Оснабрüцк

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Оснабрüцк


Главни трг са градском већницом

Грб
Грб
Основни подаци
Држава  Њемачка
Градоначелник Ханс Јирген Фип (СДП)
Савезна држава Доња Саксонија
Становништво
Становништво 163.814 (31. дец. 2005)
Густина становништва 1.367,4 ст./км²
Географија
Координате 52°16′44″Н 8°02′35″Е / 52.278889°Н 8.043056°Е / 52.278889; 8.043056
Временска зона УТЦ+1, лети УТЦ+2
Надморска висина 54-190 м
Површина 119,8 км²
Оснабрüцк на мапи Њемачке
Оснабрüцк
Оснабрüцк
Оснабрüцк (Њемачке)
Остали подаци
Поштански код 49074-49090 (пре: 4500)
Позивни број 0541
Регистарска ознака ОС
Wеб-страница www.оснабруецк.де

Оснабрüцк чита се Оснабрик је град у Немачкој у савезној држави Доња Саксонија, од око 165 500 становника. После Ханновера и Браунсцхwеига, Оснабрüцк је по величини трећи град државе и један од већих градских центара Немачке.

У граду се налази Универзитет и хисторијско сједиште католичке бискупије.

Године 1648. у Оснабрüцку и Мüнстеру је закључен Wестфалски мир, па град неки називају „Град мира“.

Географски и демографски подаци

[уреди | уреди извор]
Положај града у округу

Оснабрüцк лежи у долини између ниских планина Виенгебирге на северу и Теутонбуршке шуме на југу, на левој обали реке Хазе. Град се налази на надморској висини од 63 метра. Површина општине износи 119,8 км². У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 163.286 становника. Просјечна густина становништва износи 1.363 становника/км².

Историја

[уреди | уреди извор]

Име града потиче од комбинације доњонемачких речи Оссен = исток и Брüгге = мост.

Град је био трговачко раскршће када је 780. Карло Велики овде основао бискупију и касније 804. гимназију (Гyмнасиум Царолинум). Године 889. Оснабрüцк је добио трговачке привилегије. Цар Фридрих Барбароса је 1157. дао граду привилегију да подигне утврђења. Већина старих градских кула се још могу видети. Оснабрüцк је постао члан Ханзе у 12. веку, као и члан Wестфалске федерације градова.

У граду постоји катедрала у позно романичком стилу. Археолошка истраживања су показала да најстарији темељи потичу из 10-ог века. Већина данашње грађевине је из 12. и 13. века, са готичким хором и југозападним звоником. Занимљиво је да је овај звоник четири пута већи од, раније изграђеног, североисточног, јер планови да се овај други поново изгради никада нису остварени.

Оснабрüцк је био познат по прогону вјештица од 1561. до 1639. Под влашћу градоначелника Хамахера, 1582. изведено је 163 жена пред суд под оптужбом да су вештице, а већина од њих је спаљена. Под градоначелником Пелстером, 1636-1639 осуђено је више од 40 наводних вештица на смрт. Укупно, спаљено је 276 жена и два мушкарца током овог периода.

Грађани су били привржени протестантској реформацији, тако да је сукоб са католичким бискупом трајао све до 17-ог века. Вероватно најважнији историјски догађај у граду били су преговори 1643-1648, који су довели до Wестфалског мира, чиме је окончан Тридесетогодишњи рат. Пошто су католици и протестанти одбијали директан сусрет, католици су боравили у Мüнстеру, а протестанти у Оснабрüцку. Дворана мира (Фриеденссаал) у градској већници из 1517, је место где су се одвијали преговори. Ту је договорено правило Цуиус регио, еиус религио (Онај ко влада, одређује религију). За град Оснабрüцк је предиђено да се у управи градом смењују римокатолички и протестантски бискуп, при чему би протестантског бискупа бирао војвода Брауншвајг-Линебурга. Тако се десило да је принц Фредерик (1763-1827), био изабран за бискупа када је имао свега 196 дана, да би на власти што дуже био протестант. Данс у граду има отприлике подједнако протестаната и католика.

Оснабрüцк је постао део краљевине Ханновер 1803. Цела краљевина Хановер је постала пруска територија 1866.

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

У близини града, у официрском логору VI C (ОФЛАГ VI C Оснабрüцк Еверсхеиде), током Другог светског рата били су заточени официри бивше Југословенске војске. Међу њима су били познати интелектуалци: Ото Бихаљи Мерин, Милан Богадновић, Станислав Винавер, Душан Тимотијевић и многи други.

Град је тешко оштећен бомбардовањима крајем Другог светског рата. У 79 налета авијације, 68% града и 85% градског језгра је уништено, али су многе историјске грађевине реконструисане. Данашњи „стари део града“ није сасвим оригиналан, али оставља утисак средњевековног града.

Оснабрüцк је био центар гарнизона британске армије од Другог светског рата. Планирано је да се ова војна база затвори до године 2010.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Становништво Оснабрüцка

Од куге 1575, умрло је три четвртине становништва града. Следиле су друге епидемије, пожари, глади и ратови, тако да је требало 200 година да се број становника врати на ниво од пре куге. Доласком индустријског доба, становништво се са 10.000 (1823.) попело на више од 50.000 (1900.).

