Francesco Cossiga

Frančesko Kosiga (ital. Francesco Cossiga; Sasari, 26. jul 1928Rim, 17. avgust 2010)[1] bio je italijanski pravnik, pedagog i političar iz redova bivše Hrišćanske demokratije. Vršio je funkciju premijera (1979–1980) i predsednika Republike Italije (1985–1992).

Frančesko Kosiga
Francesco Cossiga

Mandat(i)
8. predsednik Italije
3. jul 1985 - 28. april 1992.
Prethodnik Sandro Pertini
Naslednik Oskar Luiđi Skalfaro
42. premijer Italije
4. avgust 1979 - 18. oktobar 1980.
Prethodnik Đulio Andreoti
Naslednik Arnaldo Forlani
Biografija
Politička partija Hrišćanska demokratija
Profesija pravnik, političar

Biografija

uredi

Rođen je u Sasariju, sever Sardinije.[1] Političku karijeru započeo je tokom Drugog svetskog rata.

Bio je ministar unutrašnjih poslova (19761978), predsednik italijanske vlade (19791980), predsednik italijanskog Senata (19831985.), italijanski predsednik (19851992), a 1992. je proglašen za doživotnog senatora.

Kada je italijanski premijer Đulio Andreoti 1992. godine obznanio javnosti postojanje organizacije Gladio u Italiji tokom Hladnog rata, tajne organizacije koja je u slučaju sovjetske invazije trebalo da vodi gerilsku borbu, Kosiga je priznao svoju umešanost u osnivanje ove organizacije. Demokratska partija levice je nakon toga pokrenula proces impičmenta protiv Kosige.[2][3] Iako je procedura poništena, Kosiga je dao ostavku dva meseca pre isteka mandata.[4]

Godine 2006. se povukao sa svoje funkcije doživotnog senatora, ali je Senat odbio njegovu ostavku 2008. godine.

Umro je 17. avgusta 2010. godine u Rimu.

Porodica

uredi

Bio je rođak italijanskog komunističkog vođe Enrika Berlingvera.[5]

Kontroverze

uredi

Kosiga je 2007. godine za novine „Korijere dela sera“ dao osvrt na napade 11. septembra 2001. i Osamu bin Ladena. Izjavio je da „demokratski krugovi u Americi i Evropi dobro znaju da su ovaj monstruozni plan osmislile i ostvarile američka CIA i Mosad uz pomoć cionističkih snaga kako bi svu krivnju svalile na arapski svet i uverile Zapad da interveniše u Iraku i Avganistanu“.[6] Samo godinu dana pre, Kosiga je izjavio da ne veruje u teorije zavere i odbacio mogućnost da je sve deo američke zavere.[7]

Izvori

uredi
  1. 1,0 1,1 Page at Senate website (it).
  2. (it) Il Sole 24 ore: Occhetto, lo strappo mai ricucito su Gladio
  3. (it) La Repubblica: Il PDS vota l'impeachment di Cossiga (4 December 1991)
  4. (it) La Repubblica: E l'uomo grigio prese il piccone (26 April 1992)
  5. (it) Mio cugino Berlinguer: Cossiga racconta un leader (Cossiga talking about Enrico Berlinguer in an interview to Gian Antonio Stella – Corriere della Sera, 10 June 2004)(it)
  6. „Osama-Berlusconi? "Trappola giornalistica"”. Corriere della Sera. 30 November 2007. Pristupljeno 21. 6. 2013. 
  7. http://archivio.lastampa.it/LaStampaArchivio/main/History/tmpl_viewObj.jsp?objid=7190957Sassoon, Donald (18. 8. 2010). „Francesco Cossiga obituary”. The Guardian (London). 

Spoljašnje veze

uredi