Кристијан I Дански

Кристијан I Дански (1426, Олденбург - 1481, Копенхаген) је био краљ Данске, Норвешке и Шведске, тј. краљ Калмарске уније (1448 - 1481). Он је основао династију Олденбург, која ће владати Данском до 1863. године. Године 1479. основао је први дански универзитет у Копехагену.

Кристијан I Дански
Кристијан I Дански
Лични подаци
Пуно имеКристијан I Олденбург
Датум рођења1426.
Место рођењаОлденбург, Република Олденбург
Датум смрти21. мај 1481.(1481-05-21) (54/55 год.)
Место смртиКопенхаген, Калмарска унија
Породица
СупружникДоротеја од Бранденбурга
ПотомствоХанс Дански, Фредерик I Дански, Маргарета од Данске, краљица Шкотске
РодитељиДетрик Олденбуршки
Јадвига од Холштајна
ДинастијаОлденбург
Краљ Данске, Норвешке и Шведске (краљ Калмарске уније)
Период1448−1481
ПретходникКристофер III Баварски
НаследникХанс Дански

Порекло, младост и личност

уреди

Отац му је био Детрик Олденбуршки, а мајка Доротеја од Бранденбурга. Витештво је учио код моћног племића Адолфа од Шлезвига, који му је помогао да буде изабран за данског краља.

Кристијан се може сматрати представником средњовековног витештва, али иако је био неустрашив и пун храбрости, њему је недостајао осећај за реалност.[тражи се извор]

»Капитулација« и долазак на дански престо

уреди

Пред његов долазак на дански престо власт се све више концентрисала у рукама сталног управног органа — државног савета (Rigsraad), састављеног од аристократије. У њему су заседала сва седморица данских епископа с лундским архиепископом на челу и око двадесетак световних велможа. Тај је савет потпуно потчинио себи краљевску власт. »Капитулације«, које су издавали краљеви ступајући на престо, све су више проширивале привилегије и компетенцију државног савета, »капитулацију« је издао и Кристијан. Његова »капитулација« коначно је потчинила краљевску власт државном савету. Проглашена је »изборна монархија«, и краљ без сагласности савета не само да није могао делити лена, убирати порезе и објављивати рат, већ ни управљати својим доменима.

После доласка на престо у Данској, Кристијан је са доста енергије и среће почео да поново успоставља данску власт у осталим скандинавским земљама. Већ 1450. успео је да путем споразума добије норвешку круну. Искористивши међусобице у Шведској он 1457. године добија и шведску круну. Потом је 1460. године добио Шлезвиг и Холштајн, када је Адолф умро. Тако је у једној деценији Кристијан обновио данску моћ на Балтику.

Државна питања

уреди

Кристијан ипак није имао политичке вештине неопходне за уједињавање тих земаља у једну државу на дуже време и када је освојио све те три земље мислио је да је дошао до циља, али у свари није био ни близу, јер су све те три земље биле потпуно различите.[тражи се извор]

Проблеми у Шведској

уреди

Шведска аристократија била је приморана да ступи у унију с Данском, али се данска политика косила са интересима шведских феудалаца. Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом. И спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу. Крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар. Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања. Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их.

Године 1470. »национална« је партија у Шведској истакла за регента државе Стена Густавсона Стиреа (1470 — 1503). Стире је потукао Данце у близини Стокхолма (1471. године). Али га је шведска аристократија приморала да призна зависност од данских краљева, ма и чисто номинално. Стире је био један од најобразованијих људи свог времена. Он је основао универзитет у Упсали, 1477. године, и увео је у Шведску штампање књига. Ослањајући се на слободно сељаштво и тежећи да поправи његов положај, Стире је изазвао према себи мржњу племства и свештенства, који су на све могуће начине ометали његову активност и тражили подршку у Данској. Свештенство га је искључило из цркве.

Проблеми у Норвешкој

уреди

Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована. Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности. Део норвешке територије (Шетландска и Оркадска острва) Данска је продала шкотским племићима. У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком.

