1952

Ово је чланак о години 1952.

1952. по календарима

Грегоријански	1952. (MCMLII)
Аб урбе цондита	2705.
Исламски	1371–1372.
Ирански	1330–1331.
Хебрејски	5712–5713.
Бизантски	7460–7461.
Коптски	1668–1669.
Хинду календари
• Викрам Самват	2007–2008.
• Схака Самват	1874–1875.
• Кали Yуга	5053–5054.
Кинески
• Континуално	4588–4589.
• 60 година	Yанг Вода Змај (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11952.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

1952 (MCMLII) је била пријеступна година која почиње у уторак, грегоријанског календара.

• почетком године - У ФНРЈ уведен нови привредни систем, "стопа фондова и акумулације" - укинуто директно и свеобухватно планирање^[1]. Преиспитује се политика колективизације (али сељаци су преоптерећени порезима - Неw Yорк Тимес 13. 2.).
• 5. 1. - Обновљен Политикин забавник (излазио 1939-41).
• 7. 1. - Велики нереди у околини израелског Кнессета, у време дебате о Споразуму о репарацијама од Немачке.
• 8. 1. - Споразум о привредној сарадњи између ФНРЈ и САД.
• 9. 1. - Президијум Народне скупштине ФНРЈ ратификовао споразум о војној помоћи са САД (на снази до 1959.)^[2].
• 10. 1. - Приказан филм Тхе Греатест Схоw он Еартх, најуноснији из ове године.
• 10. 1. - Брод СС Флyинг Ентерприсе потонуо након 13 дана борбе на западном прилазу Ла Маншу.
• 11. 1. - Војо Срзентић, супруга Драгица и списатељица Милка Жицина осуђени у вези с Информбироом.
• 13. 1. - Почињу "црне године" у Француском протекторату у Тунису: стиже резидент Јеан де Хаутецлоцqуе, захтева смену владе. Касније током месеца долази до хапшења и сукоба са људским жртвама.
• јануар - Југословенска влада процењује да ће током године бити потребно 269 милиона долара стране помоћи за трговински дефицит и програм капиталних инвестиција^[3] (три западне силе дају 120 милиона до 30. јуна^[3]).
• јануар - У НР Кини се на Кампању три анти надовезује Кампања пет анти: уз расипање, корупцију и бирократију, сада и против подмићивања, крађе државне имовине, избегавања пореза, варања на државним уговорима и крађе државне економске информације - на мети је капиталистичка класа.
• 20. 1. - Антон Вовк, администратор љубљанске дијецезе, поливен бензином и запаљен у Новом Месту (тешко повређен, Ватикан протестује 30-тог).
• 20. 1. - Едгар Фауре је француски премијер након Ренéа Плевена, само до марта.
• ца. 21. 1. - У Југославији тројица осуђена на смрт, 20 на робију за "антидржавне активности". (НYТ)
• 25. 1. - Након што је египатска полицијска касарна у Исмаилији одбила наређење да преда оружје и повуче се из каналске зоне, Британци је заузимају након борбе у којој гине 50 Египћана (египатски полицајци су јуче помагали герилцима који су напали Британце).
• 26. 1. - Ухапшено 46 особа у Загребу који су извикивали националистичке пароле након полуфинала купа Маршала Тита (петорица касније осуђени на затворске казне)^[4].

• 26. 1. - Каирски пожар или Црна субота: реакција на јучерашњи догађај у Исмаилији, нереди у којима је опљачкано и запаљено око 750 зграда - ово се сматра почетком краја египатске монархије.
• 29. 1. - Католички богословни факултет у Загребу искључен са Свеучилишта (до 1990).

• ца. 2. 2. - Мере против професионализма и клађења у спорту у ФНРЈ. (НYТ)
• 5. 2. - Симболични почетак градње Стаљинове алеје у Источном Берлину (Карл-Марx-Аллее).
• 6. 2. - Умро Георге VI, краљ Уједињеног Краљевства и доминиона Британског комонвелта; наслеђује га кћерка Елизабета II, тренутно је на путовању у Кенији. Влада до 2022.
• 9. 2. - Прва пошиљка америчких војних авиона ФНРЈ у Пули^[5].
• ца. 9. 2. - У Београду су промењени називи неких улица у вези са СССР и источним државама. (НYТ)
• ца. 9. 2. - Кампања против римокатоличке хијерархије у Словенији, као и муслиманске у Босни и др. - тражи се разлика између "политичког клерикализма" и религије. (НYТ)

• 13 - 15. 2. - Рекордних 146 цм снега у Љубљани, у Ратечама 240, мушкарци од 19 до 30 мобилисани за чишћење.
• 14. 2. - "Световалентински масакр" на Гвадалупи: снаге реда убиле четворицу штрајкача.
• 14-25. 2. - Зимске олимпијске игре у Ослу.
• фебруар - У Југославији чистка "политички непоузданих" предавача у школама и кључног особља у трговини и индустрији^[3]. Партија опет наглашава класну борбу да се не би изгубио револуционарни дух. (НYТ)
• фебруар - Завршила се ерупција новог вулкана Парíцутин у Мексику - за девет година је настала купа висине 424 метра, страдале су две вароши.
• 15. 2. - Богословски факултет искључен са Београдског универзитета (до 2004).
• 16. 2. - Нове мере за привлачење туриста у ФНРЈ. (НYТ)
• фебруар-март? - Изложба савременог француског сликарства у Уметничком павиљону на Калемегдану, Београд; у марту пренесена у Загреб^[6].
• 17. 2. - Премијер УК, Wинстон Цхурцхилл, објавио да земља поседује атомску бомбу, најављује тест за октобар.
• 18. 2. - Грчка и Турска су прве нове чланице НАТО.
• 21. 2. - У Дхаки, Источни Пакистан, убијена 4 студента-демонстранта - долази до широких протеста који ће довести до признања бенгалског језика (данас УН-ов Дан матерњег језика).
• 21. 2. - Након четири месеца завршени први парламентарни избори у Индији од независности: Нехруов Индијски национални конгрес добија 364 од 489 мандата.
• 21. 2. - У УК више није обавезно носити личну карту/особну исказницу (уведене 1939).
• ца. 22. 2. - У Војводини ће бити национализовано 40.000 индивидуалних имања. (НYТ)
• 24. 2. - Српска академија наука и уметности се преселила из Бранкове 15 у Кнез Михаилову 35^[7].
• 25. 2. - Завршена Лисабонска конференција НАТО: одобрен пројект Европске обрамбене заједнице, сједиште НАТО ће бити у Паризу (до 1966).
• 25. 2. - Први индокинески рат: завршава се Битка код Хòа Бìнх - мада су Французи нанели велике губитке Виет Минху, одлучују да напусте Хòа Бìнх, 76 км од Ханоја, где је било везано превише војника.
• 29. 2. - САД, УК и Француска ће дати још 45 милиона помоћи ФНРЈ, након Трумановог позива. (НYТ)

• 1. 3. - Никос Белојанис, члан забрањене КП Грчке, и још седморица осуђени на смрт у Атини - Белојанис и још тројица стрељани пред крај месеца, упркос протеста из целог света.
• 1. 3. - Британци вратили Хелголанд Немачкој.
• 2. 3. - Почела с радом дворана Музеја Југословенске кинотеке.
• 8. 3. - Антоине Пинаy је нови француски премијер - први из "класичне деснице" након Ослобођења.

