1878
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
< |
18. вијек |
19. вијек
| 20. вијек
| >
< |
1840-е |
1850-е |
1860-е |
1870-е
| 1880-е
| 1890-е
| 1900-е
| >
<< |
< |
1874. |
1875. |
1876. |
1877. |
1878.
| 1879.
| 1880.
| 1881.
| 1882.
| >
| >>
Грегоријански | 1878. (MDCCCLXXVIII) |
Аб урбе цондита | 2631. |
Исламски | 1294–1296. |
Ирански | 1256–1257. |
Хебрејски | 5638–5639. |
Бизантски | 7386–7387. |
Коптски | 1594–1595. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1933–1934. |
• Схака Самват | 1800–1801. |
• Кали Yуга | 4979–4980. |
Кинески | |
• Континуално | 4514–4515. |
• 60 година | Yанг Земља Тигар (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11878. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1878 (MDCCCLXXVIII) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у недјељу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Umberto_I_di_Savoia.jpg/120px-Umberto_I_di_Savoia.jpg)
- 3. 1. (22. 12. 1877. по ј.к.) - Руско-турски рат: Руси заузели небрањену Софију, што је Србе затекло код Сливнице - одрадили су свој део сарадње са руском војском; српска војска је на истоку заузела и Кулу, Брезник, Трн и Радомир[1].
- децембар/јануар - Дошло је до устанка народа испред напредовања српске војске: Власина, Црна Трава, Чемерник, Знепоље са Трном, околина Врања[2].
- 7. 1. (26. 12. '77 по ј.к.) - Српско-турски рат: турска војска Хафис-паше, идући из Приштине у помоћ Нишу, накратко повратила Куршумлију, пошто је потиснула Србе са Самокова (Срби први пут заузели Куршумлију 13 дана раније).
- 4 - 9. 1. - Четврта Битка на превоју Шипка је коначна руско-бугарска победа.
- 9. 1. - Бар се предао Црногорцима после дуже опсаде[3].
- 9. 1. - Умро италијански краљ Виктор Емануел II, наслеђује га син Умберто I (до 1900).
![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/%D0%9E%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%B0._%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82_%D1%98%D0%B5_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B5%D0%BD_1878._%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5.jpg/250px-%D0%9E%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%B0._%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82_%D1%98%D0%B5_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B5%D0%BD_1878._%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5.jpg)
- 10. 1. (29. 12. '77 по ј.к.) - Ослобођење Ниша, тј. предаја турског гарнизона; два дана касније Шумадијски корпус свечано улази у град. Врховна команда на челу са кнезом Миланом стиже 14-тог[1].
- 10. 1. - Црногорци заузимају Бар.
- 15. 1. - Седница српске владе формулисала захтеве Порти: независност и прикључење старе Србије одн. Косовског вилајета са додатком Видина - толиком проширењу се противе и Турска и Русија[2].
- јануар - Избија Критски устанак.
- 17. 1. - Руска победа у Бици код Пловдива, заузет град.
- 18. 1. - Светозар Милетић осуђен на пет година затвора на основу исконструисане оптужнице за велеиздају (пуштен у новембру 1879.) - војвођански Срби су у ово време изложени сумњичењу због подршке Србији, неколико лидера је ухапшено[4].
- 18. 1. - Егзархијски нишки митрополит Виктор проглашава уједињење са српском црквом.
- 20. 1. - Црногорци заузели Улцињ; Црногорци су у ово време заузели и неколико утврђења на Скадарском језеру[5], планирали су напад на Подгорицу.
- 20. 1. - Избија Кумановски устанак, у очекивању српске војске (траје до маја).
![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d3/Clash_with_Cherkessians.jpg/210px-Clash_with_Cherkessians.jpg)
- 21. 1. (9. 1. по ј.к.) - Ослобођена Грделица и истоимена клисура - отворен пут према Врању. Истог дана српска војска повратила Куршумлију, где затичу 26 глава српских војника и официра натакнуте на коље[6].
- 23. 1. - Бењамин Дисраели шаље флоту у Дарданеле (султан је затражио помоћ од Британије, јер је угрожен Цариград).
