Мјесец (јединица)

Кретање Месеца у својој орбити је веома компликовано и његов период није константан. Штавише, многе културе (највише оне које користе стари Јеврејски календар и Исламски календар) почињу календарски месец са првим појављивањем танког полумесеца после заласка сунца над западним хоризонтом. Датум и време ове стварне опсервације зависе од тачне географске дужине, као и ширине, атмосферских услова, оштрине вида посматрача итд. Стога, почетак и дужине месеци у овим календарима не може тачно да се предскаже. Већина Јевреја тренутно прате предрачунати календар, али Караити се ослањају на стварне опсервације месеца.

Стварни период Месечеве орбите који се мери фиксираним склопом референце је познат као сидерички или звездани месец, јер преставља време за које се Месец врати на исти положај на небеској сфери међу фиксираним звездама: 27,321 661 дана (27^д7^х43^м11,5^с) или отприлике 27 ¹/₃ дана. Овај тип "месеца" се појавио код култура на Средњем Истоку, у Индији и Кини на следећи начин: делили су небо на 27 или 28 лунарних кућа, одређених по астеризмима (привидним групама звезда), по једну на сваки дан када Месец прати свој пут међу звездама.

Уобичајено је да се одреди положај небеских тела у односу на пролећну равнодневицу. Због померања, ова тачка се полако враћа у еклиптику. Стога је Месецу потребно мање времена да се врати у еклиптичку географску дужину нула него у исту тачку у сред фиксираних звезда: 27,321 582 дана (27^д7^х43^м4,7^с). Овај мало краћи период је познат као тропски месец.

Као све орбите, Месечева орбита је елипса, а не круг. Међутим, оријентација (као и облик) ове орбите нису фиксирани. Конкретно, положај екстремних тачака (сводови) чини пун круг за око 9 година. Месецу је потребно много више да се врати до истог свода јер се померио унапред током једне револуције. Овај дужи период се зове аномалистички месец и има просечну дужину од 27,554 551 дана (27^д13^х18^м33,2^с), или отприлике 27 ¹/₂ дана. Привидни пречник Месеца варира са овим периодом, па стога овај тип месеца има одређену релевантност код одређивања помрачења (види сарос), чији опсег, трајање и појављивање (било да је тотално или колутасто) зависе од тачног привидног пречника Месеца.

Орбита Месеца лежи у равни која је нагнута у односу на раван еклиптике: има нагб од отприлике 5 степени. Линија која пресеца ове равни дефинише две тачке на небеској сфери: растући и силазећи чвор. Раван Месечеве орбите се помери за пун круг за око 18,6 година, тако да се чворови померају уназад на еклиптици у истом периоду. Стога је време које је потребно Месецу да се врати у исти чвор поново краће од звезданог месеца: ово се назива нодички или драконски месец. Он траје 27,212 220 дана (27^д5^х5^м35,8^с), или отприлике 27 ¹/₅ дана. Важан је за предсказивање помрачења: она се одвијају када су Сунце, Земља и Месец у линији. Сада (како се види са Земље) се Сунце креће по еклиптици, док се Месец креће по својој орбити која је нагнута на еклиптику. Та три тела су у линији само када је Месец на еклиптици, тј. када је у једном од чворова. "Драконски" месец се односи на митолошког змаја који живи у чворовима и стално једе Сунце или Месец током помрачења.

Разлог за месечеве мене је тај да са Земље ми видимо део Месеца кога Сунце осветљава из различитих углова док Месец прелази своју орбиту. Тако да изглед зависи од положаја Месеца у односу на Сунце (као што си види са Земље). Због тога што се Земља окреће око Сунца, Месецу је потребно додатно време (пошто наврши звездани месец, тј. пун круг) да сустигне и врати се у исти положај у односу на Сунце. Овај дужи период се зове синодички месец (од грчког сyн ходô или σὺν ὁδῴ). Због сметњи Земљине и Месечеве орбите, стварно време између лунација може да износи од 29,27 до око 29,83 дана. Дугорочно просечно трајање износи 29,530 588 дана (29^д12^х44^м2,8^с), или отприлике 29 ¹/₂ дана.

Овде је списак просечних дужина различитих астрономских лунарних месеци [1]. Ово нису константе, тако да је пружена линеарна апроксимација секуларне промене:

Важи за епоху Ј2000.0 (1 јан 2000 12:00 ТТ):

Напомена: време изражено у ефемерном времену (или прецизније Земљаном времену) са данима од 86400 СИ секунди. г означава године од епохе (2000), изражене у јулијанским годинама од 365.25 дана. За календарске калкулације

Бесконачни разломци децималне вредности за синодички месец дају узастопне апроксимације за средњу дужину овог месеца у вези са деловима дана. Тако, на следећем списку, после броја дана у бројиоцима, налази се цео број месеци у имениоцима:

29 дана

30

59/2

443/15

502/17

1447/49

25101/850

Ово је корисно за дизајнирање чистих лунарних календара, где се месеци од 29 и 30 дана (са називима празни и пуни месеци) дешавају у одређеној шеми која се понавља после одређеног броја месеци. Скоро измишљени чисти лунарни календар назван Yерм Цалендар [1] користи све горенаведене апроксимације.