Фулгенцио Батиста

• 10. 3. - Фулгенцио Батиста изводи војни удар на Куби, пошто је имао слабе шансе на изборима заказаним за јун - остаје до револуције у новогодишњој ноћи 1958/59.
• 10. 3. - Стаљинова нота: СССР предлаже уједињену, неутралну и наоружану Немачку - западне силе 25. 3. одбијају јер сматрају да би заправо била под совјетском контролом, траже слободне изборе под надзором УН.
• 14. 3. - Један Сеабоард & Wестерн-ов DC-4 први је амерички комерцијални лет од рата који је стигао у Југославију.
• март - Ухапшено 17 студената-информбироваца са Новинарске и дипломатске високе школе у Београду (међу којима и Југ Гризељ) - у јулу одлучено да школа буде укинута.^[8]
• март - Пролазни скандал са нагом Марилyн Монрое на календару. Ове године се појавила у пет филмова, укључујући Монкеy Бусинесс.
• март? - Шест румунских летача пребегло у Југославију, добили азил у јулу.
• 16. 3. - Тропски циклон Денисе: у месту Цилаос, Реунион, пало рекордних 1870мм кише за 24 сата.
• 16. 3. - Основано Нордијско вијеће - Шведска, Данска, Норвешка, Исланд, од 1955. Финска.
• 20. 3. - 24. додјела Осцара: најбољи филм је Ан Америцан ин Парис, укупно шест награда, исто колико и А Плаце ин тхе Сун, четири награде за А Стреетцар Намед Десире.
• 21. 3. - Кwаме Нкрумах је први премијер британске Златне Обале (премијер независне Гане 1957-60, председник 1960-66).
• 21. 3. - Корејски рат: почиње Битка за Хилл Еерие (до јула).
• 21. 3. - Крај рационирања круха у Шпањолској.
• 22. 3. - Први број двонедељног часописа "Сведочанства"^[9], уредник Александар Вучо.
• 22. 3. - Проиталијански нереди у Трсту, демонстрације и у Риму ових дана за повратак територије. Наредних дана окупљања студената у Љубљани и Београду.
• 24. 3. - Први генерални секретар НАТО је Хастингс Исмаy (до 1957).
• 26. 3. - Француски резидент хапси туниског премијера и неколико министара.
• 27. 3. - Експлозија пакета намењеног западнонемачком канцелару Аденауеру убила полицајца (послат од израелских агената).
• 27. 3. - Приказан Сингин' ин тхе Раин.
• 29. 3. - Председник Труман одустаје од кандидације за трећи мандат.
• 31. 3. - Алан Туринг се изјашњава кривим за гросс индеценцy: уместо затвора бира условну казну, која обухвата хормонску терапију (убио се 1954).

• 5. 4. - У олуји источно од Гренланда без трага нестало пет норвешких бродова фоколоваца.
• 8. 4. - Вече пре почетка штрајка у америчкој индустрији челика, председник Труман објављује да преузима индустрију.
• ца. 9. 4. - Резолуција II конгреса Партије рада Албаније оптужује "фашистичку Титову клику" за "ликвидацију албанског живља" у Југославији.
• 9-11. 4. - "Национална револуција" у Боливији: војни владар Балливиáн је збачен у борбама са 600 мртвих, Вíцтор Паз Естенссоро, коме је изборна победа одузета 1951, постаје председник 16. априла (1952-56, 1960-64. и 1985-89) - уводе се радикалне реформе, универзално право гласа, аграрна реформа, приватизација калајних/коситрених концерна.
• 11. 4. - Југославија и Јапан настављају дипломатске односе.
• 14. 4. - Масовни митинг у Београду поводом Тршћанског питања, наредних дана и у другим градовима.
• 15. 4. - Први лет Боеинг Б-52 Стратофортресс (у служби од 1955).
• април - Први број загребачког часописа "Кругови" (излази до 1958).
• 15. 4. - Снаге Републике Кине (Тајвана) привремено одузеле острво Нанри комунистима.
• 17. 4. - Тенисери Драгутин Митић и Милан Брановић се не враћају са турнира у Риму.

• 18. 4. - Двојица Југо-Канађана отела авион из Београда да би превели мајку и сестру из земље - спустили су се у Аустрији. (НYТ)
• ца. 18. 4. - Општи закон о народним одборима - већа овлашћења, проширење материјалне основице.
• 21. 4. - Тито на насловници часописа Лифе.
• 23. 4. - Београд захтева опозив једног совјетског дипломате, због шпијунирања. (НYТ)
• 25. 4. - Немачка земља Баден-Wüрттемберг је основана спајањем (јужног) Бадена, Wüрттемберг-Бадена и Wüрттемберг-Хохензоллерна.
• 26. 4. - Амерички разарач Хобсон потонуо са 176 од 276 људи након судара са носачем авиона Wасп током вежби у Атлантику.
• 27. 4. - Обновљен је бечки Степхансдом.
• 28. 4. - Ступио на снагу Уговор из Сан Франциска између Јапана и Савезника - званични крај II светског рата, окончана окупација Јапана. Истог дана је ступио на снагу и Уговор о сигурности између САД и Јапана, којим САД добијају право на војно присуство.
• 28. 4. - Потписан Тајпејски уговор, мир између Јапана и Републике Кине (Тајван, нису били позвани у Сан Францисцо; са НР Кином је потписан Коминике 1972).
• 29. 4. - Званично отворена Левер Хоусе у Њујорку, први небодер у интернационалном стилу.
• 29. 4. - Совјетски МиГ-15 напао француски DC-4 на линији Франкфурт-Берлин.
• 30. 4. - Први број "Вјесника у сриједу".

