику Стаљина и његове политике као издаје м��рксизма. Године 1940. Стаљинов агент Рамон Мерцардер га је убио у Мексику. Боравећи у Мексику имао је љубавну аферу са славном мексичком сликарицом, Фридом Кахло.

По Троцком је названа идеологија троцкизам.

Књижевна дела

Аутор је више књижевних дела међу којима су:

  • Издана револуција
  • Тероризам и комунизам
  • Мој живот

Повезано

Повезано

Вањске везе