1878

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

< | 18. вијек | 19. вијек | 20. вијек | >
< | 1840-е | 1850-е | 1860-е | 1870-е | 1880-е | 1890-е | 1900-е | >
<< | < | 1874. | 1875. | 1876. | 1877. | 1878. | 1879. | 1880. | 1881. | 1882. | > | >>

1878. по календарима
Грегоријански 1878. (MDCCCLXXVIII)
Аб урбе цондита 2631.
Исламски 1294–1296.
Ирански 1256–1257.
Хебрејски 5638–5639.
Бизантски 7386–7387.
Коптски 1594–1595.
Хинду календари
Викрам Самват 1933–1934.
Схака Самват 1800–1801.
Кали Yуга 4979–4980.
Кинески
Континуално 4514–4515.
60 година Yанг Земља Тигар
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11878.
п  р  у
Подробније: Календарска ера

Година 1878 (MDCCCLXXVIII) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у недјељу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).


Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]
Умберто I
"Освојење Ниша"
  • 10. 1. (29. 12. '77 по ј.к.) - Ослобођење Ниша, тј. предаја турског гарнизона; два дана касније Шумадијски корпус свечано улази у град. Врховна команда на челу са кнезом Миланом стиже 14-тог[1].
  • 10. 1. - Црногорци заузимају Бар.
  • 15. 1. - Седница српске владе формулисала захтеве Порти: независност и прикључење старе Србије одн. Косовског вилајета са додатком Видина - толиком проширењу се противе и Турска и Русија[2].
  • јануар - Избија Критски устанак.
  • 17. 1. - Руска победа у Бици код Пловдива, заузет град.
  • 18. 1. - Светозар Милетић осуђен на пет година затвора на основу исконструисане оптужнице за велеиздају (пуштен у новембру 1879.) - војвођански Срби су у ово време изложени сумњичењу због подршке Србији, неколико лидера је ухапшено[4].
  • 18. 1. - Егзархијски нишки митрополит Виктор проглашава уједињење са српском црквом.
  • 20. 1. - Црногорци заузели Улцињ; Црногорци су у ово време заузели и неколико утврђења на Скадарском језеру[5], планирали су напад на Подгорицу.
  • 20. 1. - Избија Кумановски устанак, у очекивању српске војске (траје до маја).
"Окршај Срба и Черкеза"
  • 21. 1. (9. 1. по ј.к.) - Ослобођена Грделица и истоимена клисура - отворен пут према Врању. Истог дана српска војска повратила Куршумлију, где затичу 26 глава српских војника и официра натакнуте на коље[6].
  • 23. 1. - Бењамин Дисраели шаље флоту у Дарданеле (султан је затражио помоћ од Британије, јер је угрожен Цариград).
  • 23. 1. - 3. 2. - Крваве борбе српске војске са Турцима и Албанцима код Самокова ("друга Плевна").
  • 31. 1. (19. 1. по ј.к.) - Српско-турски рат: српска војска заузела Врање. Истог дана потписано примирје у Једрену између Руса и Османлија.

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]
Лав XIII.
  • 4. 2. - Шумадијски корпус ушао у Гњилане[7].
  • 4. 2. (23. 1. по ј.к.) - У Санкт Петербургу завршен Процес 193 револуционарима-народњицима, учесницима "Одласка у народ" ухапшеним још 1873-74. - већина је ослобођена, остали су протерани у Сибир или осуђени на робију, раније мирољубиви револуционари постају милитантни.
  • 5. 2. - Стигла вест о једренском примирју: Моравски корпус је код Самокова, Тимочки код Преполца, близу Подујева, и један део код Самокова; једно извиђачко одељење Шумадијског корпуса стигло у Грачаницу. Србија је у другом српско-турском рату имала 2.400 мртвих и 3.000 рањених[7].
  • 5. 2. (24. 1. по ј.к.) - Вера Засулич и Маша Кољенкина пуцале на петербуршког градоначелника Трепова (рањен) одн. тужиоца Желеховског (неуспело); Засуличева ослобођена у априлу.
  • 7. 2. - Умро папа Пио IX., после близу 31 и ½ године службе (најдужа потврђена).
  • 8. 2. - Британска флота се укотвила код Цариграда.
  • 10. 2. - Зањóнски мир окончава Десетогодишњи рат, први кубански покушај за осамостаљење од Шпаније.
  • 13. 2. - Проглашен Уговор пријатељства и трговине САД и Самое, америчка морнарица добија луку Паго Паго.
  • 14. 2. - Султан Абдул Хамид II распустио парламент и укинуо Устав из 1876. - повратак апсолутизма до 1908.
  • 14. 2. - Боливијске власти захтевају порез од 10 центи по квинталу од чилеанске компаније која експлоатише шалитру у околини Антофагасте - долази до кризе која ће следеће године прерасти у Пацифички рат.
  • фебруар-март - Грчки патриоти започињу Епирски устанак али турске снаге га убрзо гуше.
Саборни храм у Нишу