• 2. 5. - Британски БОАЦ отворио прву путничку линију млазним авионима, Лондон-Јоханезбург, моделом де Хавилланд Цомет (приземљен 1954. након распада три авиона).
• 3. 5. - Амерички потпуковници Флетцхер и Бенедицт се спустили авионом на географски Северни пол.
• 6. 5. - Дас Лиед дер Деутсцхен је поново химна у Западној Њемачкој само трећа строфа.
• 9. 5. - Западни савезници ће дати веће учешће Италији у управи Зоне А СТ Трста.
• 11. 5. - Председник Тито открио споменик Жарку Зрењанину на зрењанинском Тргу слободе (премештен 1964. испред зграде комитета).
• 11. 5. - Демонстрације у Ессену против наоружавања Западне Немачке, полиција убила радника и комунисту Пхилиппа Мüллера (у Источној Н. је од 1954. додељивана медаља названа по њему).
• 13. 5. - Почиње с радом болница "Др Драгиша Мишовић" у Београду.
• 15. 5. - У тршћанској Зони Б донесене мјере којима се олакшава промет са Југославијом - одговор на одлуку западних сила, Италија протестира, оптужује да су тамошњи Талијани прогоњени. (НYТ)
• ца. 20. 5. - Најхладнији мај у Југославији. (НYТ, приземни мраз у Београду 19. и 22., додуше 5-ог је било 30 степени)

• 23. 5. - Отворен Народни музеј у Београду на Тргу Републике.
• 26. 5. - Генерални споразум три западне силе и Западне Немачке, на снази од 1955: крај окупације, признање суверености. У Источној Немачкој се на то одговара тзв. Операцијом Штеточина (Актион Унгезиефер), расељавања непоћудних из граничне зоне.
• 26. 5. - Јосепх Бурстyн, Инц. в. Wилсон: Врховни суд САД пресуђује да је забрана филма на основу "светогрђа" неуставна.
• 27. 5. - V пленум ЦК КПЈ^[10] - расправа о предлогу Уставног закона, Тито говори у корист директних избора и за федеративну републику а не федерацију република.
• 27. 5. - У Паризу потписан Уговор о установљењу Европске одбрамбене заједнице: Француска, Италија, земље Бенелукса и западна Немачке би имале паневропску војску, подељену у националне компоненте (Француска одбила ратификацију 1954, западна Немачка ће ући у НАТО 1955).
• 27. 5. - Чистка у Румунској КП: смењени су Ана Паукер, Василе Луца и Теохари Георгесцу. Пошто је консолидовао положај, генерални секретар Гхеоргхе Гхеоргхиу-Деј 2. јуна преузима и премијерски положај од Петру Грозе (до 1955). Ово је победа домаће над "московском" фракцијом у партији, Ницолае Цеауșесцу ускоро улази у Централни комитет.
• 28. 5. - Ген. Маттхеw Ридгwаy је Врховни савезнички командант у Европи након Еисенхоwера (до 1953). Команду УН у Кореји преузима Марк W. Цларк. Комунистичке манифестације против његовог доласка у Париз се претварају у нереде.
• 30. 5. - Основана општина Нови Београд (Бежанија прикључена 1955).

• 1. 6. - Велике грађевине комунизма: отворен Канал Волга – Дон у СССР. На улазу у канал у јулу је откривен споменик Стаљину, висок 24 метра (уклоњен 1961-62, замењен Лењином 1973).
• 1. 6. - Пуштен је у погон први генератор Хидроелектране Винодол, којој ће служити Локварско и језеро Бајер. Ове године у Хрватској је завршена и друга мала хидроелектрана Озаљ.
• 1. 6. - Шесторица осуђени као терористи у Тетову. (НYТ)
• 1. 6. - Западни Берлинци не могу ући у ДДР без дозволе, пре неки дан су прекинуте и телефонске везе.
• 1. 6. - Католичка црква ставила дела Андрé Гиде-а на Индеx либрорум прохибиторум.
• 2. 6. - Yоунгстоwн Схеет & Тубе Цо. в. Саwyер: поводом ситуације са индустријом челика, Врховни суд САД ограничава право председника да заузима приватну имовину. Истог дана почиње штрајк.
• 7. 6. - Југословенска влада уклонила неке контроле на индустријске сировине и полупрерађену робу, сељацима враћено "релативно слободно" тржиште за житарице^[3], укинут принудан откуп (НYТ).
• 9. 6. - Потписан мировни уговор између Јапана и Индије.
• 13 - 14. 6. - Инаугурална сједница Централне редакције Енциклопедије Југославије, Крлежа поднио уводни реферат "О проблемима и задацима Енциклопедије Југославије" (састав енциклопедије најављен у априлу^[11]).
• 13. 6. - Афера Цаталина: Совјети оборили шведски обавештајни авион, погинуло свих осам чланова посаде, затим три дана касније и авион који је трагао за претходним.
• 17. 6. - У Гватемали је донесен Декрет 900, аграрна реформа којом се некоришћена земља редистрибуира сељацима - Унитед Фруит је незадовољан (→ Државни удар у Гватемали 1954.)
• 19. 6. - Основане Специјалне јединице Америчке војске.
• 23 - 27. 6. - Напад на брану Суи-хо: снаге УН гађају хидроцентрале на ријеци Yалу - уништили су 90% капацитета.
• 24. 6. - Прво издање њемачког таблоида Билд.
• 26. 6. - Еарл Моунтбаттен, командант британске медитеранске флоте и НАТО снага на Медитерану, посетио председника Тита на Брионима.
• 26. 6. - 15. 7. - У Паризу одржана изложба слика Петра Лубарде.
• 26. 6. - Корејски рат: појачање борби за Олд Балдy, оголело Брдо 266 - након низа од пет битака, Кинези ће га повратити у марту 1953.
• 26. 6. - Југословенски авион отет и одведен у Италију - тројица затражила азил. (НYТ)
• 27. 6. - Закон о имиграцији и држављанству ступа на снагу у САД, пошто је Конгрес прегласао председников вето. Наставља се систем квота по регионима (укинут 1965). Влада може протерати досељене субверзивце или им спречити улазак.
• 28. 6. - У Калифорнији одржан први Мисс Универсе, победница је из Финске.
• 30. 6. - Окончава се Маршалов план: САД је за четири године помогла западноевропске привреде са 12 милијарди долара. Наслеђују га операције према Закону о узајамној сигурности.
• 30. 6. - У окршају са диверзантима недалеко од Лесковца, смртно рањен потпуковник УДБ-е Пане Ђукић.

• 1. 7. - Увозници и извозници у ФНРЈ могу трговати по нефиксираном курсу. (НYТ 17. 6.)
• 1. 7. - Четворица у ФНРЈ осуђена на смрт због крађе бакарне жице за 83.000 долара. (НYТ)
• 1. 7. - У Источној Немачкој се оснива Касарнска народна полиција (прераста у Националну народну армију 1956).
• 2. 7. - Словеначки прелати пристали на прикључење државном свештеничком удружењу, након притиска (НYТ)
• 3. 7. - Синод СПЦ одбија државно удружење, "Борба" осуђује шесторицу епископа. (НYТ)
• 3 - 7. 7. - Прво путовање путничког брода СС Унитед Статес: са 3 дана, 10 сати и 40 минута (просечна брзина 65,91 км/х) брод обара рекорд и посљедњи је освајач Плаве врпце.
• 6. 7. - Последња вожња трамваја у Лондону - вратиће се 2000.
• 6. 7. - Петоро у ФНРЈ осуђени на смрт као бугарски шпијуни.