Проблеми у Данској

уреди

Кристијанова политичка позиција ускоро се погоршала озбиљним економским тешкоћама. За куповину Шлезвиг-Холштајна, он је ушао у многе дугове, од којих никада није могао да се ослободи. Да набави средства, Кристијан је претерано подигао порезе у Норвешкој. Све ово је урадио са снажном енергијом, тако да је на крају изазвао велику побуну у Шведској (1464. године).

У самој Данској положај сељака постајао је све тежи. Данска је, у то време, постала главни снабдевач Немачке стоком (особито коњима и воловима), а исто тако и житом, уљем, машћу и сировим кожама. И племство и горњи слој слободног сељаштва почели су да воде привреду, срачунату на извоз. Понекад су сами племићи опремали трговачке бродове. Данско племство добило је право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу. На бази прелаза на трговачку пољопривреду земљопоседници су тежили да прошире површине обделане земље, заузимајући земље слободних сељака и смањујући деонице кметова. За време његове владавине почиње да се у Данској у великом обиму врши прелаз од система дажбина на систем кулука и претварање слободног сељачког слоја у кметове. Сељаштво је на то одговорило низом устанака, које су аристократија и краљевска власт сурово угушивали.

Пораст трговине пољопривредним производима ојачао је донекле и данске градове, који су у тој трговини били посредници.

Спољна политика и смрт

уреди

Кристијан је водио политику подршке Ханзи, али се у позним годинама своје владавине све више окретао, па чак и склапао савезе против ње, а највећу подршку је имао од цркве уз помоћ које је 1479. године основао први дански универзитет у Копенхагену. Он ипак није поразио Ханзу, јер је умро 1281. године. На престолу га је наследио син Ханс Дански.[тражи се извор]

Брак и породица

уреди

Године 1449. оженио се бившом данском краљицом Доротејом од Бранденбурга и са њом имао 2 сина, који су, обојица, владали Данском:

Породично стабло

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. John II, Count of Oldenburg
 
 
 
 
 
 
 
8. Конрад I, гроф Олденбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Hedwig of Diepholz
 
 
 
 
 
 
 
4. Christian V, Count of Oldenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Gerhard IV, Count of Holstein-Plön
 
 
 
 
 
 
 
9. Ingeborg of Itzehoe
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Anastasia of Wittenberg
 
 
 
 
 
 
 
2. Детрик Олденбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Dietrich III, Count of Hohnstein-Klettenberg
 
 
 
 
 
 
 
10. Dietrich V, Count of Hohnstein-Heringen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Elisabeth of Waldeck
 
 
 
 
 
 
 
5. Agnes of Hohnstein-Heringen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Magnus I, Duke of Brunswick-Lüneburg (=#28)
 
 
 
 
 
 
 
11. Sophie of Brunswick
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Sophia of Brandenburg-Stendal (=#29)
 
 
 
 
 
 
 
1. Кристијан I Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Gerhard III, Count of Holstein-Rendsburg
 
 
 
 
 
 
 
12. Henry II, Count of Holstein-Rendsburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Sophie of Mecklenburg-Werle
 
 
 
 
 
 
 
6. Gerhard VI, Count of Holstein-Rendsburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Алберт II Мекленбуршки
 
 
 
 
 
 
 
13. Ingeborg of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Euphemia of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
3. Helvig of Schauenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Magnus I, Duke of Brunswick-Lüneburg (=#22)
 
 
 
 
 
 
 
14. Magnus II, Duke of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Sophia of Brandenburg-Stendal (=#23)
 
 
 
 
 
 
 
7. Catherine Elisabeth of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Bernhard III, Prince of Anhalt-Bernburg
 
 
 
 
 
 
 
15. Catherine of Anhalt-Bernburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Agnes of Saxe-Wittebberg
 
 
 
 
 
 

Види још

уреди

Литература

уреди