Шенжен

Шенжен, (Схамцхун или Схам Цхун, према повијесним документима) је град на самом југу провинције Гуангдонг у јужном дијелу Народне Републике Кине. Граничи са специјалном административном области Хонг Конг, (САЗ) која је од 1997. у саставу Кине.

Схензхен је смјештен у јужном, централном дијелу полуотока Каwлоон, у провинцији Гуандонг, 160 км од главног града центра провинције Гуангзхоу, у делти Бисерне ријеке, (Пеарл Ривер). Залијев Таи Yа је на истоку док му је ушће ријеке Зхјијанг граница према западу. Југ га повезује са Хонг Конгом од кога га дијели ријека Схензхен. 200 км југоисточно је град Зхухаи, који је познати локални туристички центар, а 30 км јужније је центар Хонг Конга, (Xиангганг).

Смјештен је у подножју приморског горја са сјеверне стране, док је на југу, уз обалу, опасан морем те пјешчаном обалом дужине 230 км. Локално је тло богато минералима и мноштвом вода. Ту су ријеке Буји, Дасха, Гуанлан, Пингди, Зхујианг, Схензхен а само нека од језера у близини су Xили, Xиангми, Yи. Природно, мноштво је извора и водопада. Ту је извор термалног љечилишта Схинyан Лаке, (Yулу), са водом температуре 67.3 °Ц. у провинцијском граду Схинyан.

Град посједује двије луке. Градска лука - запад лежи источно у делти, 37 км од Хонг Конга, те 110 км од Гуангдзоуа и по природи има дубок газ, мноштво брана које олакшавају сигуран приступ док је Перл Ривер повезује град са многобројним градовима унутар ушћа. Градска лука - исток је сјеверно од заљева Дапенг. Она је отворена према пучини, мирних је вода и сматра се за једну од најбољих у Јужној Кини.

Клима је суптропска, морска са мноштвом сунчаног времена, (2120 сати сунчаног времена тијеком године), и кише (1950 мм). Љета и јесени су топле, прољеће је угодно док је зима блага. Просјечна годишња температура износи 22.4 °Ц. Температурне варијације су мале. Температурни максимум је 36.6 °Ц, температурни минимум 1.4 °Ц . Сезона киша траје од свибња до рујна са тајфунима тијеком љета и ране јесени. Ланац планина подно којег град лежи, (Wутонг Хилл, Yангтаи Хилл, Нансхан Хилл), природна је заштита од непогода те је град ријетко директно погођен.

mjesec               S   V   O   T   S   L   S   K   R   L   S   P  
                     ----------------------------------------------
Max °C               19  19  22  26  29  31  32  32  31  29  25  21   
Min °C               11  12  15  19  23  25  25  25  24  21  16  12     
                     ----------------------------------------------        
Padaline (mm)        27  55  67 147 248 308  317 338 267 47  38  23

Повијест провинције сеже у неолит и природно, присутно је мноштво археолошких налаза старости до 6000 година. Тијеком повијести, подручје је било познато као опћина Бао'ан. Првотно, подручје је било насељено локалним племеном Баиyе.

Повијест краја се може подијелити у четири периода.

• Први је период по процјени повјесничара завршава 1573. Живот и локално господарство су до тада били везани уз рибарство и пољопривреду.

• Други период траје до године 1841. када се административно успоставља локална регија Xинан са средиштем у граду Нанту. Њено је подручје сезало до Хонг Конга. Економски је било базирано на супстанцама као што су сол, чај, миродије.

• Треће се повијесно раздобље протеже до недавне 1979. године. 1842. Хонг Конг је био окупиран од Велике Британије, а читав полуоток Коwлоон године 1898.

• Четврти период почиње 1979. године када као најобичније рибарско насеље са 30 000 становника постаје прва специјална економска зона, експериментални полигон за примјену капиталистичког принципа пословања у Кини. Одлуку је за тај корак донио каризматски политичар Денг Xиаопинг у свибњу 1980. Избор града је био логичан пошто је Схензхен са Хонг Конгом, тада неприкосновеним економским центром дијелио многе ствари као што су - етничко подријетло, култура, језик. Схензхен је једини град у провинцији у којем се говори мандарински језик, па чак и исти дијалект као онај у Хонг Конгу. То је било довољно да се привуче финанцијски капитал из свијета у Кину којој је предност била и данас још увијек је - јефтина радна снага.

Политичка се је идеја показала више него успјешном. Већ 1988.,(тада већ велик град), постаје самостална административна јединица. Некада анонимно село практички преко ноћи постаје један од највећих градова у порјечју Бисерне ријеке а од раних осамдесетих година један је од градова који расту најбрже на свијету. Многољудној Кини која дан данас има социјалистичко политичко уредјење Схензен је дао смјернице за увођење капитализма и западњачком принципу пословања.