• 7 - 11. 7. - Републиканска конвенција у Чикагу: ген. Дwигхт D. Еисенхоwер, подржан од источног либералног естаблишмента, постаје кандидат партије за председника, мада је конзервативац Роберт А. Тафт имао више народних гласова.
• 9 - 12. 7. - II партијска конференција источнонемачке партије: Wалтер Улбрицхт објављује градњу социјализма.
• 11. 7. - Операција Прессуре Пумп, масовно гађање циљева у Пјонгјангу ради политичког притиска.
• 14. 7. - Федерални суд у САД одбија изручење Андрије Артуковића ФНРЈ. (НYТ)
• 14. 7. - Међународна конференција слободних синдиката одбија пријем југословенске организације.
• јул - Фидел Цастро, несуђени кандидат на јунским изборима које је Батиста отказао, почиње окупљање људи у "Покрету".
• 16. 7. - Спор између иранског премијера Мосаддегха и шаха: премијер инсистира да именује министра рата и шефа кабинета, даје оставку - нови премијер наставља преговоре са Британцима око нафтне компаније што покреће талас штрајкова и крвавих нереда.
• 18. 7. - "Афера Јеврејског антифашистичког комитета": 13 јеврејских песника је на тајном суђењу у Москви осуђено на смрт. (→ Борба са космополитизмом)

• 19. 7. - 3. 8. - Олимпијске игре 1952. у Хелсинкију. Три медаље за Југославију: златна за четверац без кормилара ("Гусар" из Сплита) и сребрне за фудбалере и ватерполисте. Чехословак Емил Зáтопек освојио три златне медаље, на 5.000, 10.000 м и маратону.
• 20. 7. - Прва ногометна утакмица Југославија – СССР на олимпијском турниру у Тампереу: 5:5 (3:0).

• 21. 7. (30 тир по и. к.) - После петодневних крвавих нереда у Ирану, команданти враћају војску у касарне. Мохаммад Мосаддегх је поново премијер Ирана (до 1953), сада са пуном контролом над војском. Добија ванредна овлашћења од парламента, којима ограничава власт монархије.
• 22. 7. - Друга утакмица Југославија - СССР: 3:1 (2:1)^[12] - утакмице су биле познате као "двобој Тито – Стаљин".
• 22. 7. - Међународни кривични суд пресудио да није надлежан у британској тужби због национализације Англо-иранске нафтне компаније - британски бојкот нафте ипак штети економији.
• 22. 7. - Нови устав Пољске мења јој назив у Пољска Народна Република (до 1989).
• 23. 7. - Европска заједница за угљен и челик ступила на снагу. Први председник Високог представништва је Јеан Моннет (заједничко тржиште је отворено 1953).

• 23. 7. - Револуција у Египту: војни пуч "Слободних официра", на челу су ген. Мухаммад Нагуиб и потпук. Гамал Абдел Насер.
• 23. 7. - У Источној Немачкој, пет земаља се замењује са 14 округа (до 1990).
• 24. 7. - Штрајк у америчкој индустрији челика разрешен под притиском председника, радници су добили повишицу. Економски губици штрајка процењени на 4 милијарде долара.
• 24. 7. - Приказан филм Хигх Ноон.
• 25. 7. - Проглашењем новог устава, Порторико постаје самоуправна територија САД уместо колоније.
• 26. 7. - Египатски краљ Фарук I абдицира у корист шестомесечног сина Фуада, одлази са породицом у Италију. Власт преузима Савет револуционарне команде (република проглашена следеће године).

• 26. 7. - Умире Ева Перóн, аргентинска прва дама и однедавно Духовни вођа нације. Након периода просперитета, земљу погађа тешка рецесија, политички режим је такође у опадању.

• 2. 8. - Финале олимпијског ногометног турнира у Хелсинкију, Југославија – Мађарска 0:2.
• 2. 8. - Југославенски закони ће бити примјењивани у тршћанској Зони Б. (НYТ)
• 4/5. 8. - Афера Доминици: трочлана енглеска породица убијена у Француској, за шта је осуђен власник оближње фарме - на смрт, па доживотну, да би био пуштен из здравствених разлога, не и помилован.
• 11. 8. - Краљ Талал Јордански абдицира због менталне болести - наслеђује га син Хуссеин (до 1999).

• 12. 8. - "Ноћ убијених песника": погубљени су совјетски јеврејски песници осуђени у јулу (о догађају се сазнало 1955).
• 12. 8. - Раднички немири у текстилној фабрици у Кафр ел-Даwwару у Египту, двојица коловођа ће бити обешена.
• 14. 8. - Шеф мађарске партије Мáтyáс Рáкоси постаје и премијер (до 1953).
• 14. 8. - У новинском чланку антрополога Алфреда Саувyја се појавио термин Трећи свијет за земље које нису у савезу са САД или СССР.
• август - Ли Мијеви кинески националисти упадали у Јунан из Бурме али су одбијени.
• 16. 8. - Доминикански диктатор Рафаел Трујилло препушта председнички положај свом брату Хéцтору (до 1960), а наставља владавину иза паравана до атентата 1961.
• 16. 8. - Забрањен извоз жита из ФНРЈ због суше, влада мора смањити капиталне инвестиције и друге трошкове. (НYТ 17, 18. 8.) У септембру је извештено о 50% губитка или 330 милиона долара. (НYТ 16. 9.)
• 18. 8. - Југословенски олимпијски веслачи затражили азил у З. Немачкој. (НYТ)
• 23. 8. - Ирачка интифада, инспирисана догађајима у Египту и Ирану: лучки радници у Басри почињу штрајк, студенти се придружују у октобру.
• 23. 8. - Један погинуо у окршају на албанској граници. (НYТ)
• 26. 8. - Британски путнички млазњак обавио повратно путовање преко Атлантика за један дан.
• 27. 8. - Окончани преговори о ратној одштети између Немачке и Израела - Немачка плаћа три милијарде марака.
• 29. 8. - Још један масован удар на Пјонгјанг, током посете Цхоу Ен-лаја СССР.

