Пређи на садржај

Питагора

С Википедије, слободне енциклопедије
Питагора
Питагорина биста која се данас налази у Риму[1]
Лични подаци
Датум рођењаоко 570. п. н. е.
Место рођењаСамос, Јонија
Датум смртиоко 495. п. н. е.
Место смртиМетапонт,
Научни рад
Пољематематика, музика, етика, политика, метафизика
Познат поПитагориној теореми

Питагора са Самоса (грч. Πυθαγόρας ὁ Σάμιος; око 570 — око 495. п. н. е.)[2] је био антички филозоф и математичар, оснивач питагорејске школе.

За Питагору се обично везује Питагорина теорема о односу дужине хипотенузе (c) и дужине двеју катета (a, b) у правоуглом троуглу (c² = a² + b²).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Питагорини аутентични списи нису сачувани, а скоро ништа се не зна засигурно о његовом животу.[3][4][5][6][7][8] Најранији извори о Питагорином животу су кратки, двосмислени и често сатирични.[9][5][10]

Питагора се родио око 569. п. н. е. као син Мнесарха, резача драгога камена, на острву Самос. Вероватно је да је по наређењу самскога тиранина Поликрата путовао у Египат, да боље упозна установе египатских свештеника (Isocr. Bus. 28). Због несугласица с Поликратом, а можда и само због одвратности према његовој тиранији, преселио се у Кротон у јужној Италији или Великој Хелади, где су се, откако је Јонија под персијском влашћу почела да опада, створила нова средишта хеленске просвете и моћи.

Питагора је у Кротону основао морално-религиозно братство (братство Питагорејаца), коме је био задатак морално васпитање чланова. Као какав калуђерски или витешки ред, оно је имало своја правила и неговало строг начин живота (Plat. Resp. 600 Β). Наиме, придржавали су се строгих правила у исхрани.

Политичко мишљење Питагорејаца било је конзервативно-аристократско, и зато су их у току 6. века демократи више пута гонили, домове им спаљивали и растурањем синедрија уништавали им савез. Те партијске борбе приморале су старог Питагору да се пресели у Метапонтију 509. п. н. е, где је, веома слављен и дубоко поштован, и умро 500. п. н. е.

Питагори са Самоса приписује се да је први употребио име филозофија (φιλοσοφία) за тражење истине и знања, а себе је назвао филозофом.[11] Изгледа да сам ништа није написао, него су његови ученици пренели његова знања, која су записана после Питагорине смрти.[12] Питагора се сам бавио музиком и математиком. Учење које се везује за Питагору и његову школу развили су тек његови ученици. Међу његовим ученицима било је много жена. Чак је и његова супруга Теона Кротонска била његова ученица.

У математици је ширио знање о тзв. Питагориној теореми, али исказ теореме био познат вековима пре појаве Питагоре.[13] Сматрао је да се универзум као целина може објаснити математичким поступцима. Ово мишљење битно одваја Питагорејце од Милећана, који су тражили смисао универзума у ватри, води или бесконачном. Ова филозофија је битно утицала на Платона и Галилеја.

Питагорејци су често нудили прилично натегнута виђења математичких односа, на основу мистичних претпоставки, а не на основу логике. Каснији Питагорејци су од бројева стварали „грађевинске блокове” од којих је саграђен Свемир. Заслуга која се може приписати овој школи је развитак космологије у којој су Земља, Сунце и Месец сферног облика.

Помицањем кобилице на монохорду — тај оглед приписује се Питагори — нашло се да висина тона зависи од дужине жице, тј. да музички интервали зависе од одређених математичких пропорција (Philol. frg. 4, 5, 6; Arist Met. Ι 5, 986 a 29 ss). Додуше, прави узрок тону јесу треперење жице и ваздушни таласи, квалитет тона зависи од бројних односа у трептајима, али у време кад материја и особине нису тачно разликоване, кад су, штавише, особине више важиле но материја, лако се стекло уверење да су математички односи и закони основа свему кад су већ у тону.

Млађи Питагорин ученик био је анатом Алкмеон из Кротона.

По њему су називе добили и неки фрактали (дрво и лаута).

Питагорејство

[уреди | уреди извор]

Питагора је основао тајно друштво познато као Питагорејско братство које је било посвећено неговању врлине и изучавању математике. Братству и његовом оснивачу приписују се поједини изуми научне вредности попут чаше умерености која ради по хидрауличким принципима. Користила се као дисциплинска мера и показатељ да је умереност битна.

Питагорејско братство је имало велики утицај на будуће езотеријске традиције, попут масонерије и розенкројцеризма (ружокрсташи), окултних група које су, с почетка, такође изучавале математику и тврдиле да су се развиле из Питагорејског братства.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  • a. ^ „Тачни датуми његовог рођења и смрти не могу бити прецизно одређени, али, под претпоставком да је истинита изјава Аристоксенуса да је напустио Самос као би избегао Поликратову тиранију, у доба када је имао четрдесет година, његово рођење би се могло датирати у 570. годину пре нове ере, или неколико година раније. Дужина његовог живота је различито процењивана у античко време, али се сви извори слажу да је доживео дубоку старост, и да је, највероватније, умро са седамдесет пет или осамдесет година.“ William Keith Chambers Guthrie, (1978), A history of Greek philosophy, Volume 1: The earlier Presocratics and the Pythagoreans. стр. 173, Cambridge University Press

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Joost-Gaugier 2006, стр. 143.
  2. ^ William Keith Chambers Guthrie, (1978), A history of Greek philosophy, Volume 1: The earlier Presocratics and the Pythagoreans, p. 173. Cambridge University Press
  3. ^ Joost-Gaugier 2006, стр. 11.
  4. ^ Celenza 2010, стр. 796.
  5. ^ а б Ferguson 2008, стр. 4.
  6. ^ Ferguson 2008, стр. 3–5.
  7. ^ Gregory 2015, стр. 21–23.
  8. ^ Copleston 2003, стр. 29.
  9. ^ Kahn 2001, стр. 2.
  10. ^ Burkert 1985, стр. 299.
  11. ^ Логос 2017, стр. 14.
  12. ^ Милан Узелац. „Историја филозофије, I”. стр. 12. Приступљено 31. 1. 2021. 
  13. ^ Логос 2017, стр. 102 са напоменом 5. Замисао да је збир квадрата над две краће стране (катете) правоуглог троугла једнак квадрату над најдужом страном (хипотенузом) истог била је позната у првој половини II миленијума пре нове ере у Месопотамији. Исто знање имали су и стари Египћани. Талес из Милета, Питагорин учитељ, посетио је те земље, а после је тамо био и Питагора. Преко њих двојице, само, је пренето раније стечено знање.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]