Стрептомицин
| |||
| |||
| (ИУПАЦ) име | |||
|---|---|---|---|
| 5-(2,4-дигуанидино- 3,5,6-трихyдроxy-цyцлохеxоxy)- 4-[4,5-дихyдроxy-6-(хyдроxyметхyл) -3-метхyламино-тетрахyдропyран-2-yл] оxy-3-хyдроxy-2-метхyл -тетрахyдрофуран-3-царбалдехyде | |||
| Клинички подаци | |||
| Идентификатори | |||
| ЦАС број | 57-92-1 | ||
| АТЦ код | А07АА04 Ј01ГА01 | ||
| ПубЦхем[1][2] | 5999 | ||
| ДругБанк | ДБ01082 | ||
| ЦхемСпидер[3] | 18508 | ||
| Хемијски подаци | |||
| Формула | C21Х39Н7О12 | ||
| Мол. маса | 581.574 г/мол | ||
| |||
| Физички подаци | |||
| Тачка топљења | 12 °Ц (54 °Ф) | ||
| Фармакокинетички подаци | |||
| Биорасположивост | 84% то 88% (ест.)[4] | ||
| Полувреме елиминације | 5 до 6 часова | ||
| Излучивање | Ренално | ||
| Фармакоинформациони подаци | |||
| Трудноћа | ? | ||
| Правни статус | ПОМ (УК) ℞-онлy (САД) | ||
| Начин примене | ИМ, IV | ||
Стрептомицин је први антибиотик из групе аминогликозида који је откривен, и први је антибиотик који је коришћен у борби против туберкулозе. Стрептомицин се добија из микроорганизма Ацтинобацтериум Стрептомyцес грисеус. Стрептомицин делује тако што блокира развој бектерије заустављањем синтезе протеина бактерије. Антибиотик се веже на 23С рибозомалну РНК бактеријског рибозома, и на тај начин се спречава процесирање полипептидног ланца. Људи имају рибозоме који се структурно разликују од рибозома бактерија, те овај антибиотик нема негативно дејство на синтезу протеина у ћелијама људи. Стрептомицин се не даје оралним путем, већ се даје путем инекција.
Стрептомицин је први пут синтетички направњен 19. октобра 1943. године у лабораторији Селман Абрахам Ваксмана на Ратџерс Универзитету, од стране Алберта Шаца, студента који је у то време радио свој магистарски рад. Ваксман и колеге у његовој лабораторији, су синтетисали број антибиотика, међу којима су и актиномицин, клавицин, стрептотрицин, грисеин, беомицин, и др. Два антибиотика су наишла на широку употребу, стрептомицин и неомицин, у борбама против инфективних болести. Ваксману се приписује да је осмислио термин антибиотик.
Детаљи и додељивање признања откривању овог антибиотика је разлог спора између Ваксмана и Шаца, који је резултирао у правни спор. Спор је избио око тога коме да се припише признање за ово откриће. Наиме, у то време Шац је био студент који је радио на свом магистарском раду, који је за студију имао механизам дејства антибиотика, и био је вођа групе која је радила на стрептомицину. Међутим, лабораторија, као и лабораторијске машине су припадале Ваксману. I даље траје дебата о томе да ли је требало укључити и Шаца у Нобелову награду која је додељена 1952. године. Комитет института који додељује Нобелову награду је издао саопштење да награда није додељена зарад самог открића (стрептомицина), већ се узело у обзир и развој метода и техника које су довеле до тог открића.
Правни спор је окончан у корист Шаца и званична одлука је била та да се Шацман укључи у награду која је додељена 1952. године као један од ко-откривача. Шацу је такође додељена Ратџерсова медаља 1994. године када је напунио 74. годину. Нажалост, овај спор је имао негативног утицаја на каријере оба научника, Ваксмана и Шаца, и дебата траје и данас.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Зху M, Бурман WЈ, Јареско ГС, Бернинг СЕ, Јеллиффе РW, Пелоqуин ЦА. (2001). „Популатион пхармацокинетицс оф интравеноус анд интрамусцулар стрептомyцин ин патиентс wитх туберцулосис”. Пхармацотхерапy 21 (9): 1037–1045. ДОИ:10.1592/phco.21.13.1037.34625. ПМИД 11560193. Приступљено 2010-05-25.
Литература
[уреди | уреди извор]- Кингстон, Вилијам (2004). Стрептомyцин, Сцхатз в. Wаксман, анд тхе Баланце оф Цредит фор Дисцоверy. "Журнал историје медицине и науке" (Јоурнал оф тхе Хисторy оф Медицине анд Аллиед Сциенцес) 59 (3), 441-462.
- Мистијен, Вероника. Тиме, анд тхе греат хеалер. Тхе Гуардиан, Сатурдаy 2. Новембер 2002. Позадина откривања стрептомицина.
- Лоренц, Питер А. (2002). Тхе мисаллоцатион оф цредит ис ендемиц ин сциенце. Научни магазин "Природа" 415 (6874), 835-836.