- 23. 1. - 3. 2. - Крваве борбе српске војске са Турцима и Албанцима код Самокова ("друга Плевна").
- 31. 1. (19. 1. по ј.к.) - Српско-турски рат: српска војска заузела Врање. Истог дана потписано примирје у Једрену између Руса и Османлија.
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 4. 2. - Шумадијски корпус ушао у Гњилане[7].
- 4. 2. (23. 1. по ј.к.) - У Санкт Петербургу завршен Процес 193 револуционарима-народњицима, учесницима "Одласка у народ" ухапшеним још 1873-74. - већина је ослобођена, остали су протерани у Сибир или осуђени на робију, раније мирољубиви револуционари постају милитантни.
- 5. 2. - Стигла вест о једренском примирју: Моравски корпус је код Самокова, Тимочки код Преполца, близу Подујева, и један део код Самокова; једно извиђачко одељење Шумадијског корпуса стигло у Грачаницу. Србија је у другом српско-турском рату имала 2.400 мртвих и 3.000 рањених[7].
- 5. 2. (24. 1. по ј.к.) - Вера Засулич и Маша Кољенкина пуцале на петербуршког градоначелника Трепова (рањен) одн. тужиоца Желеховског (неуспело); Засуличева ослобођена у априлу.
- 7. 2. - Умро папа Пио IX., после близу 31 и ½ године службе (најдужа потврђена).
- 8. 2. - Британска флота се укотвила код Цариграда.
- 10. 2. - Зањóнски мир окончава Десетогодишњи рат, први кубански покушај за осамостаљење од Шпаније.
- 13. 2. - Проглашен Уговор пријатељства и трговине САД и Самое, америчка морнарица добија луку Паго Паго.
- 14. 2. - Султан Абдул Хамид II распустио парламент и укинуо Устав из 1876. - повратак апсолутизма до 1908.
- 14. 2. - Боливијске власти захтевају порез од 10 центи по квинталу од чилеанске компаније која експлоатише шалитру у околини Антофагасте - долази до кризе која ће следеће године прерасти у Пацифички рат.
- фебруар-март - Грчки патриоти започињу Епирски устанак али турске снаге га убрзо гуше.
![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c4/Saborna_crkva_april_2012a.jpg/200px-Saborna_crkva_april_2012a.jpg)
- 16. 2. - 18. 3. - Генерал Лешјанин борави у Главном стану руске војске, укључујући Једрене и Сан Стефано: Руси пристали да Ниш и Лесковац остану Србији, а Трн, Пирот, Врање и Кула (код Зајечара) би припали Бугарској; у надокнаду, Србија би се проширила до Косовске Митровице и Новог Пазара, без та два града (тај простор држе турске и албанске чете)[8].
- 18. 2. - Дивљи Запад: у америчкој територији Нови Мексико избија такозвани Рат у округу Линцолн између две групе супротстављених трговачких интереса - 22 убијених до јула.
- 19. 2. – Тхомас Едисон патентира фонограф.
- 19. 2. (календар?) - Почиње неуспешни Грчки устанак у Македонији.
- 20. 2. - Нови папа је кардинал камерленго Винцензо Гиоаццхино Раффаеле Луиги Пецци, под именом Лав XIII. (до 1903).
- 21. 2. - Телефонска компанија у Неw Хавен, Цоннецтицут направила први телефонски именик.
- 25. 2. (13. 2. по ј.к.) - Освећен Саборни храм у Нишу.
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 3. 3. – Санстефански мир између Руса и Османлија:
- предвиђена самоуправна Бугарска, практично независна, у границама које би захватиле Пирот и Врање (тренутно у српским рукама), целу Македонију и део Албаније.
- Србија независна, добила би Ниш, Лесковац, као и део Косова до Ибра и Ситнице (→ карта).
- Црна Гора независна, добила би проширења до Дрине и Лима, укључујући Гацко (→ карта).
- Босански вилајет би био аутономан (налик Србији), везан уским пролазом са остатком Османског царства.
- 12. 3. - Лука Wалвис Баy у данашњој Намибији прикључена британској Колонији Рта добре наде.
- 24. 3. - Британска корвета ХМС Еурyдице потонула од олује у Ла Маншу, 317 мртвих.
