Листа непризнатих држава

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Попис држава које нису службено признате

  Не признаје ни једна држава
  Признају само не-чланице УН-а
  Признаје бар једна чланица УН-а
  Чланице УН-а, које бар једна чланица не признаје

Државе које нису чланице Уједињених нација и које признају само државе које такођер нису чланице Уједињених Нација

[уреди | уреди извор]
  •  Сомалиланд
    Статус: Након што је стекао неовисност 1960., неколико дана након тога Сомалиланд се ујединио са бившом Талијанском Сомалијом у данашњу међународно признату државу Сомалију. Сомалиланд је неовисност прогласио 1991., али га до данас нити једна држава није признала. Формално је дио Сомалије.
  •  Придњестровље
    Статус: Приједњестровље је неовисност прогласило 1990.; такву одлуку, међутим, признају једино Абхазија и Јужна Осетија. Формално је дио Молдавије.

Државе које нису чланице Уједињених нација али су признате од стране бар једне чланице Уједињених нација

[уреди | уреди извор]
  •  Абхазија
    Статус: Абхазија је неовисност прогласила 1999., а ту је одлуку до данас признало 6 чланица УН-а: Русија, Никарагва, Венезуела, Науру, Вануату и Тувалу. Уз њих ју признају и нечланице Јужна Осетија и Придњестровље.
  •  Република Кина (Тајван)
    Статус: Република Кина, боље познатија као Тајван себе сматра континуитетом Републике Кине основане 1912. године која је у остатку Кине реално престала постојати оснутком Народне Републике Кине. Држава је била чланица УН-а и Вијећа сигурности, али је мјесто 1972.(?) морала уступити Народној Републици Кини. Тајван је са Републиком Кином склопио и договор познат под називом Политика једне Кине по којему се Тајван и Народна Република требају сматрати једном државом са двјема владама које се међусобно не признају. Овој се политици противи дио Тајванских политичара који заговарају неовисност. Због оваквога става у пракси је немогуће службено признати обје државе. Тајван је признат од стране 22 чланице Уједињених нација те такођер од стране Ватикана. Иако је службено не признају, Тајван врло блиске односе има са САД-ом и Јапаном. Формално се сматра дијелом јединствене и недјељиве кинеске државе са двије супротстављене владе. (види још и Кинески Таипеи).
  •  Косово
    Статус: Косово је неовисност прогласило 2008., а до 13. августа 2014. признало га је укупно 113 од 193 чланице Уједињених нација. Косово је признао и Тајван иако Косово не признаје Тајван. Први пут је Косово неовисност пролгасило 1991., али га је тада признала једино Албанија. Подручје Косова Република Србија сматра саставним и неотуђивим дијелом свога територија. Од 1999. подручје се налази под контролом УН-а, тако да су спорне изборима изабране власти у Приштини, које одлуке доносе неовисно од Београда, под изравном контролом представника међународне заједнице. Због тога поборници неовисности Косова кажу да Косово јесте неовисна држава под контролом Уједињених нација што су неки од противника назвали парадоксом. Ипак, тужба Србије којом се тврди да је само проглашавање декларације о неовисности било незаконито одбачена је од стране Међународног суда правде који је утврдио како не постоји одредба која би забрањивала једностране декларације о неовисности. Косово је у чланству неких међународних организација, гдје у некима судјелује као неовисна држава, а у некима под статусно неутралним представљањем. (види још и УНМИК Косово).
  •  Турска Република Сјеверни Ципар
    Статус:Турска Република Сјеверни Ципар неовисност је прогласила 1983. године, а данас је признаје једино Турска. Турска Република Сјеверни Ципар има проматрачки статус у Организација исламске конференције под називом Држава ципарских Турака. Према декларацији Уједињених нација број 541, декларација о неовисности Турске Републике Сјеверни Ципар проглашена је правно неважећом. Острво је остало подијељено након инвазије турске војске 1974.(?) године. Занимљивост је да државу признаје и Нахчиван, аутономна република у саставу Азербејџана, док је остатак Азербејџана не признаје.
  •  Палестина
    Статус: ПЛО је прогласио неовисност Палестине 1988. у егзилу у Алжиру док још није имао контролу над траженим подручјима. Данас ПЛО обнаша одређену административну и самоуправну активност али искључиво на територији Палестинске самоуправе. Палестину данас признаје 128 од 193 државе чланице Уједињених нација те Западна Сахара. Палестина је чланица неких од УН-ових тијела као што је УНЕСЦО. Формално се налази под војном окупацијом од стране Израела.
  •  Западна Сахара
    Статус: Териториј Западне Сахаре реално се налази под контролом Марока иако такво стање ствари није признато нити од једне друге државе које га сматрају окупацијом. Неке државе међутим подржавају мароканске идеје о аутономији у саставу Марока. Подручје Западне Сахаре Мароко сматра саставним и неотуђивим дијелом свога територија. Западна је Сахара неовисност прогласила 1976. након чега је била призната од стране 84 чланице Уједињених нација од укупног броја чланица у том тренутку, те је постала и остала чланицом Афричке уније због чега је Мароко одлучио престати судјеловати у раду организације. Неке су земље међутим укинуле или суспендирале своје признање током времена тако да данас укупно 57 држава има неки облик дипломатских веза са Западном Сахаром. Западна је Сахара под изравном контролом Уједињених нација који овоме територију признају право на самоопредјељење.
  •  Јужна Осетија
    Статус: Јужна је Осетија неовисност прогласила 1991. године, а до данас ју је признало 5 чланица УН-а и то све након посљедњег руско-грузијског рата. Признају је-Русија, Венецуела, Никарагва, Тувалу и Науру, те три нечланице УН-а Абхазија, Нагорно Карабакх и Приједњестровље.

Дјеломично непризнате чланице УН-а

[уреди | уреди извор]
  •  Арменија
    Статус: Пакистан не признаје Арменију као неовисну државу због своје подршке Азербејџану у сукобу између ове двије земље.
  •  Народна Република Кина
    Статус: Народна Република Кина не прихваћа успоставу дипломатских односа с било којом државом која их има са владом на Тајвану (22 чланице УН-а), а већина тих држава службено не признаје Народну Републику Кину. Уз то, Народну Републику Кину не признају нити Ватикан нити Тајван, који нису у чланству УН-а, а имају међусобне дипломатске односе. Према декларацији УН-а под бројем 2758, једино је Народна Република Кина легитиман представник Кине у УН-у.
  •  Ципар
    Статус: Ципар, који је неовисан од 1960., тренутно није признат од стране једне чланице УН-а, Турске и Турске Републике Сјеверни Ципар због дугогодишњег цивилног (у прошлости и војног) спора око отока.
  •  Израел
    Статус: Израел није признат од стране 32 чланице Уједињених нација те од стране Западне Сахаре. Ипка, Израел је признат од стране ПЛО-а. Неке арапске земље не примају путовнице/пасоше нити једне земље уколико садрже израелске печате или визе.
  •  Сјеверна Кореја
    Статус: Сјеверну Кореју не признају Јужна Кореја и Јапан.
  •  Јужна Кореја
    Статус: Јужна Кореја није призната од стране Сјеверне Кореје.

Повезано

[уреди | уреди извор]