Површина града је 2,020 км². У најстрожим оквирома, број становнка се процјењенује на 1.25 милијуна. Град је срце урбане зоне која има око 10.7 милијуна. Број становника укључујући приградска насеља приближује се броју од 17 милијуна.

Миграција у ово подручје није новина. Људи су долазили још од 12. стољећа. Усељење у град је данас стриктно ограничено од стране власти које веома тешко дају пропуснице за улазак. 70% становника Схензена у бити нити нема право сталног боравка. Потпуно отварање градских граница би привукло додатне милијуне људи што би град направило мање конкурентним те изазвало додатне социјалне проблеме. Једна је од посљедица такве политике је да је у близини Схензена израсло мноштво релативно већих градова попуњених мигрантима са свих страна и који ту чекају прилику уласка.

Град те величине је природно конгломерат састављен од релативно мањих градова који логистицки посједују све потребно за живот. Локално становништво је поларизирано између два екстрема по линији образовања што ствара велик економски јаз.

Статистички, просјечна је доб становника мања од 30 година. Једна петина становништва је између 20 и 24 године старости а чак је 97% млађе од 60 година. Жене су у већини, префериране од власти у односу на мушко становниство што је везано са потребама у локалној администрацији и производњи гдје су се жене показле као потребније и прилагодљивије. Унаточ чињенице да су град и његова околица пуни досељеника жељних посла, готово 200 000 радних позиција је непопуњено.

По количини кориштеног страног финанцијског капитала, Шенжен је трећи у Кини. У посљедња два десетљећа у њега је инвестирано преко 31.5 милијарди америчких долара. Инвестиције су подигле мноштво творница, погона и трговинских кућа. Остварена су многобројна заједничка улагања (Јоинт Вентуре), развијена је трговина, финанцијски капитал, банке и осигуравајућа друства). У 1990. Схензхен Стоцк Еxцханге основана је као бурза националног карактера и под контролом Кинеске националне комисије за финанције. Број активних компанија на попису бурзе је преко 550, док је број регистрираних улагача-дионичара око 35 милијуна. Тржишна је вриједност бурзе већа од 120 милијарди УС$. Тијеком дана, више од 610.000 продаја резултира номиналном вриједношћу трансакција већом од 800 милијуна УС$.

Данас, са почетком 21. стољећа, мегалополис Схензхен је један од највећих индустријских центара свијета, (електроника, комуникације). По самој индустријској производњи, други је у Кини и сједиште најуспјешнијих националних и многобројних међународних компанија. Ту су домаће твртке Хуаwеи и АЗТ као и стране на подручју информацијске технологије, (ИТ) као Фоxцонн и Аппле. Знатан је дио испоручене електронике базиран на Интел технологији микропроцесора. Град је домацин годисњег сајма електронике Цхина Хи-тецх Фаир, (ЦХТФ).

Схензхен је друга је по велицини слободна економска зона Кине иза оне у провинцији Хуинан са висе од 120 000 производних тврки. Текстил, одјеца храна, стројоградња, материјал за изградњу те кемијска индустрија не заостају много за примарном, електрониском индустријом. У 2001. број радно активног становниства је износио 3,3 милијуна. Иако је највећи број радника запослен у секундарнон сектору економије, (индустријска производња запосљава 1.45 милијуна људи), терцијарни сектор (гдје су образовање, трговина, промет, сервиси), расте двоструко бржом годишњом стопом, (11.6% : 5.5%). Привредне дјелатности су у 2005. биле заступљене у пропорцијама - 0.2% : 52.4% : 47.4%.

Још од 2001. Схензхен је један од градова са највећом економском моћи, (цетврти), од свих у континенталној Кини. Просјечна стопа његовог развоја између 2001. и 2005. је 16.3%. Са годином 2005. брутто производ града је био 492 000 000 000 кинеских јуана, (око 63 милијарди У$), 15 % више него у 2004. С изузећем Хонг Конга, регија има највећи бруто производ и прва је с обзиром на доходак по запосленом у земљи.

Схензхен има три велике луке, (Yантиан, Схекоу,Цхиwан), свеукупно осам њих. Лука Yантиан, (Yантиан Интернатионал Цонтаинер Терминал) је друга лука по промету у Кини данас најближи конкурент оној у Хонг Конгу. 2005. Луке су за потребе кинеског и свјетског тржишта дистрибуирале више од 7,355 милијуна стандардних контејнера робе, готово 30 милијуна тона робе са прометом већим за 19% у односу на годину раније. Дистрибутивна моћ ће додатно ојачати изградњом 6 додатних гатова, (сада их је 9) до 2010. године. Почетком 2006. одобрене су инвестиције у локални терминал Маиwан. Као прометно раскрижје роба за Кину и свијет, Схензхен је по стопама развоја први у посљедњих десет година.