- 25. 3. - Русија одбацује британски предлог да се Санстефански уговор стави пред европски конгрес - два дана касније Дисраели мобилизује резерву.
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- април - Двадесет три лица осуђена на смрт у Србији у вези Тополске буне - већини казне измењене (Аћим Чумић, Ђорђе Деметровић Голобочанин и још тринаесторица); нема милости за Јеврема Марковића[9].
- април - Тхомас Едисон представио фонограф у Wасхингтону, D.C.; ове године почиње рад на електричном осветљењу.
Мај/Свибањ
[уреди | уреди извор]![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/SOLparkParis.jpg/200px-SOLparkParis.jpg)
- 1. 5. - 10. 11. - Универзална изложба у Паризу: изложена глава Кипа слободе, демонстрирана Јаблочкова свијећа, врста електролучне свјетиљке.
- 11. 5. - Анархиста Маx Хöдел покушао да убије немачког цара Вилхелма I - канцелар Бизмарк након овога тражи забрану Социјалдемократске партије. Након доласка новог папе, Бизмарк попушта политику Културкампфа против политичког католицизма, нагласак је сада на социјалистима.
- 14. 5. - Самураји уби��и јапанског државника Ōкубо Тосхимицхија.
- 15. 5. – Основана Токијска бурза.
- мај, крајем - Кнез Wреде донео Андрашијеву поруку у Београд: Аустро-Угарска ће подржати претензије Србије на Пирот, Врање и Трн, заузврат се треба одрећи Новог Пазара; остали услови су градња пруге, трговински уговор, регулација Ђердапа; АУ ће заузети Ада Кале са којег Порта повлачи посаду[10].
- 31. 5. - Немачка оклопњача Гроссер Курфüрст потонула у судару са фрегатом Кöниг Wилхелм у Ла Маншу, погинуло 269 морнара.
- 31. 5. - Јеврем Марковић и још шесторица стрељани у Аранђеловцу[9].
Јун/Јуни/Липањ
[уреди | уреди извор]![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/35/Muybridge_race_horse_~_small_transp.gif/150px-Muybridge_race_horse_~_small_transp.gif)
- 2. 6. - Још један атентат на немачког цара, Карл Нобилинг га је ранио а затим пуцао себи у главу.
- 4. 6. - Кипарска конвенција: тајни споразум по коме Отоманско царство уступа Кипар Великој Британији уз задржавање номиналног суверенитета (британска власт траје до 1960).
- 10. 6. - Основана Призренска лига: састанак Комитета националне одбране, 18-тог усвајају карарнаму, изјаву 47 муслиманских посланика.
- 11. 6. - Немачки Рајхстаг распуштен након што је одбио забранити социјалдемократску странку.
- 13. 6. - Састаје се Берлински конгрес о Османској империји.
- 15. 6. - Еадwард Муyбридге снимио низ фотографија Саллие Гарднер ат а Галлоп, претечу покретног филма.
![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8b/Berliner_kongress.jpg/300px-Berliner_kongress.jpg)
- 19. 6. - Након победе либерала на изборима, нови премијер Белгије је Wалтхèре Фрèре-Орбан (до 1884), који води изразито антиклерикалну политику.
- 22. 6. - Адолф Ерик Норденскиöлд креће с бродом Вега на прво опловљавање арктичких обала Европе и Азије.
- 25. 6. - Канаци на Новој Каледонији се побунили на челу са Атаïем против француске колонијалне власти (Атаï убијен у септембру, али побуна траје годину дана).
- 28. 6. - Србија на дневном реду пленарне седнице Берлинског конгреса: обавезана на давање пуне верске, политичке и правне једнакости припадницима свих религија (мисли се на Јевреје)[11].
- јун - јул? - Угарска влада одузела Матици српској управу над задужбином Саве Текелије јер је одбила наредбу да се пресели у престоницу[12] (управа предата српској православној општини у Пешти).
Јул/Јули/Српањ
[уреди | уреди извор]- 1. 7. - Расправа о Црној Гори на Берлинском конгресу[13].
- 8. 7. - Потписана конвенција између Србије и Аустроугарске о трговини, градњи железнице и регулацији Ђердапа.
