Хепатитис

хепатитис (грч. ἧπαρ, ген. ἧπατος: јетра + -итис), акутна или кронична упала јетре. Клиничка слика и прогноза, као и терапија, овиси о узроку.

Знакови и симптоми

Хепатитис се манифестира абдоминалном боли, повишеном тјелесном температуром, хепатомегалијом (повећање јетре) и др. Неки се кронични облици хепатитиса манифестирају малим бројем знакова и симптома и то тек када је дошло до дуготрајне упале која је довела до замјене јетрених станица везивним ткивом, односно када је дошло до цирозе.

Врсте хепатитиса

Вирусни

За више информација погледајте чланак Вирусни хепатитис

Акутни хепатитис најчешће настаје због вирусних инфекција:

Хепатитис А
Хепатитис Б
Хепатитис C
D-агент (мора бити присутан вирус хепатитиса Б)
Хепатитис Е
Хепатитис Г

Хепатитис А је ентеровирус који се преноси фекално-оралним путем (нпр.контаминирана храна). Узрокује акутну врсту хепатитиса, док кронични не постоји. Болесников имунолошки сустав ствара антитијела против хепатитиса А која ће заштити организам. Као мјера превенције постоји цијепиво против хепатитиса А.

Хепатитис Б узрокује и акутни и кронични хепатитис у болесника који нису у могућности уклонити вирус. Пријенос може бити преко заражене крви (трансфузија - данас врло ријетко), тетоважама (тетоваже направљене и аматерски и професионално), сполним односом или вертикалним пријеносом (с мајке на фетус). Ипак, у 50% случајева узрок инфекције не може се одредити. Контакт крвљу може се остварити размјеном шприца за интравенско узимање дроге, бријаћим прибором као нпр. жилетима, или дирањем рана инфицираних особа. Као мјера превенције. У многим земљама постоји програм замјене шприца и игала. У САД-у, 95% пацијената се излијечи и створи антитијела против вируса хепатитиса Б. Но, 5% болесника се не излијечи те настане кронична инфекција. Само су те особе под ризиком од настанка дуготрајних компликација хепатитиса Б. Болесници с хепатитисом Б стварају антитијела против вируса хепатитиса Б, али та антитијела нису у довољо великој количини да сузбију инфекцију која се смјешта у ДНК нападнутих станица јетре. Стални настанак вируса у комбинацији с антитијелима, вјеројатно ће створити комплексну имуно-болест, типичну за такве болеснике. Постоји цијепиво за превенцију настанка инфекције хепатитисом Б. Због кроничних компликација хепатитиса (цироза и хепатоцелуларни карцином), годишње умире 500,000 до 1,200,000 особа. Хепатитис Б је ендемичан у великом броју јужно-источних Азијских држава, гдје су цироза и хепатоцелуларни карциноми све чешћи узроци смрти.

Хепатитис C (изворно "нон-А нон-Б хепатитис") се вјероватно не преноси сексуалним контактом, већ само преко крви. Доводи до настанка кроничног облика хепатитиса, који обично прелази у цирозу. Може остати асимптоматичан 10-20 година. Не постоји цијепиво за хепатитис C. Болесници с хепатитисом C су склони зарази хепатитисом А или Б. Стога се сви болесници с хепатитисом C цијепе против хепатитиса А и хепатитиса Б.

Остала два позната хапатовируса су хепатитис D и хепатитис Е. Хепатитис D се не може ширити без присутности вируса хепатитиса Б, јер његовом геному недостају неки битни гени. Клиничка слика хепатитиса Е је врло слична оној хепатитиса А, иако може другачије дјеловати у неких болесника, посебице трудница; најраспрострањенији је на Индијском субконтиненту.

Постоји и Хепатитис Г.

Хепатитис	Инкубација	Пријенос	Симптоми	Цјепиво	Превенција
А	15 до 50 дана	заражена вода и храна, прљаве руке, измет, крв и тјелесне текућине	жутица, умор, бол у трбуху, губитак апетита, мучнина, прољев, температура и грозница; одрасли имају чешће симптоме него дјеца	да; ризичним скупинама, те онима који пате од неких болести (хемофилија, кроничне болести јетре, хепатитис Б и C	цјепиво, хигијена (увијек прати руке након обављене нужде, мијењања пелена, прије припремања хране)
Б	45 до 180 дана	шири се сполним путем код хетеросексуалних и хомосексуалних односа (некориштење кондома, дијељењем игала, (наркомани, преко инфициране мајке на дијете, крвних приправака, тетоваже и пиерцинга	мучнина, повраћање, болови у трбуху, жутица, умор, губитак апетита, бол у зглобовима; око 30% обољелих нема никакве знакове болести (посебице дјеца)	да; цијепљење дјеце (у Хрватској 6. разред основне школе; цијепљење одраслих, посебице ризичних скупина	цијепљење, избјегавање ризичног сексуалног понашања, лијечење наркомана, замјена игала, опрез код тетовирања и пиерцинга
C	2 тједна до 6 мјесеци	крв и тјелесне текућине заражене особе, дијељење игала (наркомани), рјеђе сполним путем и преко инфициране мајке на дијете, тетоважама и пиерцингом	жутица, умор, тамна мокраћа, бол у трбуху, губитак апетита, мучнина; без симптома је готово 80% случајева или се јављају неспецифични симптоми (екцем, мишићни болови)	не	избјегавање ризичног понашања (наркоманија, промискуитет)
D	2 тједна до 6 мјесеци	крв и друге тјелесне текућине заражених, игле	симптоми слични онима код хепатитиса Б	да (исто као хепатитис Б)	исто као код хепатитиса Б
Е	15 до 64 дана	заражена храна и вода, прљаве руке, столица, крв, и тјелесне текућине заражених	слабост, мучнина, бол у трбуху, жутица	не	хигијена (прање руку након обављене нужде, мијењања пелена, прије припреме хране)

Остали вируси који могу узроковати вирусни хепатитис:

Алкохолни хепатитис

Етанол, главни састојак алкохолних пића, такођер може узроковати хепатитис. Алкохолни хепатитис најчешће настаје након дуготрајне конзумације алкохола. Алкохолни хепатитис се манифестира великим бројем симптома, неки од њих су: малаксалост, повећање јетре, стварање текућине у абдомену (асцитес)... Алкохолни хепатитис може варирати од благог до озбиљне упале с настанком жутице, продуљењем протромбинског времена и затајивањем јетре. Алкохони хепатитис не мора довести до цирозе, но цироза је чешћа у болесника с дуготрајним конзумирањем алкохола.