До 1939, број становника се још једном удвостручио на 100.000. Максималан број житеља град је имао 1995. (168.618). Најновији подаци са краја фебруара 2006. говоре да у граду живи 164.695 становника.

Година Становника
780 800
1171 3.500
1425 4.800
1500 6.000
1570 7.500
1575 2.000
1646 5.500
1771 5.923
1780 6.651
1800 8.564
1823 10.915
3. дец. 1852 13.718
3. дец. 1861 16.180
3. дец. 1864 18.033
3. дец. 1867 19.579
Година Становника
1. дец. 1871 23.308
1. дец. 1875 29.860
1. дец. 1880 32.819
1. дец. 1885 35.899
1. дец. 1890 39.929
2. дец. 1895 45.137
1. дец. 1900 51.573
1. дец. 1905 59.580
1. дец. 1910 65.957
1. дец. 1916 72.505
5. дец. 1917 70.872
8. окт. 1919 85.017
16. јуна 1925 88.911
16. јуна 1933 94.277
17. маја 1939 99.070
Година Становника
31. дец. 1945 81.828
29. окт. 1946 88.663
13. сеп. 1950 109.538
25. сеп. 1956 127.658
6. јуна 1961 138.658
31. дец. 1965 143.101
27. маја 1970 143.905
31. дец. 1975 161.671
31. дец. 1980 157.367
31. дец. 1985 153.202
25. маја 1987 150.807
31. дец. 1990 163.168
31. дец. 1995 168.618
31. дец. 2000 164.101
31. дец. 2005 163.814

Саобраћај

[уреди | уреди извор]
Железничка станица у Оснабрüцку, изграђена 1995.

Град је удаљен око 35 км од међународног аеродрома Мüнстер-Оснабрüцк (скраћеница ФМО).

Култура и знаменитости

[уреди | уреди извор]

У Оснабрüцку је рођен познати писац Ерих Марија Ремарк. У граду постоји „Центар за мир“ који носи његово име.

Градска већница је симбол Оснабрüцка. Изграђена је 1512, после 25 година изградње у позно-готичком стилу. Овде и у градској већници Мüнстера је 1648. потписан Wестфалски мир.

Кула „Букс“ је била почетком 13. века градска осматрачница. Кула је у средњем веку служила и као затвор. У доба прогона вештица (16. и 17. век), у кули су мучене осумњичене жене. Некада је кула била висока 28 метара. Почетком 19. века срушено је око 10 метара куле услед склоности паду.

Капија Хегер

Капија Хегер је подигнута 1817. на месту накадашњих утврђења. Подигнута је у знак сећања на војнике из Оснабрüцка који су се борили у бици код Ватерлоа.

Градска Катедрала св. Петра је изграђена у периоду 1218-1277, а првобитна грађевина на том месту је постојала још 785.

Међународна сарадња

[уреди | уреди извор]
Мјесто Држава Врста сарадње Од
Хаарлем Холандија партнерство 1961.
Wест Дербy Уједињено Краљевство партнерство 1976.
Ангерс Француска партнерство 1964.
Хефеи Кина пријатељство 2006.
Гмüнд Аустрија пријатељство 1971.
Кристианстад Шведска контакт 1998.
Квангмјонг Јужна Кореја пријатељство 1997.
Евансвилле, Индиана САД пријатељство 1991.
Çанаккале Турска партнерство 2004.
Твер Русија партнерство 1991.
Вила Реал Португал партнерство 2005.
Извор[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Бергер, Диетер (1999). Геограпхисцхе Намен ин Деутсцхланд. Библиограпхисцхес Институт. ИСБН 3411062525. 
  • Фулброок, Марy (1991). А Цонцисе Хисторy оф Германy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-36836-0. 
  • Гаретх, Схаw (2011). Урбан Хисторицал Геограпхy: Рецент Прогресс ин Бритаин анд Германy (Цамбридге Студиес ин Хисторицал Геограпхy) (Репринт едитион изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521189748. 
  • Хоме, Wиллиам Р.; Павловиц, Зоран (2007). Германy (Модерн Wорлд Натионс) (2 ед. изд.). Цхелсеа Хоусе Пуб. ИСБН 0791095126. 
  • Хамм, Ингрид; Wердинг, Мартин; Сеитз, Хелмут (3540681353). Демограпхиц Цханге ин Германy (8. изд.). Неw Yорк: Спрингер-Верлаг. ИСБН 2007. 
  • Бергхахн, V. Р. (2004). Модерн Германy: Социетy, Ецономy анд Политицс ин тхе Тwентиетх Центурy (2. изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521347483. 
  • Јäхниг, Бернхарт; Биеwер, Лудwиг (1991). Клеинер Атлас зур деутсцхен Территориалгесцхицхте (2. изд.). Бонн: Културстифтунг дер Деутсцхен Вертриебенен. ИСБН 3885570963. 
  • Дорнбусцх, Јоацхим; Анер, Еккехард (1997). Гроссер Атлас зур Wелтгесцхицхте. Браунсцхwеиг: Wестерманн. ИСБН 3075095206. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Osnabrück&oldid=42125410”