Још важније, код лунисоларних календара, цео број синодичких месеци се уклапа у неки цео број година. Просечна дужина тропске године се дели просечном дужином синодичког месеца, тј. број синодичких месеци у години је (за епоху Ј2000):

12.368266392

Бесконачни разломци ове децималне вредности дају оптималне апроксимације за ове вредности, Тако, на следећем списку, после броја синодичких месеци у бројиоцима, налази се цео број тропских година у имениоцу:

12

25/2

37/3

99/8

235/19

4131/334

Последња три су се уствари користили у календарима.

Грегоријански календар, као и Јулијански календар пре њега, има дванаест месеци:

1. јануар, са 31 даном;
2. фебруар, са 28 дана, 29 у преступним годинама, или 30 само једном приликом;
3. март, са 31 даном;
4. април, са 30 дана;
5. мај, са 31 даном;
6. јун, са 30 дана;
7. јул, са 31 даном;
8. август, са 31 даном;
9. септембар, са 30 дана;
10. октобар, са 31 даном;
11. новембар, са 30 дана;
12. децембар, са 31 даном;

За резоновање због необичних дужина дана, погледајте фебруар и август.

Месеци који су постојали у Римском календару су:

• Мерцедониус, повремени месец после фебруара који би вратио календар у почетно стање.
• Квинтилис, преименован у јул у част Јулија Цезара.
• Секстилис, преименован у август у част Цезара Августа.

Један мнемоник за памћење дужина месеца је да се држе две песнице једна поред друге тако да глежањ кажипрста леве руке буде уз глежањ кажипрста десне руке. Тада, почевши са јануаром од малог глежња на левој руци, броји се глежањ, простор, глежањ, простор по месецима. Глежањ представља месец са 31 даном, а простор између представља кратак месец.

Хинду календар има различите системе именовања месеца. Месеци у лунарном календару су:

1. Цхаитра
2. Ваисхааха
3. Јyаисхтха
4. Аасхаадха
5. Схраавана
6. Бхаадрапада
7. Аасхваyуја
8. Каартика
9. Мааргашиирсха
10. Паусха
11. Маагха
12. Пхаалгуна

Такође постоје имена која се користе у Индијском националном календару за нове редефинисане месеце.

Имена у соларном календару су само имена зодијачких знакова кроз које сунце пролази. Они су

1. Месха
2. Вришабха
3. Митхуна
4. Катака
5. Симха
6. Канyаа
7. Тулаа
8. Врисхцика
9. Дханус
10. Макара
11. Кумбха
12. Миина

Постоје такође дванаест месеци у Исламском календару:

1. Мухаррам ул Харам (или скраћено Мухаррам) - محرّم
2. Сафар - صفر
3. Раби`-ул-Аwwал (Раби' I) - ربيع الأول
4. Раби`-ул-Ахир (или Раби` ал-ТХаанy) (Раби' II) - ربيع الآخر أو ربيع الثاني
5. Јумаада-ул-Аwwал (Јумаада I) - جمادى الأول
6. Јумаада-ул-Ахир (или Јумаада ал-ТХаанy) (Јумаада II) - جمادى الآخر أو جمادى الثاني
7. Рајаб - رجب
8. Ша'абан - شعبان
9. Рамадхан - رمضان
10. Шаwwал - شوّال
11. Дхул Qадах - ذو القعدة (ор Тхw ал-Qи`дах)
12. Дхул Хијја - ذو الحجة (ор Тхw ал-Хијјах)

Ирански / Персијски календар, које се тренутно употребљава у Ирану и Авганистану, такође има 12 месеци. Персијска имена су у заградама.

1. Фарвардин (فروردین)‎, 31 дан
2. Ордибехешт (اردیبهشت)‎, 31 дан
3. Хордад (خرداد)‎, 31 дан
4. Тир (تیر)‎, 31 дан
5. Мордад (مرداد)‎, 31 дан
6. Шахривар (شهریور)‎, 31 дан
7. Мехр (مهر)‎, 30 дана
8. Абан (آبان)‎, 30 дана
9. Азар (آذر)‎, 30 дана
10. Деy (دی)‎, 30 дана
11. Бахман (بهمن)‎, 30 дана
12. Есфанд (اسفند)‎, 29 дана (30 дана у преступним годинама)

Стари исландски календар није више у званичној употреби, али неки празници се и даље рачунају према њему у Исланду. Има 12 месеци, подељених на две групе од по шест.

• Скаммдеги (кратки дани)

1. Гормáнуðур (14. октобар - 13. новембар, месец клања)
2. Ýлир (14. новембар - 13. децембар, Yуле месец)
3. Мöрсугур (14. децембар - 12. јануар, месец сисања масти)
4. Þорри (13. јануар - 11. фебруар, месец замрзнутог снега)
5. Гóа (12. фебруар - 13. март, месец Гóа)
6. Еинмáнуðур (14. март - 13. април, усамљени месец)

• Нáттлеyси (дани без ноћи)

1. Харпа (14. април - 13. мај, Харпа је женско име, вероватно заборављена богиња)
2. Скерпла (14. мај - 12. јун, још једна заборављена богиња)
3. Сóлмáнуðур (13. јун - 12. јул, сунчев месец)
4. Хеyаннир (13. јул - 14. август, месец сламе)
5. Твíмáнуðур (15. август - 14. септембар, други месец)
6. Хаустмáнуðур (15. септембар - 13. октобар, јесењи месец)