• 1. 9. - Јосé Марíа Веласцо Ибарра је по трећи пут председник Еквадора (до 1956, једини од пет пута да је одрадио цео мандат).
• 2. 9. - На Универзитету Миннесота обављена прва операција на отвореном срцу.
• 6. 9. - Телевизија почиње у Канади, ЦБЦ емитира из Монтреала, два дана касније и из Торонта.
• 9. 9. - Код београдског Великог ратног острва потонуо брод "Ниш" са 102 путника и 3 члана посаде - највећа бродска трагедија код нас.
• 9. 9. - Четворица осуђена на смрт због шпијунирања за Албанију. (НYТ)
• 9. 9. - У Египту донесен закон о аграрној реформи, циљ је редистрибуција земље у корист сељака - крај политичког утицаја великих земљопоседника.
• 10. 9. - Први пут се састала Европска парламентарна скупштина (од 1962 Европски парламент).
• 10. 9. - Потписан Споразум о репарацијама између Израела и Савезне Републике Немачке (Луксембуршки споразум, на снази од 1953).
• 10. 9. - Један убијен, четворо рањено при покушају преласка у тршћанску Зону А.
• 12. 9. - Адмирал Јохн Х. Цассадy, командант Шесте флоте САД, посетио Сплит, Тито обишао носач авиона Цорал Сеа и осматрао његово деловање.
• 14 - 17. 9. - Суђење "југословенским киднаперима" у Будимпешти - УДБ-а отима информбировске емигранте из Мађарске^[13].
• 14 - 25. 9. - Еxерцисе Маинбраце: прве велике поморске вежбе НАТО у северном Атлантику.
• 15. 9. - Одлуком УН, у Еритреји се окончава британска војна администрација, улази у федерацију са Етиопијом (ова је анектира 1962-93, Еритрејски рат за независност траје 1961-91).
• септембар - Посета југословенске делегације Грчкој.
• септембар - Појавили се романи: Стеинбецков "Источно од раја" и Хемингwаyев Тхе Олд Ман анд тхе Сеа.
• септембар - У СССР почињу хапшења у вези "Докторске завере", представљене јавности следећег јануара - већином се ради о Јеврејима.
• 17. 9. - Мухаммад Нагуиб нови премијер Египта (до 1954), претходник Али Махир Паша је принуђен на оставку 7. 9. због противљења аграрној реформи.
• 17. 9. - Приказан филм Тхе Сноwс оф Килимањаро.

• 18. 9. - Британски шеф дипломатије Антхонy Еден је први западни политичар који долази у посету Југославији; Јованка Броз се први пут појавила као Титова супруга^[14].
• 18. 9. - Цхарлие Цхаплин отпутовао из САД за Лондон, на премијеру свог филма Лимелигхт - сутрадан му је ускраћена дозвола за повратак (навратиће 1972. да прими почасног оскара)
• 23. 9. - "Цхецкерсов говор": Рицхард Ниxон спашава потпредседничку номинацију, угрожену оптужбама да има богате финансијере, представљајући се као обичан човек из средње класе.
• 23. 9. - Пошто је председник Либана Бецхара Ел Кхоурy принуђен на оставку услед оптужби за корупцију, наслеђује га Цамилле Цхамоун (до 1958).
• 24. 9. - НР Румунија добила нови устав, "устав градње социјализма" (важи до 1965). Оснива се Мађарски Аутономни Регион у источном Ердељу (разводњен 1960, укинут 1968).
• 30. 9. - Приказан документарац Тхис Ис Цинерама.

• 1. 10. - Забрањен увоз неке робе на шест месеци у ФНРЈ због економских проблема. (НYТ)
• 3. 10. - Операција Хуррицане: Британци су детонирали своју атомску бомбу, снаге 25 килотона, на оточју Монтебелло уз сјеверозапад Аустралије.
• 3. 10. - СССР је прогласио америчког амбасадора Георга Ф. Кеннана за персону нон грату, након што је своје искуство у Москви упоредио са интернацијом у нацистичком Берлину.
• 5. 10. - Укинуто рационисање чаја у УК.
• 5 - 7. 10. - Трећи конгрес Савеза књижевника Југославије у Љубљани - Крлежин реферат "О слободи културе", критика "ждановљевске естетике", тј. социјалистичког реализма^[15] - почетак новог периода у култури.
• 5 - 14. 10. - XIX конгрес КПСС, први од 1939: промена имена из "Свесавезна комунистичка партија (бољшевика)" у Комунистичка партија Совјетског Савеза, промене у организацији и броју чланова органа - Политбиро и Оргбиро су замењени Президијумом; Стаљинов последњи говор. Усвојена је п��та Петолетка.
• 6 - 15. 10. - Корејски рат—Битка за Бели коњ: у кинеској офанзиви, то брдо је 24 пута прелазило из руке у руку, али су га снаге УН задржале. Још пре краја ове битке, снаге УН започињу Битку за Триангле Хилл, али 42 дана борби не доноси промену. УН прекида преговоре о примирју јер нема помака по питању репатријације заробљеника (настављени у априлу).
• 6. 10. - У НР Србији одустају од овлашћења да присиљавају дипломце да раде у унутрашњости. (НYТ)
• 8. 10. - Судар три воза на станици Харроw & Wеалдстоне близу Лондона односи 112 живота.
• 10. 10. - Битка за острво Нанри: кинески националисти заузимају острво поред континента, али се одмах повлаче.
• 11. 10. - Један осуђен на смрт као шпијун за Бугарску. (НYТ)
• 13. 10. - Милован Ђилас у чланку тврди да Стаљинове теорије немају везе са марксизмом и социјализмом и да су врло сличне Хитлеровим.
• 13. 10. - Три силе договориле да ће наставити помоћ Југославији, 30 милиона одмах за сировине, обећано још 99. (НYТ)
• 14. 10. - УН започеле рад у згради Сједишта Уједињених народа.
• октобар - Тајник загребачког конзулата САД у посјети Горажду, гдје је чуо да између Калиновика и Трнова још увек дјелује група четничке гериле^[16].
• октобар - У Марсеју завршена прва Ле Цорбусиерова Унитé д'хабитатион, позната као Цитé радиеусе.
• 17. 10. - Афера 17. октобра: Индонежански генерал Насутион опколио председничку палату, тражећи распуштање Народног представничког већа - председник Сукарно убедио војнике и цивиле да се разиђу.
• 20. 10. - У британској Кенији проглашено ратно стање због Мау Мау устанка. Следе хапшења, међу којима и Јома Кенyатте (под кључем до 1961, државник 1963-78).
• 22. 10. - Откривен астероид 2244 Тесла (астроном Милорад Б. Протић).
• 23. 10. - У Западној Њемачкој забрањена неонацистичка Социјалистичка Рајхспартија.
• 29. 10. - 8. 11. - Индокинески рат, Операција Лорраине: Французи покушавају скренути Виет Минхову офанзиву на северу Вијетнама.

• 1. 11. - Оператион Ивy - Американци детонирали прву хидрогенску бомбу Мике, на атолу Ениwеток (снага 10,4 мегатона).
• 1. 11. - Протестна нота ФНРЈ Светој столици за мешање у унутрашње послове, поводом бискупског одбијања државног свештеничког удружења (такође и најаве уздизања Алојзија Степинца у кардинала).