- 8. 7. - Конгресни пленум о српским границама: између Србије и Бугарске спорни Пирот и Трн (Бизмарк: "Зар мир света да зависи од српских граница!", Трн ће припасти Бугарској); између Србије и Турске спорно је питање Грделичке клисуре а тиме и Врања (на крају припало Србији)[14].
![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fd/Balkans_1878.png/250px-Balkans_1878.png)
- 13. 7. - Закључен Берлински конгрес:
Србија независна и проширена (окрузи: нишки, пиротски [без трнског среза], топлички и врањски као и Мали Зворник и Сакар на Дрини) уз обавезу градње железнице,
Црна Гора независна са проширењима: Никшић, Колашин, Спуж, Подгорица, Жабљак, Бар, Плав и Гусине (Турци и Албанци пружају отпор у Плаву и Гусињу, па су 1880. размењени за Улцињ); АУ врши поморску, санитарну и полицијску контролу на црногорском приморју[15], Спич и утврђења Хај-Нехај прикључени АУ[16]. (Дан државности у 21. веку).
- Аустроугарска окупира Босну и Херцеговину и шаље гарнизоне у Новопазарски санџак.
- Бугарска (северна) је вазална кнежевина, а јужна (Источна Румелија) је аутономна покрајина (вилајет) Османске царевине.
Румунија независна, добија Добруџу али препушта остатак Бесарабије Русији.
- Усмени договори: пошто је узела Кипар, Британија нема ништа против да Французи узму Тунис (→ Француски протекторат у Тунису 1881-1956), Италијанима се за утеху препушта Триполи (→ Италијанска Либија 1911-1943).
- 22. 7. - Непозвани руски изасланици стигли у Кабул, због чега ће и Британци тражити од Схер Али Кхана да прими њихову мисију.
- 25. 7. - Царска прокламација у вези БиХ, обећају се вјерске и националне слободе.
- 27. 7. - Хаџи Лојо преузима контролу у Сарајеву.
- 29. 7. - 20. 10. - Аустроугарско запосједање Босне и Херцеговине. Након засједања Берлинског Конгреса султан одбрава Аустроугарској да упути војне трупе у Босански вилајет. Након неуспјешног отпора који су организовали Вехби Шемсекадић и Хаџи Лојо, аустријска војска од 300.000 војника под командом Јосипа Филиповића је окупирала Босну и Херцеговину.
- 30. 7. - Одржани избори у Немачкој, конзервативци повећали удео.
Август/Аугуст/Коловоз
[уреди | уреди извор]![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d2/Sarajevo_1878..jpg/280px-Sarajevo_1878..jpg)
- 5. 8. - Народна скупштина у Крагујевцу прима акламацијом одлуке Берлинског конгреса у вези са Србијом[17].
- 5 - 14. 8. - Избори за Угарски сабор, побеђују владини либерали; изабрана три од пет кандидата СНСС.
- 9. 8. - Торнадо уништио град Wаллингфорд Центер, Цоннецтицут.
- 16. 8. - Тежак пораз Босанаца код Клокота близу Витеза.
- 16. 8. (4. 8. по ј.к.) - Револуционар-народњик Сергеј Кравчински убио генерала Мезенцова, шефа жандармерије и Трећег одељења (тајне службе).
- 19. 8. - Аустроугарска војска заузима Сарајево после уличних борби.
- 28. 8. (10. 8. по ј.к.) - Јаков Овадија, шахиста, југословенски делегат на оснивању ФИДЕ († 1941)
- 22. 8. (10. 8. по ј.к.) - Обнародовани резултати Берлинског конгреса у Србији, тј. независност, проширење, итд., прокламован крај ратног стања. Одређено да се светковина независности слави 20. јуна (по старом календару), уместо светковине о Андрији првозваном[18].
- 22. 8. - Мустафа-бег Фадилпашић именован за градоначелника Сарајева, што остаје до смрти 1892.
- 22. 8. - Указ о устројству Војног музеја у Београду.
- 26. 8. - Османски маршал Мехмед Али-паша поручује у Призрену вођама Лиге да морају престати с активностима у Плаву и Гусињу који су додељени Црној Гори, али убрзо долази до насиља.