Зракопловна лука града "Схензхен Интернатионал Аирпорт" је 36 км од строгог центра града у дијелу Фуyонг. Многобројним авио-линијама град је повезан са континенталном Кином и све више са међународним дестинацијама. Зракопловна лука је сједиште локалне компаније "Схензхен Аирлинес" која има додатни теминал за транспорт робе. Предност је зрачне луке Схензхена јефтинији и лакши приступ унутрашњости Кине него је то још данас у логистичком и административном погледу случај са узлетиштем у Хонг Конгу.

• Централна жељезничка постаја, "Схензхен Раилваy Статион" је на раскрижју булевара "Хапин Лу", "Јиансхе Лу" и "Рамин Лу" у дијелу "Ло Wу" уз границу према Хонг Конгу. Одавде, чести влакови возе за провинцијски центар Гуангдзоу те даљње дестинације као што су Јиујианг, Маоминг, Сханту и наравно, у коначници главни град Пекинг. У дистрикту Нансхан је друга постаја локалног карактера "Сханзхен Xи" са мањим линијама према граду Хуфеи. Путовање локалним влаком од Хонг Конга, ("Каwлоон Тонг КЦР") до Схензхена траје отприлике 40 минута. Влакови полазе сваких 3-8 минута измедју 5.30 и 24 сата.

• Аутобус је ефикасно средство за промета унутар града и пут према дестинацијама као што су Гуангдзхоу, Хумен, Xиамен. Средишњи аутобусни терминал се налази у дистрикту "Ло Wу" уз трговински центар.

• Таxи аутомобили су подијељени у три врсте. Зелено обојени возе изван САЗ, док су они жуте боје само за промет унутар ње. Црвена боја возила је знак неограничености у кретању. Дио града Схекоу, западно од центра је исходиште флотиле хидроглисера који повезују Схензхен са градовима Зхухаи, Макау, Хонг Конг, те најближим зракопловним лукама.

• Као пети град у земљи, (уз Гуангзхоу, Пекинг, Шангај, Тиањин), од краја 2004. Схензхен посједује подземну жељезницу, ("Схензхен Метро"). Тренутно су у промету двије линије док су додатне двије у изградњи. Једна од линија води од раскрижја Ло Wу и ��ене централне жељезничке постаје до локације Wиндоwс оф тхе Wорлд према сјеверу и која је једна од главних градских атракција. Друга прометује од Хуангганга према сјеверу. Са системом који расте дословно преко ноћи, Ло Wу је вец у овим тренуцима повезан са већим дијелом Схензхена у правцу исток-запад.

Град је административно подјељен у три дијела. То су:

• специјална економска зона, (СЕЗ)
• град Схензхен који је састављен од СЕЗ и јединица Бао'ан и Лонгганг
• опћина, Схензхен

Финанцијски и пословни центар је СЕЗ чија је површина 327.5 км. Зона му се протеже у смјеру истока-запад, између насеља Беизајиао и Анли и то је подручје које посјећује пословни свијет. Од свеукупно шест административних јединица у оквиру града, СЕЗ творе:

• Футиан (78 км²) слови као административни центар.
• Луоху (79 км²) у центру је средиште је за финанције и банкарство.
• Нансхан (164 км²) на западу је средиште производње претежно високе технологије.
• Yантиан (76 км²) је центар за транспорт, други по величини у Кини, четврти на свијету по величини лучки контејнерски терминал.

Изван СЕЗ-а, у источним дијеловима града су Баоан (713 км²) те Лонгганг (844 км²).

Унаточ томе што су сусједи, легално у истој земљи, два мегалополиса су мање повезани него се то претпоставља. Потпуно слободно путовање измедју Схензхен који је Специјална економска зона и Хонг Конга који је Специјална административна регија, још није у пуној мјери дозвољено мада су власти тијеком 2003. ограничиле рестрикције везане уз путовања особа из континенталног дијела Кине. До тада, само су групне посјете биле могуће. Више од 9000 људи данас регуларно путује између Хонг Конга и Схензена. Већином, то су пословни људи из Хонг Конга који ту раде као обрнуто, студенти који свакодневно одлазе у Хонг Конг на предавања.

Тијеком деведесетих година, у доба пуне екпанзије Схензен је градио булевар сваких три дана и град је данас визуално чудо након сумрака, створен да импресионира свијет. Посједује 10 грађевина виших од 200 м док је сам "Схунг Схинг Сqуаре" међу десет највиших у свијету, виша него Емпире Стате Буилдинг. У плану је изградња центра АВИЦ Плаза висине од 312 м.

