19. 10.

19. октобра/листопада (19. 10.) је 292. дан године по грегоријанском календару (293. у преступној години). До краја године има још 73 дана.

• 202. пне. - Битка код Заме. Римљани под водством Сципиона Афричког поразили Картажане под водством Ханибала којем је то био једини, али одлучујући пораз. Овом је битком завршен други Пунски рат.
• 439. — Гејсерих, краљ Вандала и Алана, осваја Картагину, после Рима највећи град западног Медитерана. Овај догађај је касније у Вандалској краљевини коришћен као почетни догађај нове ере.
• 1453. — Французи поновно заузму Бордеауx, заврши се 100-годишњи рат са Енглезима.
• 1512. — Мартин Лутхер постао доктор теологије.
• 1781. — У Yорктоwну, Виргиниа, британски заповједник Лорд Цорнwаллис предао се француско-америчким снагама вођеним са Георге Wасхингтоном завршавајући амерички рат за неовисност.
• 1812. — Наполеон се повукао из Москве.
• 1813. — Окончана је Битка народа код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне.
• 1872. — У Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен је „Холтерманов грумен“, плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа количина која је досад пронађена.
• 1874. — бан Иван Мажуранић свечано отворио модерно Свеучилиште у Загребу.
• 1892. — Рођен руски велемајстор Александар Аљехин, један од највећих у историји шаха. Био је свјетски првак од 1927. када је побиједио Кубанца Капабланку до 1935. када је изгубио од Холанђанина Евеа. Титулу свјетског првака поново је стекао побједивши Евеа у реваншу 1937. и задржао је до смрти 1946.
• 1915. — Русија и Италија су у Првом светском рату објавиле рат Бугарској, која је, поред проглашења неутралности, напала српску војску 6. октобра и тиме се прикључила Централним силама.
• 1933. — Њемачка се повукла из Лиге народа.
• 1935. — Лига народа увела економске санкције фашистичкој Италији због окупације Етиопије.
• 1943. — октривен антибиотик стрептомицин.
• 1944. — америчка војска заузима Филипине.
• 1954. — Закључен је англо-египатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 месеци.
• 1957. — Савезна република Њемачка прекине дипломатске односе са СФР Југославијом, зато што је та прије призна Њемачку демократску републику.
• 1960. — Влада Сједињених Америчких Држава увела ембарго комунистичкој Куби.
• 1960. — Мауританија постаје независна држава.
• 1964. — У удесу совјетског авиона „Иљушин-18“, који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовим на челу. Делегација је упућена у Београд да би учествовала у прослави 20-годишњице ослобођења Београда.
• 1968. — У Циудад де Меxицо на Олимпијским играма југословенска пливачица Ђурђица Бједов, освојила златно одличје на 100 м прсно и сребро на 200 м прсно.
• 1991. — Утемељена 133. бригада ХВ, Оточац.
• 1994. — У експлозији бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао бомбаш-самоубица, погинуле су 22 и рањено више од 40 особа.
• 2000. — Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера те земље Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту.
• 2001. — Најмање 350 људи настрадало је када је пренатрпани брод, који је превозио ирачке емигранте, на путу од Суматре ка Аустралији потонуо у близини Јаве.
• 2003. — Мајка Тереза беатифицирана од папе Ивана Павла II.
• 2003. — У Сарајеву у 78. години умро Алија Изетбеговић, предсједник Босне и Херцеговине 1990 — 1996, члан трочланог Предсједништва БиХ 1996 — 2000. и дугогодишњи лидер Странке демократске акције. Са Слободаном Милошевићем и Фрањом Туђманом, потписник је мировног споразума којим је завршен рат у БиХ, склопљен 21. новембра 1995. у Даyтону, САД, а потписан 14. децембра 1995. у Парису.
• 2004. — Непозната лица отела у Багхдаду и мјесец касније погубила шефицу међународне хуманитарне организације Царитас Маргарет Хассан.
• 2005. — У Багдаду је почело суђење бившем ирачком лидеру Садаму Хусеину.
• 2007. — Скупштина Републике Црне Горе усвојила нови Устав Републике Црне Горе у којем је службеним језиком умјесто ијекавског српског именован црногорски.
• 2008. — Умро Рицхард Блацкwелл, холивудски дизајнер и креатор, творац листе "Десет најгоре одјевених жена свијета".

