Сукарно

Родио се као син јаванског учитеља и његове жене с отока Бали. Као младог револуционара, често су га затварале колонијалне власти. Сукарно је оснивач (1927. године) и предсједник Националне странке Индонезије (Партаи Насионал Индонесиа) која се залагала за неовисност. Низоземска колонијална управа ухитила га је 1929. те је провео двије године у затвору. Сукарно је за вријеме свог боравка у затвору међу народом стекао статус националног јунака. Тијеком 1930-их неколико пута је био у затвору, као и 1942. када је јапански империј окупирао оточје.

Тијеком Другог свјетског рата Сукарно је сурађивао с Јапанцима јер је сматрао да ће, с њиховом помоћи, доћи до циља којем је тежио - неовисне Индонезије. У револуцији која је слиједила након јапанског повлачења Сукарно је, након трогодишњих крвавих борби с низоземским снагама, потписао примирје крајем 1947. У просинцу 1948. Низоземци су покренули војну офензиву и поново освојили већину земље. Крајем 1949. под притиском Вијећа сигурности УН-а , на преговорима у Ден Хаагу Низоземска је признала суверенитет Индонезије који је ступио на снагу 27. просинца исте године.

Био је први предсједник Индонезије од 1945. до 1966. године. Заслужан је стварање индонезијске неовисности од Низоземске и у складу с тиме зван и "Отац нације". На темељу "пет принципа" (национализам, интернационализам, демокрација, благостање, вјера у Бога) држао је вишеоточну републику заједно. Иако се начелно залагао за демокрацију, Сукарно је био аутократ и диктатор. Један је од пет оснивача покрета несврстаности (Нехру, Нассер, Тито, Кwаме Нкрумах, Сукарно).

С власти је свргнут пучем 1966. године. Предводник пуча био је генерал-бојник Сухарто.

Пета предсједница Индонезије (2001. - 2004.) Мегаwати Сукарнопутри је његова кћер.