• Схун Хинг Сqуаре 384 м (1996) (69 катова)
• СЕГ Плаза 292 м (2000) (346 м са антеном)
• Схензхен Пресс Тоwер 262 м (1998)
• Схензхен Броадцастинг Тоwер 241 м (2001)
• Панглин Плаза 240 м (1999)
• Неw Wорлд Центер 238 м (2006)
• Голден Бусинесс Центер 228 м (2004)
• Схензхен Wорлд Траде Центре 225 м (2001)
• Wорлд Финанце Центре, Тоwер 222 м (2003)
• Тимес Сqуаре 218 м (2006)

Град је лако превидјети као туристичку дестинацију. Непостојећ на многим атласима и картама, а планиран са сврхом, Схензхен нуди много. "Лианхуасхан", "Лизхи", "Wутонгсхан" су само највећи од прељепих јавности доступних, плански изградјених паркова. Много је природних резервата у самим градским границама. Додатно, 6.000 година повијести овдје је је оставило трагове. Један од њих је 50 км од центра града у оквиру древног урбаног средишта са дворцима и утврдама. То је Олд фортресс Дапенг, (дворац Дапенг), подигнут 1394. за вријеме владавине јужне династије Минг, а насеље је служило као обрамбена локација. Најпознатија су атракције:

• Цхинесе Фолк Цултуре Виллагес Кинеско народно културно село
• Дамеисха Променаде Променада Дамеисха
• Хаппy Валлеy Амусемент Парк Долина радости
• Минск Wорлд Свијет Минска
• Сафари Парк/Нансхану Сафари парк
• Сплендид Цхина Прелијепа Кина
• Wиндоwс оф тхе Wорлд Прозор у свијет
• Xианху Лаке Ботаницал Гарден Ботанички врт уз језеро Xинху
• Xиаомеисха Беацх Ресорт/Yантиану Плаза Xиаомеисха
• Зхонгyинг Стреет Улица Зхонгyинг

• • Минск Wорлд, (Мíнгсикè Хáнгму Схìјиè), је мјесто гдје лежи застарјели руски носач авиона "Минск" као и руски војни авиони некада кориштени од стране националнихвојних снага. Унутрашњост је пловила је пуна видео игара и повијести везаних уз поморство, авијацију и навигацију.
  • "Сплендид Цхина", посједује реплике кинеских националних споменика
  • "Wиндоwс оф тхе Wорлд" је парк величине 315.000 м². У њему је 108 експоната-реплика како кинеских тако и свјетских атракција и споменичке бастине. Ту су нпр. катедрала "Нотре Дамме", Париза, Моунт Русхморе, пирамиде Гизе и њена сфинга.
  • "Зхонгyинг стреет" је улица која је тијеком повијести често била под контролом двију нација. Физички је подјељена још и данас на два дијела са 8 огромних камених громада. I дан-данас, половина улице води из Специјал��е економске зоне у Хонг Конг.

Мноштво посјетитеља из Хонг Конга долази због куповине са претпоставком да су роба као и услуге јефтиније у Схензхену. Посјетитељи најчесће нису у стању направити реалну процјену вриједности робе. Цијене у много случајева нису означене и цјенкање је дозвољено но не и ефикасно па је коначан резултат најчешће разочарење. Најпосјећенији трговачки центар за посјетитеље је "Ло Wу Цоммерциал Цитy" уз централну жељезничку станицу.

Више је мјеста слови као повољно мјесто за купњу робе. Ако је предмет одјећа и обућа, најбоље је мјесто за то у близини централног жељезницког терминала. Ако је електроника у питању, најјефтиније је до ње доћи у трговинама измђу луксузног хотела Схангри Ла и твртке Сег Елецтроницс Цо.. У случају обуће, одјеће те козметике која има име , добра су мјеста Xиwу и Интернатионал Цоммерциал маркет у близини казалишта. Производе добре каквоће могуће је наћи у уздуж Боундарy Ст. у дистрикту Схатоујиау, те у дијелу града званом Донг Мен. Најпосјећенији је трговински центар међу људима који ту живе мега-центар Хуа Qуианг Беи сјеверно од улице "Хуанг Qианг Роад".

Посјетитељи најчешће остају у подручју Схекоу, (полуоток западно од центра), које је исто тако подручје у којем и живи највећи број странаца. Ту је мноштвом барова и ресторана западног типа. У близини, француски путнички брод, своједобно конфисциран од стране кинеских власти убетониран је ту у гат као туристичка атракција.

• О Схензену - видео
• Огласник - за странце који живе у граду
• Зракопловна лука Схензхен Архивирано 2007-01-07 на Wаyбацк Мацхине-у
• Схензхен Хигх Тецх Архивирано 2019-06-06 на Wаyбацк Мацхине-у
• Цхина Медицал Университy Архивирано 2008-07-04 на Wаyбацк Мацхине-у
• Схензен - на енглеском^{[мртав линк]}