Сахароза
| Сахароза | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| |||
| ИУПАЦ име |
| ||
| Други називи | Шечер; α-D-глукопиранозул-(1→2)-β-D-фруктофуранозид;
β-D-фруктофуранозил-(2→1)-α-D-глукопиранозид; β-(2С,3С,4С,5Р)-фруктофуранозул-α-(1Р,2Р,3С,4С,5Р)-глукопиранозид; α-(1Р,2Р,3С,4С,5Р)-глукопиранозил-β-(2С,3С,4С,5Р)-фруктофуранозид | ||
| Идентификација | |||
| ЦАС регистарски број | 57-50-1 
| ||
| ПубЦхем[1][2] | 5988 | ||
| ЦхемСпидер[3] | 5768
| ||
| УНИИ | Ц151Х8М554
| ||
| ЕЦ-број | 200-334-9 | ||
| ДругБанк | ДБ02772 | ||
| ЦхЕБИ | 17992 | ||
| ЦхЕМБЛ[4] | ЦХЕМБЛ253582
| ||
| РТЕЦС регистарски број токсичности | WН6500000 | ||
| Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| Молекулска формула | C12Х22О11 | ||
| Моларна маса | 342,30 г/мол | ||
| Агрегатно стање | бели кристали | ||
| Густина | 1,587 г/цм3, чврста | ||
| Тачка топљења |
186 °Ц разлаже се | ||
| Растворљивост у води | 2000 г/L (25 °Ц) | ||
| лог П | −3,76 | ||
| Структура | |||
| Кристална решетка/структура | Моноклинична | ||
| Кристалографска група | П21 | ||
| Опасност | |||
| Подаци о безбедности приликом руковања (МСДС) | ИЦСЦ 1507 | ||
| ЕУ-индекс | није на листи | ||
| НФПА 704 |
 1
1
0
| ||
| Сродна једињења | |||
| Сродна једињења | Лактоза Малтоза | ||
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала | |||
| Инфобоx референцес | |||
Сахароза (уобичајено име: шећер) је дисахарид молекулске формуле C12Х22О11. Систематско име је β-D-фруктофуранозил α-D-глукопиранозид. Најпознатија је као намирница у људској исхрани.
Опис
[уреди | уреди извор]Чиста сахароза се најчешће добија као фини, кристални прашак без боје и мириса, угодног слатког укуса. Крупни кристали се могу добити кристализацијом на дрвеном штапићу, концу и сл. што се продаје као посластица позната под именом 'камена бомбона'.
| Температура (°Ц) | г сахарозе / г воде |
| 50 | 2,59 |
| 55 | 2,73 |
| 60 | 2,89 |
| 65 | 3,06 |
| 70 | 3,25 |
| 75 | 3,46 |
| 80 | 3,69 |
| 85 | 3,94 |
| 90 | 4,20 |
Као и у другим угљеним хидратима, код сахарозе је однос водоника према кисеонику 2:1. Сахароза се састоји од два моносахарида α-глукозе и фруктозе спојених гликозидном везом између угљеника 1 глукозне и угљеника 2 фруктозне јединице.
Сахароза се топи и распада на 186 °Ц образујући карамел а сагоревањем ствара угљендиоксид и воду.
Комерцијална производња и употреба
[уреди | уреди извор]Сахароза је најуобичајенији заслађивач намирница у индустријском свету мада се често замењује другим заслађивачима као што је фруктозни сируп.
Сахароза је неизбежни додатак намирницама због слаткости и због својих функционалних особина; сахароза је важна за структуру многих намирница укључујући кекс, колаче, сладолед, торте...
Шећер као намирница
[уреди | уреди извор]Људи, заправо већина других сисара – осим оних из породице мачака – су склони да конзумирају храну заслађену сахарозом чак и када нису гладни.
У исхрани људи
[уреди | уреди извор]Сахароза је намирница коју организам лако усваја и која за организам представња брзи извор енергије доводећи до наглог пораста концентрације глукозе у крви. Међутим, чиста сахароза се не сматра здравом намирницом али се толерише као додатак другим намирницама да их учини укуснијим.
Прекомерна употреба сахарозе повезана је са бројним здравственим проблемима. Најраспрострањенији је зубни каријес (кварење зуба) у којем бактерије у усној дупљи претварају шећере из намирница (наравно и сахарозу) у киселине које нападају зубну глеђ. Сахароза као чисти угљени хидрат има високу калоричну вредност (4 килокалорије по граму или 17 кЈ/г) па може да учини дијету хиперкалоричном чак и у минималним количинама доводећи до гојазности.
Брзина којом сахароза диже садржај глукозе у крви може да изазове озбиљне проблеме код особа које имају поремећен метаболизам глукозе, рецимо код дијабетичара. Сахароза може да доведе до метаболичког синдрома.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
Литература
[уреди | уреди извор]- Yудкин, Ј.; Еделман, Ј., Хоугх, L. (1973). Сугар - Цхемицал, Биологицал анд Нутритионал Аспецтс оф Суцросе. Тхе Буттерwортх Гроуп. ИСБН 0-408-70172-2.