.

• 1433. — Марсилио Фицино, италијански филозоф.
• 1582. — принц Димитрије чија насилна смрт 1591. године ће изазвати седмогодишњи рат за независност Русије.
• 1810. — Цассиус Цлаy, амерички политичар († 1903).
• 1841. — Никола I Петровић - Његош, црногорски краљ, војсковођа и писац.
• 1862. — Аугусте Лумиèре, француски хемичар и индустријалац.
• 1882. — Умберто Боцциони, талијански футуристички умјетник († 1916).
• 1892. — Александар Аљехин, је био четврти светски шаховски првак. Сматра се једним од најбољих шахиста свих времена. († 1946.).
• 1899. — Мигуел Áнгел Астуриас, гватемалски књижевник добитник нобеловац. († 1974).
• 1905. — Карл Новак, словенски четнички војвода и пуковник († 1975.).
• 1910. — Субрахманyан Цхандрасекхар, индијско - амерички физичар и нобеловац.
• 1913. — Винíциус де Мораес, бразилски музичар.
• 1928. — Борисав Јовић, српски и југославенски политичар.
• 1931. — Јохн ле Царрé, британски књижевник.
• 1932. — Роберт Реед, амерички глумац.
• 1932. — У Београду је отворен Коларчев народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао око 50.000 дуката. Зграду Коларчевог универзитета је пројектовао српски архитекта Петар Бајаловић.
• 1945. — Дивине, амерички глумац/ца.
• 1945. — Патрициа Иреланд, америчка феминисткиња.
• 1945. — Јохн Литхгоw, амерички глумац.
• 1952. — Едwард Занки, њемачки музичар и кантаутор.
• 1956. — Јасна Мердан-Колар, бивша босанскохерцеговачка и аустријска рукометашица.
• 1962. — Евандер Холyфиелд, амерички професионални боксач.
• 1970. — Жељка Чижмешија, бивша југославенска и хрватска репрезентативка у умјетничком клизању.
• 1978. — Руслан Цхагаев, бивши узбекистански професионални боксач.
• 1979. — Бранимир Бајић, босанскохерцеговачки ногометаш.

.

• 1187. — Папа Урбан III..
• 1216. — Јован без Земље, енглески краљ.
• 1587. — Францесцо I. де Медици, тоскански велики војвода.
• 1745. — Јонатхан Сwифт, енглески књижевник (* 1667.).
• 1851. — Петар II Петровић Његош, српски владика Црне Горе.
• 1875. — Чарлс Витстон, енглески физичар.
• 1896. — Шиме Љубић, жупник, теолог, хрватски археолог, повјесничар, политичар и биограф (* 1822.).
• 1899. — португалски краљ Лудвик.
• 1909. — Цесаре Ломбросо, талијански лијечник (* 1836.).
• 1937. — Ернест Рутхерфорд, британски физичар (* 1871.).
• 1961. — Максимилијан Паспа, пионир киноаматеризма, познати загребачки лијечник - стоматолог (* 1896.).
• 1983. — Маурице Бисхоп, гренадски политичар и револуционар (* 1944.).
• 1984. — Јежи Попјелушка, пољски свештеник.
• 1986. — Самора Машел, председник Мозамбика.
• 1986. — Карло Булић, хрватски глумац (* 1910.).
• 1999. — Натали Сарот, француска књижевница.
• 2003. — Алија Изетбеговић, босанскохерцеговачки политичар и државник.
• 2008. — Рицхард Блацкwелл, холивудски дизајнер и креатор, творац листе "Десет најгоре одјевених жена свијета" (* 1922.).
• 2010. — Том Бослеy, амерички глумац (* 1927.).
• 2015. — Муниб Маглајлић, професор,др.,истакнути босанскохерцеговачки књижевник, публицист и аналитичар (* 1945.).

.

• Дан хрватских бранитеља Сисачко-мославачке жупаније
• Свети апостол Тома-Томиндан

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар