Википедија

Ljudski mozak

(преусмерено са Human brain)

Mozak je centralni organ ljudskog nervnog sistema, a sa kičmenom moždinom čini centralni nervni sistem.[2][3][4][5] Mozak se sastoji od velikog mozga, moždanog stabla i malog mozga. On kontroliše većinu aktivnosti tela, obrađuje, integriše i koordinira informacije koje prima od čulnih organa i donosi odluke o uputstvima koja se šalju ostatku tela. Mozak je sadržan i zaštićen kostima lobanje glave.

Ljudski mozak
Ljudski mozak, dobijen nakon autopsije
Ljudski mozak i lobanja
Detalji
Latinskicerebrum
Grčkiἐγκέφαλος (enképhalos)[1]
PrekurzorNervna cev
SistemCentralni nervni sistem
Unutrašnje karotidne arterije, vertebralne arterije
Unutrašnja jugularna vena, unutrašnje cerebralne vene;
spoljne vene: (gornja, srednja i donja moždana vena), bazalna vena i vene malog mozga
Pokazatelji
Grejova anatomijap.736
TAA14.1.03.001
FMA50801
Anatomska terminologija

Veliki mozak, najveći deo ljudskog mozga, sastoji se od dve moždane hemisfere.[6][7] Svaka hemisfera ima unutrašnje jezgro koje se sastoji od bele materije, i spoljašnju površinu - moždanu koru - koja se sastoji od sive materije. Korteks ima spoljašnji sloj, neokorteks i unutrašnji alokorteks. Neokorteks se sastoji od šest neuronskih slojeva, dok alokorteks ima tri ili četiri. Svaka hemisfera je podeljena na četiri režnja - frontalni, temporalni, parijetalni i okcipitalni. Prednji režanj je povezan sa izvršnim funkcijama uključujući samokontrolu, planiranje, rezonovanje i apstraktno mišljenje, dok je potiljačni režanj posvećen viziji. Unutar svakog režnja, kortikalne oblasti su povezane sa specifičnim funkcijama, kao što su senzorni, motorni i asocijacijski regioni. Iako su leva i desna hemisfera uglavnom slične po obliku i funkciji, neke funkcije su povezane sa jednom stranom, kao što je jezik na levoj i vizuelno-prostorna sposobnost na desnoj. Hemisfere su povezane komisuralnim nervnim putevima, od kojih je najveći žuljevito telo.

Veliki mozak je povezan moždanim stablom sa kičmenom moždinom. Moždano stablo se sastoji od srednjeg mozga, Vorolijevog mosta i produžene moždine. Mali mozak je povezan sa moždanim stablom pomoću tri para nervnih puteva koji se nazivaju cerebelarni pedunci. Unutar velikog mozga nalazi se ventrikularni sistem, koji se sastoji od četiri međusobno povezane komore u kojima se proizvodi i cirkuliše cerebrospinalna tečnost. Ispod cerebralnog korteksa nalazi se nekoliko važnih struktura, uključujući talamus, epitalamus, epifizu, hipotalamus, hipofizu i subtalamus; limbičke strukture, uključujući amigdalu i hipokampus, klaustrum, različita jezgra bazalnih ganglija, bazalne strukture prednjeg mozga i tri cirkumventrikularna organa. Strukture mozga koje nisu na srednjoj ravni postoje u parovima, na primer, postoje dva hipokampusa i dve amigdale. Ćelije mozga uključuju neurone i podržavajuće glijalne ćelije. U mozgu postoji više od 86 milijardi neurona i manje-više jednak broj drugih ćelija. Aktivnost mozga omogućena je međusobnim vezama neurona i njihovim oslobađanjem neurotransmitera kao odgovorom na nervne impulse. Neuroni se povezuju da bi formirali neuronske puteve, neuronska kola i složene mrežne sisteme. Celo kolo je vođeno procesom neurotransmisije.[8][9][10][11]

Mozak je zaštićen lobanjom, suspendovan u cerebrospinalnoj tečnosti i izolovan od krvotoka krvno-moždanom barijerom. Međutim, mozak je i dalje podložan oštećenjima, bolestima i infekcijama. Oštećenje može biti uzrokovano traumom ili gubitkom snabdevanja krvlju poznatim kao moždani udar. Mozak je podložan degenerativnim poremećajima, kao što su Parkinsonova bolest, demencije uključujući Alchajmerovu bolest i multiplu sklerozu. Smatra se da su psihijatrijska stanja, uključujući šizofreniju i kliničku depresiju, povezana sa moždanim disfunkcijama. Mozak takođe može biti mesto tumora, i benignih i malignih; oni uglavnom potiču sa drugih mesta u telu.

Proučavanje anatomije mozga je neuroanatomija, dok je proučavanje njegove funkcije neuronauka. Za proučavanje mozga koriste se brojne tehnike. Uzorci drugih životinja, koji se mogu pregledati mikroskopski, tradicionalno su davali mnogo informacija. Tehnologije medicinskog imidžinga kao što su funkcionalni neuroimaging i snimci elektroencefalografije (EEG) su važne u proučavanju mozga. Medicinska istorija ljudi sa povredom mozga pružila je uvid u funkciju svakog dela mozga. Istraživanja neuronauke su se znatno proširila, i dalja istraživanja su u toku.

