Picnic at Hanging Rock

Извор: Wikipedija
Датум измене: 20. јун 2024. у 23:48; аутор: InternetArchiveBot (разговор | доприноси) (Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Пицниц ат Хангинг Роцк
РежијаПетер Wеир
ПродуцентХал и Јим МцЕлроy
СценариоЦлифф Греен
ПредложакПицниц ат Хангинг Роцк; аутор:
Јоан Линдсаy
Улоге
МузикаБруце Смеатон
ФотографијаРусселл Боyд
МонтажаМаx Лемон
СтудиоАустралиан Филм Цоммиссион
Бритисх Емпире Филмс
МцЕлроy & МцЕлроy
Пицниц Продуцтионс
ДистрибуцијаБритисх Емпире Филмс (Аустралија)
Датум(и) премијере
8. 8. 1975 (1975-08-08)
Трајање115 мин.
Земља Аустралија
Језикенглески
Буџет443.000 АУ$[1]
Бруто приход5,120.000 АУ$ (Аустралија)

Пицниц ат Хангинг Роцк (сх. Пикник на Хангинг Роцку) је аустралијски играни филм снимљен 1975. године у режији Петера Wеира, познат по томе што се сматра једним од најбољих остварења у Wеировој филмографији, односно као првих филмова тзв. Аустралијског новог вала, односно филм који ју је учинио аустралијску кинематографију међународно признатом.

По жанру је драма, а темељи се на истоименом роману Јоан Линдсаy. Радња започиње када на Валентиново 1900. године група ученица елитног дјевојачког интерната одлази на излет на стијену Хангинг Роцк у држави Вицториа те неколицина њих необјашњиво нестану, изазивајући безуспјешне потраге, али и низ других необјашњивих и трагичних догађаја.

Филм је, слично као и предложак, велики дио публицитета створио лажним тврдњама да се темељи на истинитим догађајима. Wеир га је снимао на локацијама Хангинг Роцка (које ће захваљујући филму постати популарно туристичко одредиште), те је стил великим дијелом темељио на радовима аустралијског импресионистичког сликара Фредерицка МцЦуббина. Критичарима је изузетно импонирао рад са камером, као и стварање контраста између привлачних призора природних љепота и застрашујућих догађаја. Пицниц ат Хангинг Роцк је у Аустралији постигао успјех и код публике и код критике, али такођер и током дистрибуције у САД гдје су Wеиру похвале тамошњих критичара омогућиле каснији ангажман у Холлywооду. Филм, који се понекад описује као алегорија на још увијек неправладани конфликт бијелих досељеника и њихових потомака са њиховом древном домовином, се често наводи као остварење које је темама и стилом на одређени начин изградило темеље националног идентитета у аустралијском филму.

Године 2017. је филм добио ремаке у облику минисерије.

  1. Давид Страттон, Тхе Ласт Неw Wаве: Тхе Аустралиан Филм Ревивал, Ангус & Робертсон, 1980 п68-69

Вањске везе

[уреди | уреди извор]