• 2 - 7. 11. - Шести конгрес КПЈ у Загребу, касније називан и "Ђиласов конгрес"; врхунац антистаљинизма југословенске партије.
  • Комунистичка партија постаје Савез комуниста Југославије (по угледу на Марксов Савез комуниста) а Политбиро Извршни комитет
  • Предложено да се Народни фронт Југославије трансформише у Социјалистички савез радног народа Југославије (1953).
  • Председништво партије (Извршни комитет ЦК СКЈ)^[17][18]: Јосип Броз Тито, Иван Гошњак, Александар Ранковић, Владимир Бакарић, Едвард Кардељ, Моша Пијаде, Ђуро Пуцар, Франц Лескошек, Борис Кидрич, Ђуро Салај, Милован Ђилас, Светозар Вукмановић, Лазар Колишевски. Секретаријат Извршног комитета: Тито, Кардељ, Ђилас, Ранковић, Кидрич, Гошњак. За састав ЦК и Централне ревизионе комисије, као и Задатке и улоге СКЈ видети овде и овде (знаци.нет).
  • После конгреса КПЈ/СКЈ одржавају се и конгреси републичких партија.
• 3. 11. - Ген. Царлос Ибáñез дел Цампо (75) поново је председник Чилеа (до 1958).

• 4. 11. - Председнички избори у САД: Дwигхт D. Еисенхоwер је први републикански победник од 1928, надмашио је демократског кандидата Адлаиа Стевенсона са 55,2 према 44,3% у гласовима, 442:89 у електорима, 39:9 у државама.
  • Републиканци су преузели оба дома Конгреса, с малом већином. Међу новим сенаторима су Јохн Ф. Кеннедy и Баррy Голдwатер.
• 4. 11. - У САД основана Национална сигурносна агенција (НСА), бави се електроничким извиђ��њем, њено постојање је неко вријеме непознато.
• 4. 11. - Северо-курилски земљотрес на Камчатки, магнитуде 9, у цунамију је страдало преко 2.300 људи.
• 5. 11. - Генерал Љубодраг Ђурић направио скандал на конгресу, доводи у питање морал функционера, оптужује Петра Стамболића да му је отео жену. (НYТ)
• 10. 11. - Генерални секретар УН Трyгве Лие даје оставку - СССР га није признавао од реизбора 1950, амерички комитети су трагали за "субверзивцима" у УН; шеф правног одељења УН Абрахам Феллер извршио самоубиство три дана касније.
• 10. 11. - Тито изјављује да би прихватио одбрамбени споразум са Грчком и Турском, прихвата позив у Британију, желео би да посети и САД.
• 14. 11. - Неw Мусицал Еxпресс (НМЕ, покренут прошлог марта) објављује прву британску листу синглова.
• новембар - Потпредседник савезне владе Благоје Нешковић искључен из СКЈ, под оптужбом да је присталица Информбироа (није хапшен).
• новембар - Еxерцисе Лонгстеп: вежбе НАТО у Медитерану.
• 16. 11. - Избори у Грчкој: победа конзервативног Грчког окупљања, маршал Александрос Папагос је премијер до смрти 1955.
• 17. 11. - У Мађарској, четворица осуђена на смрт као "југословенски шпијуни", један доживотно (НYТ), затражен опозив југословенског отправника послова^[3].
• 18. 11. - Фудбалер осуђен на смрт због убиства судије у Шапцу. (НYТ)
• 20. 11. - Американац Георге Јоргенсен, Јр. постаје Цхристине Јоргенсен у Копенхагену - прва успешна операција промене пола.
• 21. 11. - Александер Заwадзки је шеф државе, председник новог Државног савета, у Пољској НР (до смрти 1964), уместо Болесłаwа Биерута који одлази за премијера (до смрти 1956).
• 23. 11. и касније - Избор општинских одборника у ФНРЈ, листићи уместо куглица^[19].
• 23. 11. - 2. 12. - Битка код Нà Сảна је француски успех у Вијетнаму.
• 25. 11. - Почиње низ приказивања комада Агатхе Цхристие Тхе Моусетрап - све до прекида услед Цовид-19, 16. марта 2020.
• 27. 11. - Рудолф Слáнскý, генерални секретар Чехословачке КП, и још 13 оптуженика осуђени на монтираном суђењу за "троцкистичко-титоистичко-ционистичке активности" - 11 смртних и три доживотне казне.
• 27. 11. - ФАО извештава о критичној несташици хране у ФНРЈ, позива чланице УН да помогну. (НYТ)
• 26. 11. - Приказан филм Бwана Девил, чиме почиње пар година "златне ере" 3Д филмова.
• 29. 11. - Именована 24 нова кардинала, међу њима и Алојзије Степинац - не жели тражити дозволу за путовање од власти (церемонија у сијечњу).

• 1. 12. - Адолфо Руиз Цортинес је нови председник Мексика (до 1958) - жене ће добити право гласа, почетак "Мексичког чуда" у економији.
• 2. 12. - Два дана након избора за уставотворну скупштину у Венецуели, војна хунта прекида пребројавање гласова и проглашава своју победу - привремени, касније стални, председник постаје Марцос Пéрез Јимéнез (до 1958).
• 3. 12. - У Чехословачкој погубљен Рудолф Слански.

• 5. 12. - Основан Музеј Николе Тесле у Београду, смештен у бившу Генчићеву кућу.
• 5. 12. - Туниски активиста Фархат Хацхед убијен од стране француске терористичке организације Црвена рука; деморалисани Ламине Беy пристаје на реформу локалне власти 20-ог.
• 5 - 9. 12. - Велики смог у Лондону, неуобичајено густа и дуготрајна магла помешана са димом, прекраћује живот хиљадама људи.
• 9. 12. - Укинут устав Египта из 1923, Савет револуционарне команде ће следећег фебруара донети нови.
• 10. 12. - Назире се крај колективизације у ФНРЈ: распуштено 500 задруга, још 500 припојено другима (3-4% производње). (НYТ)
• 12. 12. - Светски савет мира, совјетски фронт, организује Конгрес људи за мир у Бечу.
• 13. 12. - Последице суше: у Југославији поскупело хлеб и млеко.
• 15. 12. - Потти Среерамулу умире након 56 дана штрајка глађу с циљем стварања државе у Индији за говорнике телугуа - долази до нереда, држава Андхра је формирана следеће године (Андхра Прадесх од 1956).
• 17. 12. - Прекид дипломатских односа Југославије и Ватикана (до 1970).
• 23. 12. - Поред Истре заплењено 26 талијанских рибарских бродова са 215 људи - убрзо пуштени. (НYТ)
• 21. 12. - Редовито емитирање источноњемачке телевизије Деутсцхер Фернсехфунк, а четири дана касније и западна Нордwестдеутсцхер Рундфунк.
• 27. 12. - Скупштина ФНРЈ усваја план за развој тешке индустрије, мада сировина има само за 15 дана. (НYТ)
• 31. 12. - Тито апелује на сељаке да не гомилају усеве већ их продају и олакшају несташице. (НYТ)
• 31. 12. - СССР вратио НР Кини Кинеску источну железницу у Манџурији.
• 31. 12. - Фрањо Михалић побиједио на трци св. Силвестра у Сао Паулу.