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]
  • 3. 3.Санстефански мир између Руса и Османлија:
    • предвиђена самоуправна Бугарска, практично независна, у границама које би захватиле Пирот и Врање (тренутно у српским рукама), целу Македонију и део Албаније.
    • Србија независна, добила би Ниш, Лесковац, као и део Косова до Ибра и Ситнице (→ карта).
    • Црна Гора независна, добила би проширења до Дрине и Лима, укључујући Гацко (→ карта).
    • Босански вилајет би био аутономан (налик Србији), везан уским пролазом са остатком Османског царства.
  • 12. 3. - Лука Wалвис Баy у данашњој Намибији прикључена британској Колонији Рта добре наде.
  • 24. 3. - Британска корвета ХМС Еурyдице потонула од олује у Ла Маншу, 317 мртвих.
  • 25. 3. - Русија одбацује британски предлог да се Санстефански уговор стави пред европски конгрес - два дана касније Дисраели мобилизује резерву.

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]
Глава Кипа слободе на париској изложби

Јун/Јуни/Липањ

[уреди | уреди извор]
Муyбридгова Саллие Гарднер
Берлински конгрес
  • 19. 6. - Након победе либерала на изборима, нови премијер Белгије је Wалтхèре Фрèре-Орбан (до 1884), који води изразито антиклерикалну политику.
  • 22. 6. - Адолф Ерик Норденскиöлд креће с бродом Вега на прво опловљавање арктичких обала Европе и Азије.
  • 25. 6. - Канаци на Новој Каледонији се побунили на челу са Атаïем против француске колонијалне власти (Атаï убијен у септембру, али побуна траје годину дана).
  • 28. 6. - Србија на дневном реду пленарне седнице Берлинског конгреса: обавезана на давање пуне верске, политичке и правне једнакости припадницима свих религија (мисли се на Јевреје)[11].
  • јун - јул? - Угарска влада одузела Матици српској управу над задужбином Саве Текелије јер је одбила наредбу да се пресели у престоницу[12] (управа предата српској православној општини у Пешти).

Јул/Јули/Српањ

[уреди | уреди извор]
  • 1. 7. - Расправа о Црној Гори на Берлинском конгресу[13].
  • 8. 7. - Потписана конвенција између Србије и Аустроугарске о трговини, градњи железнице и регулацији Ђердапа.
  • 8. 7. - Конгресни пленум о српским границама: између Србије и Бугарске спорни Пирот и Трн (Бизмарк: "Зар мир света да зависи од српских граница!", Трн ће припасти Бугарској); између Србије и Турске спорно је питање Грделичке клисуре а тиме и Врања (на крају припало Србији)[14].
Балкан после Берлинског конгреса, види и поређење са Санстефанским границама

Август/Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]
"Битка за Сарајево"
  • 5. 8. - Народна скупштина у Крагујевцу прима акламацијом одлуке Берлинског конгреса у вези са Србијом[17].
  • 5 - 14. 8. - Избори за Угарски сабор, побеђују владини либерали; изабрана три од пет кандидата СНСС.
  • 9. 8. - Торнадо уништио град Wаллингфорд Центер, Цоннецтицут.
  • 16. 8. - Тежак пораз Босанаца код Клокота близу Витеза.
  • 16. 8. (4. 8. по ј.к.) - Револуционар-народњик Сергеј Кравчински убио генерала Мезенцова, шефа жандармерије и Трећег одељења (тајне службе).
  • 19. 8. - Аустроугарска војска заузима Сарајево после уличних борби.
  • 28. 8. (10. 8. по ј.к.) - Јаков Овадија, шахиста, југословенски делегат на оснивању ФИДЕ († 1941)
  • 22. 8. (10. 8. по ј.к.) - Обнародовани резултати Берлинског конгреса у Србији, тј. независност, проширење, итд., прокламован крај ратног стања. Одређено да се светковина независности слави 20. јуна (по старом календару), уместо светковине о Андрији првозваном[18].
  • 22. 8. - Мустафа-бег Фадилпашић именован за градоначелника Сарајева, што остаје до смрти 1892.
  • 22. 8. - Указ о устројству Војног музеја у Београду.
  • 26. 8. - Османски маршал Мехмед Али-паша поручује у Призрену вођама Лиге да морају престати с активностима у Плаву и Гусињу који су додељени Црној Гори, али убрзо долази до насиља.
  • 26. 8. - Српска војска и управа напустили кулски округ[19].
  • 28. 8. - Нубар-паша постаје први председник египатске владе: страни кредитори су принудили хедива Исмаил Пашу да именује владу у којој се налазе и по један Британац и Француз испред дужничке комисије.

