Aktinij: razlika između inačica

|Latinski=actinium}}

== Povijest ==

Francuski kemičar [[André-Louis Debierne]] najavio je otkriće novog elementa 1899. godine. Odvojio ga je od ostataka smolak, koje su ostavili [[Maria Skłodowska-Curie|Marie]] i [[Pierre Curie]] nakon što su izvadili [[radij]]. Godine 1899. Debierne je opisao supstancu sličnu [[Titanij|titanu]]<ref>{{Citiranje časopisa|author=Académie des sciences (France) Auteur du texte|title=Comptes rendus hebdomadaires des séances de l'Académie des sciences / publiés... par MM. les secrétaires perpétuels|url=https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k3085b|date=1899-07|accessdate=2019-02-15}}</ref> i (1900.) sličnu [[Torij|toriju]].<ref name=":0">{{Citiranje časopisa|author=Académie des sciences (France) Auteur du texte|title=Comptes rendus hebdomadaires des séances de l'Académie des sciences / publiés... par MM. les secrétaires perpétuels|url=https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k3086n|date=1900-01|accessdate=2019-02-15}}</ref> [[Friedrich Oskar Giesel]] je nezavisno otkrio aktinij 1902. godine<ref>{{Citiranje časopisa|author=F. Giesel|title=Ueber Radium und radioactive Stoffe|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/cber.190203503187|date=1902|journal=Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft|volume=35|issue=3|pages=3608–3611|id=10.1002/cber.190203503187|accessdate=2019-02-15}}</ref> kao supstancu sličnu [[Lantan|lantanu]] i nazvao ju je "emanium" 1904.<ref>{{Citiranje časopisa|author=F. Giesel|title=Ueber den Emanationskörper (Emanium)|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/cber.19040370280|date=1904|journal=Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft|volume=37|issue=2|pages=1696–1699|id=10.1002/cber.19040370280|accessdate=2019-02-15}}</ref> Nakon usporedbe poluživota tvari koje su utvrdili Debierne,<ref>Debierne, André-Louis (1904). "Sur l'actinium". ''Competes Rendus'' (in French). '''139''':538-540</ref> Harriet Brooks 1904. i Otto Hahn i Otto Sackur 1905., Debierne je odabrao ime za novi element jer je imao staž, unatoč kontradiktornim kemijskim svojstvima tvrde za element u različito vrijeme.<ref>{{Citiranje časopisa|author=F. Giesel|title=Ueber Emanium|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/cber.190503801130|date=1905|journal=Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft|volume=38|issue=1|pages=775–778|id=10.1002/cber.190503801130|accessdate=2019-02-15}}</ref>

Članci objavljeni 1970-ih godina<ref>{{Citiranje časopisa|url=https://www.journals.uchicago.edu/action/captchaChallenge?redirectUrl=https%3A%2F%2Fwww.journals.uchicago.edu%2Fdoi%2F10.1086%2F350760&|id=10.1086/350760|accessdate=2019-02-15}}</ref> i kasnije<ref name=":1">{{Citiranje časopisa|author=J. P. Adloff|title=The centenary of a controversial discovery: actinium|url=https://www.degruyter.com/view/j/ract.2000.88.issue-3-4/ract.2000.88.3-4.123/ract.2000.88.3-4.123.xml|date=2009|journal=Radiochimica Acta|volume=88|issue=3-4|pages=123–128|id=10.1524/ract.2000.88.3-4.123|accessdate=2019-02-15}}</ref> ukazuju na to da su rezultati Debiernea objavljeni 1904. u sukobu s onima objavljenima 1899. i 1900. godine. Nadalje, sada poznata kemija aktinija isključuje njegovu prisutnost kao bilo što drugo osim manjeg sastava Debierneove 1899. i 1900. godine; zapravo, kemijska svojstva o kojima je izvijestio čine da je vjerojatno imao slučajno identificirani protaktinium, koji ne bi bio otkriven još četrnaest godina, samo da bi nestao zbog njegove hidrolize i adsorpcije na laboratorijsku opremu. To je dovelo do toga da neki autori zagovaraju da se otkriću zaslužuje samo Giesel.<ref>{{Citiranje knjige|title=The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements|first=Harold W.|last=Kirby|date=2006|editor=Lester R. Morss, Norman M. Edelstein, Jean Fuger|url=https://doi.org/10.1007/1-4020-3598-5_2|language=en|pages=18–51|publisher=Springer Netherlands|location=Dordrecht|isbn=9781402035982|id=10.1007/1-4020-3598-5_2}}</ref> Adloff je predložio manje konfrontacijsku viziju znanstvenih otkrića.<ref name=":0" /> On sugerira da kritiku ranih publikacija treba uzeti u obzir u tada nastalom stanju radiokemije: naglašavajući razboritost Debierneovih tvrdnji u izvornim radovima, on primjećuje da nitko ne može tvrditi da Debierneova tvar nije sadržavala aktinij. Debierne, kojeg sada velika većina povjesničara smatra otkrivačem, izgubila je interes za element i napustila temu. Giesel, s druge strane, s pravom se može pripisati prvom pripremanju radiokemijski čistog aktinija i identifikaciji njegovog atomskog broja 89.<ref name=":1" />

Ime aktinij potječe od starogrčkog aktisa, aktinosa (ακτίς, ακτίνος), što znači snop ili zraka.<ref>{{Citiranje knjige|title=CRC handbook of chemistry and physics|date=2005|url=https://www.worldcat.org/oclc/61108810|edition=86th ed., 2005-2006|publisher=CRC Press|location=Boca Raton|isbn=0849304865}}</ref>

Aktinijum je prvi put umjetno dobiven u Argonne Nacional laboratoriju u Chicagu. toga što je oko 150 puta radioaktivniji od radija, koristi se kao značajan izvor neutrona. Pored toga, može se koristiti za termoionsko pretvaranje energije.