Španska groznica

Španska groznica ili Španski grip je bila jedna od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva. Pojavila se pri kraju Prvog svetskog rata, a u tri talasa se širila Zemljom. Prema novijim procenama, trećina svetske populacije je bila inficirana i imala je klinički ispoljenu bolest (oko petsto miliona ljudi), a umrlo je oko pedeset miliona ljudi. Dakle, španska groznica je odnela pet puta više života nego Prvi svetski rat. Njen uzročnik bio je virus influence A (H1N1). Proučavanje španske groznice možda može doneti rezultate koji će pomoći da se izbegne pojava neke nove smrtonosne pandemije.

Prizor iz vojne bolnice sa bolesnicima od španske groznice (Fort Riley, Kansas, Camp Funston)

Simptomi

uredi

Žrtve španske groznice uveliko su patile. Nekoliko sati nakon osećanja prvih simptoma, javljali su se ekstremni umor, groznica i glavobolja, a žrtve su pomodrile. Ponekad je plava boja postala toliko izražena da je bilo teško odrediti orginalnu boju kože pacijenta. Pacijenti bi imali tako snažan kašalj da su neki pokidali čak i svoje trbušne mišiće. Pena i krv su navirali iz usta i nosa. Neki su krvarili i iz ušiju, neki povraćali, a drugi nisu mogli kontrolisati svoje ponašanje, mokrenje ili defekaciju. Španska groznica pogodila je svet tako naglo i teško da su mnoge od njenih žrtava umrle u roku od nekoliko sati od prvog simproma. Neki su umrli dan ili dva nakon što su shvatili da su bolestni. Ozbiljnost ove groznice bila ja alarmantna. LJudi su širom sveta bili zabrinuti da će pogoditi i njih. Neki gradovi naredili svima da nose maske. Pljuvanje i kašalj u javnosti je zabranjeno. Zatvorene su škole i pozorišta. a ograničena masovnija okupljanja.

Istorija

uredi
 

Prvi talas pandemije španske groznice započeo je u proleće 1918. Za njim su usledila dva talasa koja su odnela najveći broj života. Drugi pandemijski talas započeo je u jesen 1918., a treći u zimu 1919. Geografska lokacija prve pojave pandemičnog virusa nije poznata, a postoji mišljenje da je bolest nazvana „španskom“ zbog toga što Španija nije bila učesnik rata, te se o bolesti od samog početka otvoreno pisalo u štampi, za razliku od drugih zemalja gde je bila prisutna jaka cenzura. Podataka o broju obolelih i umrlih u našoj zemlji tokom španske groznice ima malo, čemu su uzrok složene ratne okolnosti i stvaranje nove države upravo u vremenu kada je bolest bila prisutna. Međutim, gotovo sigurno je bolest uzela veliki danak, kao i u drugim evropskim državama. Bolest se javila kod srpskih vojnika u aprilu na Krfu, a u julu na Solunskom frontu. Pre početka španske groznice, a od 1890. godine, smatralo se da influencu izaziva Haemophilus influenzae (Pfajferov bacil). Pfajfer je ovu bakteriju pronašao tokom pandemije influence 1889 – 1890. godine. Tokom trajanja španske groznice javlja se sumnja u pogledu tačnosti navođenja Pfajferovog bacila kao etiološkog uzročnika influence. Petog oktobra 2005. objavljeno je da je rekonstruisan, odnosno praktično ponovno oživljen uzročnik španske groznice. Rekonstrukciju su izveli naučnici iz Si Di Sija (Centers for Disease Control and Prevention) iz Atlante, u saradnji sa naučnicima Instituta za Patologiju američke vojske i Mount Sinai School of Medicine. Naučnici se nadaju da će detaljnim proučavanjem virusa španske groznice u potpunosti izučiti osnovu virulencije i patogenosti virusa influence. Velika pažnja je usmerena na ova izučavanja zbog globalnog straha da bi aktuelni ptičiji grip, izazvan virusom influence A (H5N1), mogao izazvati pandemiju poput one 1918.-1919. godine. Upoređivanjem virusa španske groznice i aktuelnog virusa ptičijeg gripa nastoje se izvući zaključci o tome koliko je blizu ili daleko virus ptičijeg gripa od pandemične sposobnosti. Naučnici smatraju da gotovo zasigurno rekonstruisani virus španske groznice ne bi izazvao bolest takvih razmera kao 1918. godine u slučaju izlaska iz laboratorije. Razlog tome je globalni imunitet koji je stvoren kontaktom sa H1N1 virusima influence.

Literatura

uredi

Vanjske veze

uredi