- 26. 8. - Српска војска и управа напустили кулски округ[19].
- 28. 8. - Нубар-паша постаје први председник египатске владе: страни кредитори су принудили хедива Исмаил Пашу да именује владу у којој се налазе и по један Британац и Француз испред дужничке комисије.
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/20/Fonografo-edison.jpg/200px-Fonografo-edison.jpg)
- 1. 9. (20. 8. по ј.к.) - Српски Књаз и Књагиња се од сада ословљавају са "Височанство" уместо "Светлост".
- 3. 9. - Излетнички брод СС Принцесс Алице се на Темзи сударио са угљарицом Бywелл Цастле - погинуло преко 650 особа.
- 3 - 6. 9. - Ђаковичка акција (ен), Мехмед Али-паша погинуо у окршају са Призренском лигом.
- 7. 9. - Битка код Бихаћа, Аустроугари одбијени од града.
- 9. 9. - Немачки археолог Царл Хуманн започео ископавања на локалитету Пергама.
- 12. 9. - У Лондону подигнута "Клеопатрина игла" (заправо обелиск Тутмоса III из 15. ст. пне.).
- 14. 9. (2. 9. по ј.к.) - Превремено рођен српски кнежевић Сергије Обреновић (умро пет дана касније).
- септембар - Индијски вицекраљ Лyттон послао дипломатску мисију у Афганистан, противно тамошњим жељама - спречавање уласка мисије је повод за рат.
- септембар - У Санкт Петербургу отворени Бестужевски курсеви, најистакнутија високошколска институција за жене у царској Русији.
- 19. 9. - Пад Бихаћа.
- 22. 9. - Пад Тузле.
- 27. 9. - АУ снаге без отпора ушле у Зворник, последње упориште у источној Босни.
- 28. 9. - Пад Ливна ("крај устанка у Крајини").
- 29. 9. - После пет дана борби заузета тврђава Клобук, последње упориште у Херцеговини.
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 1. 10. - У Нишу почела да ради гимназија, прва школа тог ранга у новоослобођеним крајевима.
- 1. 10. - Тхибаw Мин постаје нови краљ Бурме, након што је његова ташта и маћеха побила могуће конкуренте (до 1885, последњи краљ династије Конбаунг).
- 6. 10. - Адреса Хрватског сабора се залаже за поступно прикључење Босне и Херцеговине Хрватској, на основу "хрватског државног права" - цар прекорео сабор због "прекорачења овлашћења".
![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b1/Jovan_Risti%C4%87_Crop.jpg)
- 13. 10. - Постављена влада Јована Ристића у Србији, три дана након оставке Стевче Михаиловића (до 1880).
- 14. 10. - Прва фудбалска утакмица под рефлекторима, на Брамалл Лане-у у Схеффиелду.
- 14. 10. - Тхомас Едисон пријавио патент за "побољшање електричне светлости".
- 15. 10. - Аустралија: Нед Келлy проглашен одметником након што је троје чланова његове породице неправедно осуђено на робију
- октобар - Универзитет у Лондону је први у УК који прима жене за студенте.
- 17. 10. (5. 10. по ј.к.) - У Пиринској Македонији избија Кресненско-разлошки устанак (или Македонски устанак).
- 19. 10. - У Немачкој донесен први од Антисоцијалистичких закона.
- 20. 10. - Цијела Босна под аустроугарском контролом, после 53 окршаја; погинуло 946 АУ војника.
- 27. 10. (15. 10. по ј.к.) - Критски устанак се окончава уговором из Халепе: Крит постаје аутономна османска провинција, на челу са гувернером хришћанином (до 1889).
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Khyber_chiefs_with_captain_tucker.jpg/200px-Khyber_chiefs_with_captain_tucker.jpg)
- 10. 11. (29. 10. по ј.к.) - Скупштински избори у Србији, укључујући нове крајеве; либерална влада осваја већину, опозиција успешна у источној Србији - у Зајечару изабран Никола Пашић, што је почетак његове дуге политичке каријере (до 1926).
- 17. 11. - Први покушај убиства италијанског краља Умберта: анархиста Гиованни Пассаннанте га ранио ножем у Напуљу, као и премијера Цаиролија.