• Почетак рада површинског копа Колубара.
• Неродна година у Југославији због велике суше. Почетком године цијене ипак снижене у односу на 1951^[20].
• Одлука о престанку рада текија у НР БиХ (на Косову и у Македонији су наставиле).
• Програм Хрватске сељачке странке (у емиграцији): "нема нерешивих разлика између Срба и Хрвата"^[21].
• Снимљен филм "Цигули Мигули", приказан тек 1977.
• Генерална скупштина осуђује земље које нису репатрирале децу у Грчку (Југославија је једина која то чини)^[3].
• Нордијски савет увео слободан промет људи, робе и услуга у својим чланицама.
• У Марсеилле-у завршена утицајна Ле Цорбусиер-ова стамбена вишеспратница Унитé д'Хабитатион.

• Руководство ФНРЈ:
  • Председник Президијума Народне Скупштине - Иван Рибар
  • Председник Владе: Јосип Броз Тито (такође и Генерални секретар КПЈ/СКЈ)
  • Председник Народне скупштине: Владимир Симић
• Неки домаћи филмови: "Хоја! Леро!", "Цигули мигули" (→ Категорија:Филмови 1952.).

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1952.

• 1. 1. - Божидар Мандић, књижевник и публициста
• 1. 1. - Миле Китић, певач
• 3. 1. - Гианфранцо Фини, италијански политичар
• 5. 1. - Нермин Тулић, филмски и позоришни глумац
• 6. 1. - Сефер Халиловић, командант АРБиХ
• 8. 1. - Нада Ђуревска, глумица († 2017)
• 15. 1. - Борис Бланк, музичар из Yелло
• 16. 1. - Фуад II, номинални краљ Египта
• 17. 1. - Едхем Бичакчић, бх. политичар
• 17. 1. - Рyуицхи Сакамото, композитор, глумац († 2023)
• 19. 1. - Ирфан Менсур, режисер и глумац
• 21. 1. - Божидар Кнежевић, аутор "Олује над Крајином" († 2001)
• 24. 1. - Раyмонд Доменецх, фудбалер, тренер
• 28. 1. - Северин Франић, филмолог († 2014)

• 15. 2. - Томислав Николић, председник Србије
• 19. 2. - Данило Тüрк, председник Словеније
• 21. 2. - Виталиј Чуркин, совјетски и руски дипломата († 2017)

• 4. 3. - Хризостом Јевић, епископ бихаћко-петровачки
• 5. 3. - Петар Борота, фудбалски голман († 2010)
• 11. 3. - Доуглас Адамс, британски писац
• 16. 3. - Алице Хоффман, америчка књижевница
• 17. 3. - Марко Вукобрат Јарић, физичар, експерт за квазикристале († 1997)
• 22. 3. - Милан Штрљић, глумац
• 27. 3. - Мариа Сцхнеидер, глумица († 2011)
• 29. 3. - Теóфило Стевенсон, боксер († 2012)

• 4. 4. - Патријарх јерусалимски Теофил III
• 5. 4. - Митцх Пилегги, глумац
• 8. 4. - Бранко Сбутега, свећеник, књижевник († 2006)
• 10. 4. - Стевен Сеагал, глумац
• 10. 4. - Зоран Петровић, фудбалски судија († 2024)
• 17. 4. - Жељко Ражнатовић Аркан, криминалац, вођа паравојске († 2000)
• 20. 4. - Божидар Маљковић, кошаркаш, тренер
• 22. 4. - Марилyн Цхамберс, глумица († 2009)

• 6. 5. - Цхристиан Цлавиер, глумац, сценариста, режисер
• 14. 5. - Давид Бyрне, кантаутор из Талкинг Хеадс
• 15. 5. - Вахид Халилхоџић, фудбалер
• 15. 5. - Цхазз Палминтери, глумац
• 16. 5. - Надежда Колунџија, пијанисткиња
• 20. 5. - Рогер Милла, фудбалер
• 21. 5. - Биљана Ковачевић-Вучо, правница, борац за људска права († 2010)
• 25. 5. - Петар Стојанов, председник Бугарске

• 4. 6. - Бронисłаw Комороwски, председник Пољске
• 6. 6. - Харвеy Фиерстеин, амерички глумац и сценариста
• 7. 6. - Лиам Неесон, глумац
• 7. 6. - Орхан Памук, књижевник, нобеловац
• 15. 6. - Љиљана Стјепановић, глумица
• 16. 6. - Георгиос Папандреоу Млађи, премијер Грчке
• 17. 6. - Сергио Марцхионне, директор Фиат Цхрyслера († 2018)
• 18. 6. - Исабелла Росселлини, глумица, модел
• 18. 6. - Идрисс Дéбy, председник Чада († 2021)
• 20. 6. - Викрам Сетх, индијски писац
• 20. 6. - Јохн Гоодман, глумац
• 25. 6. - Ал Паркер, порно глумац, редитељ и продуцент
• 25. 6. - Љубиша Стојановић Луис, певач († 2011)

• 1. 7. - Дан Аyкроyд, канадски глумац, сценарист и глазбеник
• 3. 7. - Мирсад Бећирбашић, босанскохерцеговачки књижевник
• 4. 7. - Áлваро Урибе, председник Колумбије
• 12. 7. - Воја Антонић, новинар, писац, проналазач
• 12. 7. - Лиз Митцхелл, певачица Бонеy M
• 14. 7. - Јоел Силвер, филмски продуцент
• 17. 7. - Давид Хасселхофф, глумац, певач, бизнисмен
• 24. 7. - Гус Ван Сант, амерички редитељ
• 25. 7. - Милорад Бибић Мосор, хрватски новинар и ТВ-водитељ († 2012)
• 28. 7. - Вајиралонгкорн, краљ Тајланда

• 1. 8. - Зоран Ђинђић, српски филозоф и политичар, премијер († 2003)
• 4. 8. - Драгор Хибер, српски правник и политичар
• 5. 8. - Хун Сен, премијер Камбоџе
• 7. 8. - Бранислав Ивковић, српски политичар
• 8. 8. - Јостеин Гаардер, књижевник
• 13. 8. - Горица Поповић, глумица
• 17. 8. - Нелсон Пиqует, возач Ф1
• 18. 8. - Патрицк Сwаyзе, амерички глумац († 2009)
• 19. 8. - Јонатхан Фракес, амерички глумац и редатељ
• 19. 8. - Бодо Хомбацх, немачки политичар, бизнисмен
• 20. 8. - Никанор Богуновић, епископ банатски
• 21. 8. - Јое Струммер, певач Тхе Цласх († 2002)
• 26. 8. - Мицхаел Јетер, амерички глумац
• 27. 8. - Паул Реубенс, глумац и комичар Пее-wее Херман († 2023)