U kulturi, filozofija uma je vekovima pokušavala da se pozabavi pitanjem prirode svesti i problemom uma-tela. Pseudonauka frenologija pokušala je da lokalizuje atribute ličnosti na regione korteksa u 19. veku. U naučnoj fantastici, transplantacije mozga se zamišljaju u pričama kao što je Donovanov mozak iz 1942. godine.[12][13][14]

Reference

уреди
  1. ^ „Encephalo- Etymology”. Online Etymology Dictionary. Архивирано из оригинала 2. 10. 2017. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  2. ^ Maton, Anthea; Jean Hopkins; Charles William McLaughlin; Susan Johnson; Maryanna Quon Warner; David LaHart; Jill D. Wright (1993). Human Biology and Health . Englewood Cliffs, New Jersey, US: Prentice Hall. стр. 132–144. ISBN 0-13-981176-1. 
  3. ^ Kettenmann, H.; Faissner, A.; Trotter, J. (1996). „Neuron-Glia Interactions in Homeostasis and Degeneration”. Comprehensive Human Physiology. стр. 533—543. ISBN 978-3-642-64619-5. doi:10.1007/978-3-642-60946-6_27. 
  4. ^ Purves, Dale (2000). Neuroscience, Second Edition. Sunderland, MA: Sinauer Associates. ISBN 9780878937424. Архивирано из оригинала 11. 3. 2014. г. 
  5. ^ „Medical Subject Headings (MeSH): Optic Nerve”. National Library of Medicine. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г. Приступљено 28. 9. 2013. 
  6. ^ Anderson B, Rutledge V (децембар 1996). „Age and hemisphere effects on dendritic structure”. Brain. 119 (6): 1983—1990. PMID 9010002. doi:10.1093/brain/119.6.1983  . 
  7. ^ Hutsler J, Galuske RA (август 2003). „Hemispheric asymmetries in cerebral cortical networks”. Trends in Neurosciences. 26 (8): 429—435. CiteSeerX 10.1.1.133.2360  . PMID 12900174. S2CID 15968665. doi:10.1016/S0166-2236(03)00198-X. 
  8. ^ Melis M, Pistis M (децембар 2007). „Endocannabinoid signaling in midbrain dopamine neurons: more than physiology?”. Current Neuropharmacology. 5 (4): 268—77. PMC 2644494  . PMID 19305743. doi:10.2174/157015907782793612. „Thus, it is conceivable that low levels of CB1 receptors are located on glutamatergic and GABAergic terminals impinging on DA neurons [127, 214], where they can fine-tune the release of inhibitory and excitatory neurotransmitter and regulate DA neuron firing.
    Consistently, in vitro electrophysiological experiments from independent laboratories have provided evidence of CB1 receptor localization on glutamatergic and GABAergic axon terminals in the VTA and SNc.    ”     
  9. ^ Flores A, Maldonado R, Berrendero F (децембар 2013). „Cannabinoid-hypocretin cross-talk in the central nervous system: what we know so far”. Frontiers in Neuroscience. 7: 256. PMC 3868890  . PMID 24391536. doi:10.3389/fnins.2013.00256  . 
  10. ^ Freund TF, Katona I, Piomelli D (јул 2003). „Role of endogenous cannabinoids in synaptic signaling”. Physiological Reviews. 83 (3): 1017—66. PMID 12843414. doi:10.1152/physrev.00004.2003. 
  11. ^ Ayakannu, Thangesweran; Taylor, Anthony H.; Marczylo, Timothy H.; Willets, Jonathon M.; Konje, Justin C. (2013). „The Endocannabinoid System and Sex Steroid Hormone-Dependent Cancers”. International Journal of Endocrinology. 2013: 259676. ISSN 1687-8337. PMC 3863507  . PMID 24369462. doi:10.1155/2013/259676  . 
  12. ^ Tim Bergfelder (2005). International Adventures: German Popular Cinema and European Co-productions in the 1960s. Berghahn Books. стр. 129. ISBN 978-1-57181-538-5. Приступљено 2015-10-21. 
  13. ^ „Crime, Mystery, & Gangster Fiction Magazine Index”. Архивирано из оригинала 29. 3. 2018. г. Приступљено 29. 3. 2018. 
  14. ^ „Donovan's Brain”. The Internet Speculative Fiction Database. Приступљено 29. 3. 2018. 

Literatura

уреди
  • Colledge, Nicki R.; Walker, Brian R.; Ralston, Stuart H.; Ralston, ур. (2010). Davidson's Principles and Practice of Medicine (21st изд.). Edinburgh: Churchill Livingstone/Elsevier. ISBN 978-0-7020-3085-7. 
  • Hall, John (2011). Guyton and Hall Textbook of Medical Physiology (12th изд.). Philadelphia, PA: Saunders/Elsevier. ISBN 978-1-4160-4574-8. 
  • Larsen, William J. (2001). Human Embryology (3rd изд.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06583-5. 
  • Bogart, Bruce Ian; Ort, Victoria (2007). Elsevier's Integrated Anatomy and Embryology. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders. ISBN 978-1-4160-3165-9. 
  • Pocock, G.; Richards, C. (2006). Human Physiology: The Basis of Medicine (3rd изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-856878-0. 
  • Purves, Dale (2012). Neuroscience (5th изд.). Sunderland, MA: Sinauer associates. ISBN 978-0-87893-695-3. 
  • Squire, Larry (2013). Fundamental Neuroscience. Waltham, MA: Elsevier. ISBN 978-0-12-385870-2. 
  • Standring, Susan, ур. (2008). Gray's Anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice (40th изд.). London: Churchill Livingstone. ISBN 978-0-8089-2371-8. 

Spoljašnje veze

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ljudski_mozak&oldid=28423039”