- 18. 11. - Након Јосипа Филиповића, нови гувернер БиХ је војвода Wилхелм вон Wüрттемберг (до 1881).
- 21. 11. - Британским нападом на Али Масјид у Хајберском пријевоју почиње Други англо-афгански рат (до 1880).
- 26. 11. - Сликар Јамес МцНеилл Wхистлер добија парницу са критичарем Јохном Рускином који је оцрнио његову слику "Ноктурно у црном и златном - падајућа ракета", али отеран је у стечај.
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 5. 12. (23. 11. по ј.к.) - Кнежевом престоном беседом отворена Народна скупштина у Нишу.
- 11. 12. - Британци предали ултиматум Зулу краљу Цетсхwаyу - следећег месеца следи Англо-Зулу рат.
- децембар - Никола Тесла напустио Грац (није могао добити стипендију за студије).
- децембар - Аргентинци започињу Освајање пустиње, стављање Патагоније под контролу, што подразумева убијање и протеривање Индијанаца Мапуцхе и насељавање колониста.
- 18. 12. - Јосепх Сwан представио електричну сијалицу/жаруљу на предавању у Неwцастле упон Тyне (патентирао је 1880).
- 18. 12. - Француски путнички брод Бyзантин се сударио са британским паробродом Риналдо у Дарданелима и потонуо - око 150 мртвих.
- 22. 12. - Закон о српским народним новцима (дефинисани апоени златног, сребрног и бакарног новца).
- 23. 12. - Афгански емир напустио Кабул, намерава да нађе азил у Русији.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Последице Велике источне кризе и ратова:
- Пре српско-турских ратова албанских насеља је било у Топлици, Јабланици и око Врања, након ратова долази до исељавања и албанизације Косова[20].
- Турци, Албанци и Черкези побегли из крајева које је заузела српска војска а досељавају се Срби из старих пограничних округа кнежевине и из неослобођених крајева (кумановски, скопски, гњилански, вучитрнски, ибарски...)[21].
- После Берлинског конгреса: појачање раздора између Срба и Хрвата и Срба и Бугара, промене етничког састава[22].
- "Ана Карењина" објављена у облику књиге.
- 1878-79 - Талас штрајкова погађа руску престоницу Санкт Петербург. Тајна организација народњика добија назив Земља и слобода.
![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/PetahTikva1_%28before_1899%29.jpg/200px-PetahTikva1_%28before_1899%29.jpg)
- Основана Петах Тиква ("Отварање Наде"), прво модерно јеврејско пољопривредно насеље (мошава) у отоманској Палестини.
- Епидемија жуте грознице у доњој долини Мисисипија, до 20.000 мртвих.
- Кинески генерал Зуо Зонгтанг довршава гушење устанка у Xињиангу, напета ситуација са Русима присутним у региону.
- Почиње десетогодишњи Науруански племенски рат.
- Каwасаки Схōзō основао у Токију бродоградилиште Каwасаки Тсукији, почетак корпорације Каwасаки Хеавy Индустриес.
- Основан фудбалски клуб Неwтон Хеатх ЛYР Ф.C., од 1902. Манцхестер Унитед Ф.C..
Самори Туре основао Царство Wассоулоу у данашњој Гвинеји (траје до 1898).
- Наука и техника:
- Писаћа машина Ремингтон Но. 2 има схифт типку па може писати великим и малим словима.
- Јосиах Wиллард Гиббс довршио објављивање фундаменталног дела термодинамике, "О равнотежи хетерогених супстанци" (→ Гиббсово правило фаза).
- Излази Wеллхаусенова књига Гесцхицхте Исраелс (од 1883. Пролегомена зур Гесцхицхте Исраелс) о пореклу библијског Петокњижја.
- Објављена Енгелсова књига Анти-Дüхринг, критика ставова Еугена Дüхринга.