• 2. 9. - Јиммy Цоннорс, тенисер
• 2. 9. - Љубиша Тумбаковић, фудбалски тренер
• 13. 9. - Рандy Јонес, певач Виллаге Пеопле
• 16. 9. - Фатос Нано, премијер Албаније
• 16. 9. - Мицкеy Роурке, глумац, боксер
• 17. 9. - Мијо Горски, хрватски бискуп
• 21. 9. - Аннелиесе Мицхел, жртва егзорцизма († 1976)
• 25. 9. - Цхристопхер Рееве, глумац († 2004)
• 26. 9. - Предраг Милетић, српски глумац
• 28. 9. - Сyлвиа Кристел, глумица († 2012)
• 28. 9. - Томислав Мерчеп, политичар, паравојник, осуђен за ратне злочине († 2020)

• 5. 10. - Зоран Божиновић, гитариста и певач († 2004)
• 5. 10. - Имран Кхан, крикеташ и премијер Пакистана
• 5. 10. - Емомали Рахмон, председник Таџикистана
• 7. 10. - Владимир Путин, председник Русије
• 7. 10. - Иво Грегуревић, глумац († 2019)
• 7. 10. - Зоран Милановић, музичар из "Смака"
• 13. 10. - Јохн Лоне, глумац
• 17. 10. - Пахомије Гачић, епископ врањски
• 22. 10. - Јефф Голдблум, глумац
• 26. 10. - Лазар Ристовски, глумац
• 27. 10. - Францис Фукуyама, амерички политички филозоф јапанскога подријетла
• 27. 10. - Роберто Бенигни, глумац, комичар
• 29. 10. - Звонимир Шимунец, новинар, радио и ТВ водитељ

• 1. 11. - Бора Ђорђевић, рок-музичар, књижевник
• 1. 11. - Змаго Сагадин, кошаркашки тренер
• 3. 11. - Росеанне Барр, глумица, комичарка
• 5. 11. - Олег Блохин, украјински ногометаш и тренер
• 6. 11. - Мицхаел Цуннингхам, амерички писац
• 7. 11. - Давид Петраеус, генерал са четири звездице, директор ЦИА
• 13. 11. - Арт Малик, глумац
• 17. 11. - Рада Селаковић, сликарка († 2008)
• 25. 11. - Имран Кхан, пакистански крикеташ, политичар
• 25. 11. - Радмила Хрустановић, градоначелница Београда

• 6. 12. - Цраиг Неwмарк, оснивач Цраигслист-а
• 9. 12. - Мицхаел Дорн, амерички глумац
• 25. 12. - Десирелесс, певачица
• 27. 12. - Давид Кнопфлер, рок-музичар из Дире Страитс

• Јусуф Булић, криминалац († 1998)
• Михаило Вукобратовић, филмски и ТВ режисер
• Миодраг Зец, економиста
• Срђан Марјановић, кантаутор, гитариста

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1952.

• 5. 1. - Христо Татарчев, припадник ВМРО (* 1869)
• 11. 1. - Јеан де Латтре де Тассигнy, француски посмртни маршал (* 1889)
• 3. 2. - Харолд L. Ицкес, бивши секретар за унутрашње послове САД (* 1874)
• 6. 2. - Георге VI од Уједињеног Краљевства (* 1895)
• 7. 2. - Пхилип Г. Епстеин, филмски сценарист (* 1909)
• 13. 2. - Јован Поповић, књижевник (* 1905)
• 15. 2. - Душан Сернец, политичар (* 1882)
• 19. 2. - Кнут Хамсун, књижевник, нобеловац (* 1859)
• 7. 3. - Парамаханса Yогананда, индијски гуру (* 1893)
• 9. 3. - Александра Колонтај, руска револуционарка, дипломата (* 1872)
• 25. 3. - Јосип Бинички, хрватски педагог и писац (* 1861.)
• 30. 3. - Јигме Wангцхуцк, краљ Бутана (* 1905)
• 31. 3. - Wалтер Сцхелленберг, нацистички обавештајац (* 1910)

• 1. 4. - Ференц Молнáр, мађарски новинар и писац (* 1878)
• 6. 5. - Мариа Монтессори, педагогиња (* 1870)
• 26. 5. - Емилие Флöге, модна креаторка, партнерка Густава Климта (* 1874)
• 28. 5. - Венијамин Таушановић, епископ браничевски (* 1884)
• 1. 6. - Јохн Деwеy, амерички филозоф, психолог и реформатор образовања (* 1859)

• 3. 7. - Влада Илић, бивши индустријалац, градоначелник Београда (* 1882)
• 26. 7. - Ева Перóн, бивша прва дама Аргентине (* 1919)

• 20. 10. - Петар С. Петровић Пеција, српски књижевник и глумац (* 1899)
• 26. 10. - Хаттие МцДаниел, глумица (* 1895)
• 9. 11. - Цхаим Wеизманн, први председник Израела (* 1874)
• 9. 11. - Харолд Иннис, канадски теоретичар комуникације (* 1894)
• 11. 11. - Едуард Милославић, хрватски знанственик (* 1884.)
• 12. 11. - Александар Лифка, оснивач првог биоскопа у нашим крајевима (* 1880)
• 18. 11. - Паул Éлуард, песник (* 1895)
• 20. 11. - Бенедетто Цроце, филозоф, политичар, историчар умјетности (* 1866)
• 22. 11. - Отто Диетрицх, СС-официр, сарадник Адолфа Хитлера (* 1897)
• 23. 11. - Никола Звонимир Бјеловучић, етнограф и повјесничар (* 1882)
• 26. 11. - Свен Хедин, истраживач (* 1865)
• 28. 11. - Јелена Савојска, краљица Италије (* 1873)
• 1. 12. - Витторио Емануеле Орландо, бивши премијер Италије (* 1860)
• 3. 12. - Милан Грол, књижевник, драматург, политичар (ДС) (* 1876)
• 3. 12. - Рудолф Слáнскý, чехословачки политичар (* 1901)
• 12. 12. - Бедřицх Хрознý, оријенталиста, лингвиста (* 1879)
• 22. 12. - Мир-Јам, књижевница (* 1887)
• 31. 12. - Јурај Шкарпа, кипар (* 1881)

• Петар Перуновић, гуслар (* 1880)

• Физика: Фелиx Блоцх и Едwард Миллс Пурцелл (развој нових метода за нуклеарно магнетно прецизно мерење и открића с тим у вези)
• Кемија: Арцхер Јохн Портер Мартин и Рицхард L. M. Сyнге (изум партиционе хроматографије)
• Физиологија и медицина: Селман Абрахам Wаксман (откриће стрептомицина, првог антибиотика ефективног против туберкулозе)
• Књижевност: Франçоис Мауриац (дубоки духовни увид и уметнички интензитет с којим је у својим романима продро у драму људског живота)
• Мир: Алберт Сцхwеитзер (медицински рад у Габону)

• Милан Бајец, Иван Долничар (1981). Југославија 1941-1981, Београд: Експорт прес.
• Да ли је слобода умела да пева?, Вук Перишић, е-новине (о Шестом конгресу +).