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
Жена слуша фонограф
  • 1. 9. (20. 8. по ј.к.) - Српски Књаз и Књагиња се од сада ословљавају са "Височанство" уместо "Светлост".
  • 3. 9. - Излетнички брод СС Принцесс Алице се на Темзи сударио са угљарицом Бywелл Цастле - погинуло преко 650 особа.
  • 3 - 6. 9. - Ђаковичка акција (ен), Мехмед Али-паша погинуо у окршају са Призренском лигом.
  • 7. 9. - Битка код Бихаћа, Аустроугари одбијени од града.
  • 9. 9. - Немачки археолог Царл Хуманн започео ископавања на локалитету Пергама.
  • 12. 9. - У Лондону подигнута "Клеопатрина игла" (заправо обелиск Тутмоса III из 15. ст. пне.).
  • 14. 9. (2. 9. по ј.к.) - Превремено рођен српски кнежевић Сергије Обреновић (умро пет дана касније).
  • септембар - Индијски вицекраљ Лyттон послао дипломатску мисију у Афганистан, противно тамошњим жељама - спречавање уласка мисије је повод за рат.
  • септембар - У Санкт Петербургу отворени Бестужевски курсеви, најистакнутија високошколска институција за жене у царској Русији.
  • 19. 9. - Пад Бихаћа.
  • 22. 9. - Пад Тузле.
  • 27. 9. - АУ снаге без отпора ушле у Зворник, последње упориште у источној Босни.
  • 28. 9. - Пад Ливна ("крај устанка у Крајини").
  • 29. 9. - После пет дана борби заузета тврђава Клобук, последње упориште у Херцеговини.

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]
  • 1. 10. - У Нишу почела да ради гимназија, прва школа тог ранга у новоослобођеним крајевима.
  • 1. 10. - Тхибаw Мин постаје нови краљ Бурме, након што је његова ташта и маћеха побила могуће конкуренте (до 1885, последњи краљ династије Конбаунг).
  • 6. 10. - Адреса Хрватског сабора се залаже за поступно прикључење Босне и Херцеговине Хрватској, на основу "хрватског државног права" - цар прекорео сабор због "прекорачења овлашћења".
Јован Ристић

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]
"Хајберски поглавари са капетаном Туцкером"

Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Током/тијеком године

[уреди | уреди извор]
  • Последице Велике источне кризе и ратова:
    • Пре српско-турских ратова албанских насеља је било у Топлици, Јабланици и око Врања, након ратова долази до исељавања и албанизације Косова[20].
    • Турци, Албанци и Черкези побегли из крајева које је заузела српска војска а досељавају се Срби из старих пограничних округа кнежевине и из неослобођених крајева (кумановски, скопски, гњилански, вучитрнски, ибарски...)[21].
    • После Берлинског конгреса: појачање раздора између Срба и Хрвата и Срба и Бугара, промене етничког састава[22].
  • "Ана Карењина" објављена у облику књиге.
  • 1878-79 - Талас штрајкова погађа руску престоницу Санкт Петербург. Тајна организација народњика добија назив Земља и слобода.
Петах Тиква

1878. у темама

[уреди | уреди извор]
Кнежевина Србија
Кнежевина Црна Гора
Румунија
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1878.

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1878.

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 Историја с. н. V-1, 403
  2. 2,0 2,1 Историја с. н. V-1, 405
  3. Историја с. н. V-1, 445
  4. Историја с. н. V-2, 228-30
  5. Црна Гора од краја XV века до 1914. године, растко.рс
  6. "Српске новине", 11.1.1878, стр. 1. дигитална.нб.рс (приступ. 1.12.2015.)
  7. 7,0 7,1 Историја с. н. V-1, 404
  8. Историја с. н. V-1, 406-7
  9. 9,0 9,1 Историја с. н. V-1, 401
  10. Историја с. н. V-1, 411
  11. Историја с. н. V-1, 416
  12. Историја с. н. V-2, 230
  13. Ражнатовић, Новак (1988). Црна Гора на Берлинском конгресу. монтенегрина.нет
  14. Историја с. н. V-1, 418
  15. Историја с. н. V-1, 446
  16. Историја с. н. V-1, 524
  17. Историја с. н. V-1, 420
  18. Српске новине 10. август 1878. дигитална.нб.рс
  19. Рад међународне комисије за разграничење Србије и обележавање српско – бугарске границе 1878-1879. Архивирано 2016-08-27 на Wаyбацк Мацхине-у. архивнис.цо.рс
  20. Богдановић, Димитрије. Књига о Косову. растко.рс
  21. Историја с. н. V-1, 409-10
  22. Историја с. н. V-1, 525
Литература
  • Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
    • Пета књига први том (V-1)
    • Пета књига други том (V-2)

V. такођер

[уреди | уреди извор]