1878. у темама
[уреди | уреди извор]![]() |
![]() |
![]() |
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 7. 1. - Блашко Рајић, књижевник († 1951)
- 9. 1. - Атанасије Пуљо, пионир стоматологије у Србији († 1944)
- 10. 1. - Маријан Матијевић, "јунак из Лике" († 1951)
- 12. 1. - Ференц Молнáр, мађарски новинар и писац († 1952)
- 18. 1. - Љубомир Марић, генерал, начелник Генералштаба ЈКВ († 1960)
- 22. 1. - Тома Росандић, скулптор, академик († 1958)
- 23. 1. - Отон Жупанчич, словенски књижевник († 1949)
- 1. 2. - Милан Хоџа, премијер Чехословачке († 1944)
- 5. 2. – Андре Цитроен, француски инжењер низоземског поријекла († 1935)
- 10. 2. - Васа Стајић, политичар и књижевник († 1947)
- 14. 2. - Ханс Ледwинка, дизајнер аутомобила († 1967)
- 14. 2. - Елизабетх Росс, лекарка у Србији († 1915)
- 16. 2. - Јамес Цолосимо, гангстер († 1920)
- 23. 2. - Казимир Маљевич, сликар († 1935)
- 12. 3. - Муса Ћазим Ћатић, пјесник († 1915)
- 15. 3. - Реза-шах Пахлави, владар Персије († 1944)
- 22. 3. - Алекса Савић, лекар, политичар, пионир бактериологије у Србији († 1928)
- 2. 4. - Антун Добронић, хрватски складатељ и глазбени писац († 1955)
- 23. 4. - Георгије Зубковић, епископ будимски († 1951)
- 28. 4. - Лионел Баррyморе, глумац († 1954)
- 10. 5. - Густав Стресеманн, немачки канцелар, нобеловац за мир († 1929)
- 15. 5. - Миливој Јамбришак, члан Предсједништва ЗАВНОХ († 1943)
- 21. 5. - Гленн Цуртисс, пионир авијације († 1930)
- 26. 5. - Исадора Дунцан, америчка плесачица († 1927)
- 5. 6. - Панцхо Вилла, мексички револуционар († 1923)
- 21. 6. - Филип Филиповић, математичар, први секретар КПЈ († 1938)
- 29. 6. - Радослав Грујић, теолог, историчар († 1955)
- 30. 6. - Фрањо Ханаман, хрватски изумитељ († 1941)
Јул/Српањ – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 10. 8. - Алфред Дöблин, књижевник († 1957)
- 16. 8. - Исидор Бајић, српски композитор († 1915)
- 19. 8. - Мануел L. Qуезон, председник Филипина († 1944)
- 25. 8. - Славко Кватерник, официр АУ, КЈ и НДХ († 1947)
- 25. 8. - Авдо Карабеговић, пјесник († 1908)
- 27. 8. - Петар Врангел, "бели" руски генерал († 1928)
- 2. 9. - Милан Недић, генерал, окупациони председник српске владе († 1946)
- 2. 9. - Wернер вон Бломберг, немачки фелдмаршал († 1946)
- 9. 9. - Јосиф Цвијовић, епископ битољски, митрополит скопски († 1957)
- 20. 9. - Уптон Синцлаир, књижевник († 1968)
- 22. 9. - Схигеру Yосхида, премијер Јапана († 1967)
- 7. 11. - Лисе Меитнер, физичарка († 1968)
- 4. 12. - Михајло Александрович Романов, несуђени руски цар († 1918)
- 5. 12. - Доситеј Васић, први митрополит загребачки († 1945)
- 6. 12. - Радован Драговић, новинар, социјалдемократски политичар († 1906)
- 18. 12. - Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин, совјетски политичар и државник († 1953)
- 25. 12. – Јован Бабунски, четнички војвода († 1920)
- 25. 12. - Лоуис Цхевролет, аутомобилиста, произвођач аутомобила († 1941)
- 25. 12. - Јосепх M. Сцхенцк, председник 20тх Центурy Фоx († 1961)
- 31. 12. - Јелисавета Начић, архитекта († 1955)
- 31. 12. - Елизабетх Арден, козметичарка, пословна жена († 1966)
- 31. 12. - Хорацио Qуирога, књижевник († 1937)
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Јанаки Манаки, пионир филма из Битоља († 1954)
- Никола Заниновић, хрватски оперни пјевач († 1942.)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 8. 1. - Николај Њекрасов, песник (* 1821)
- 9. 1. - Виктор Емануел II, краљ Италије (* 1820)
- 12. 1. - Лазар Мамула, аустроугарски генерал (* 1795)
- 12. 1. - Игњат Станимировић, бивши ректор београдског Лицеја (* 1812)
- 17. 1. - Павле Симић, сликар (* 1818)
- 18. 1. - Антоине Цéсар Бецqуерел, физичар (* 1788)
- 2. 2. - Јосип Руњанин, хрватски складатељ (* 1821.)
- 7. 2. - Пио IX., папа (* 1792)
- 19. 2. - Цхарлес-Франçоис Даубигнy, сликар (* 1817)
- 26. 2. - Ангело Сеццхи, астроном (* 1818)
- 3. 3. - Звонко Милковић, хрватски пјесник и путописац (* 1888.)
- 8. 3. - Франз Карл, отац Фрање Јосипа (* 1802)
- 20. 3. - Роберт Маyер, лекар, физичар, пионир термодинамике (* 1814)
- 12. 4. - Wиллиам M. Тwеед, амерички политичар (* 1823)
- 4. 5. - Роберто де Висиани, ботаничар (* 1800)
- 12. 5. - Анселме Паyен, француски хемичар (* 1795)
- 13. 5. - Јосепх Хенрy, амерички научник (* 1797)
- 14. 5. - Ōкубо Тосхимицхи, самурај, учесник Меији рестаурације (* 1830)
- 16. 5. - Стефан Недок, санитетски мајор српске војске (* 1828)
- 31. 5. - Јеврем Марковић, српски официр, социјалиста (* 1839)
- 6. 6. - Роберт Стирлинг, свештеник, проналазач (* 1790)
- 9. 6. - Портер Роцкwелл, лик са Дивљег запада (* 1813-15)
Јул/Српањ – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 25. 7. - Милица Стојадиновић Српкиња, књижевница (* 1828)
- 16. 8. - Андреја Дамјанов, градитељ цркава (* 1800?)
- 6. 9. - Мехмед Али-паша, османски заповедник (* 1827)
- окт. - Јудах Алкалаи, претеча ционизма, родом из Сарајева (* 1798)
- 18. 10. - Илија Милосављевић Коларац, српски трговац и добротвор (* ца. 1800)
- 3. 11. - Шимон Мершић, градишћански хрватски писац (* 1800)
- 11. 11. - Стјепан Митров Љубиша, црногорски књижевник и политичар (* 1824)
- 28. 11. - Ђура Јакшић, књижевник и сликар (* 1832)
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Карло Белони, први начелник српског санитета (* 1812)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Историја с. н. V-1, 403
- ↑ 2,0 2,1 Историја с. н. V-1, 405
- ↑ Историја с. н. V-1, 445
- ↑ Историја с. н. V-2, 228-30
- ↑ Црна Гора од краја XV века до 1914. године, растко.рс
- ↑ "Српске новине", 11.1.1878, стр. 1. дигитална.нб.рс (приступ. 1.12.2015.)
- ↑ 7,0 7,1 Историја с. н. V-1, 404
- ↑ Историја с. н. V-1, 406-7
- ↑ 9,0 9,1 Историја с. н. V-1, 401
- ↑ Историја с. н. V-1, 411
- ↑ Историја с. н. V-1, 416
- ↑ Историја с. н. V-2, 230
- ↑ Ражнатовић, Новак (1988). Црна Гора на Берлинском конгресу. монтенегрина.нет
- ↑ Историја с. н. V-1, 418
- ↑ Историја с. н. V-1, 446
- ↑ Историја с. н. V-1, 524
- ↑ Историја с. н. V-1, 420
- ↑ Српске новине 10. август 1878. дигитална.нб.рс
- ↑ Рад међународне комисије за разграничење Србије и обележавање српско – бугарске границе 1878-1879. Архивирано 2016-08-27 на Wаyбацк Мацхине-у. архивнис.цо.рс
- ↑ Богдановић, Димитрије. Књига о Косову. растко.рс
- ↑ Историја с. н. V-1, 409-10
- ↑ Историја с. н. V-1, 525
- Литература
- Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
- Пета књига први том (V-1)
- Пета књига други том (V-2)