Човјек

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сувремени човјек
Слика мушкарца и жене на оплати летјелице у склопу мисије Пионеер 11
Статус заштите

Статус заштите: Сигурни

Научна класификација
Царство: Анималиа
Кољено: Цхордата
Разред: Маммалиа
Ред: Приматес
Натпородица: Хоминоидеа
Породица: Хоминидае
Потпородица: Хомининае
Трибус: Хоминини
Род: Хомо
Врста: Х. сапиенс
Двојни назив
Хомо сапиенс

Човјек (ијек.) или човек (ек.) (Хомо сапиенс, првенствено ссп. Хомо сапиенс сапиенс), живо биће које има високо развијен мозак способан за апстрактно размишљање, говор, рјешавање проблема, интроспекцију и сл. Данашњи човјек развио се прије око 200.000 година на простору Африке.[1] Људска популација је у 2011. години премашила бројку од 7 милијарди становника.[2] Човјек је мисаоно биће (може закључивати, цртати, размишљати), друштвено биће (живи у друштву), духовно биће (разликује добро од зла) и природно биће (дио је живе природе). Сви људи заједно називају се човјечанство или људски род.[3][4]

Модерни људи су једини преостали чланови хомининског клада, гране великих човеколиких мајмуна карактерисаних усправним држањем и двоножним кретањем, спретношћу руку и знатном употребом оруђа, и генералним трендом ка већим, комплекснијим мозговима и друштвима.[5][6] Рани хоминиди, као што су аустралопитецини чији мозгови и анатомија су у многим погледима сличнији нечовеколиким мајмунима, се ређе сматрају и називају „људским“ него хоминидима из генуса Хомо.[7] Неки од каснијих који су користили ватру, су заузимали већи део Евроазије, и од њих је постао[8][9] анатомски модеран Хомо сапиенс у Африци пре око 200.000 година. Постоји евиденција да су они почели да испољавају бихевиорални модернитет пре око 50.000 година, и да су мигрирали у сукцесивним таласима да би заузели[10] све сем најмањих, најсувљих, и најхладнијих предела. У задњих 100 година, та тенденција је даље проширена у облику перманентно насељених база у Антарктику, нафтних платформи, и орбитовања Земље. Ширење људи и њихове велике и растуће популације је имало дубок импакт на велике области животне средине и милионе природних врста широм света. Предности које обухватају тај еволуциони успех обухватају њихов релативно велики мозак са посебно добро развијеним неокортексом, префронталним кортексом и темпоралним режњевима, који омогућавају високе нивое апстрактног размишљања, језика, решавања проблема, друштвености, и културе путем друштвеног учења. Људи користе алате у далеко већој мери од било које друге врсте, и једина су постојећа врста која рукује ватром и кува своју храну, као што су и једина постојећа врста која се облачи и креира и користи бројне друге технологије и уметности.

Људи су јединствено адаптирани у коришћењу система симболичне комуникације, као што је језик и уметност за самоизражавање, размену идеја, и организацију. Људи креирају комплексне друштвене структуре састављене од многих сарађујућих и конкурентских група, од фамилија и мрежа сродстава до држава. Социјалне интеракције између људи су успоставиле екстремно широку разноврсност вредности,[11] друштвених норми, и ритуала, који заједно формирају базу људског друштва. Људска жеља да схвати и утиче на животну средину, и да објасни и манипулише феноменима, је била фондација за развој науке, филозофије, митологизе, и религије. Научним истраживањем људи се баве антропологија.

Људи су почели да се баве седентарном пољопривредом пре око 12.000 година, припитомљавајући биљке и животиње, чиме су омогућили развој цивилизација. Људи су накнадно успоставили разне форме влада, религија, и култура широм света, уједињујући се унутар региона, што је довело до развоја држава и царстава. Брз напредак научног и медицинског разумевања у 19. и 20. веку је довео до развоја техонологија на бази погониских горива и побољшања здравља, узрокујући експоненцијални раст људске популације. До 2014. глобална људска популација је по процени била око 7,2 милијарди.[12][13]

Животни циклус

Пренатални развој

Главни чланак: Пренатални развој човјека

Да би настало ново људско биће потребан је сполни однос између мушкарца и жене, а у новије вријеме могућ је настанак и путем умјетне оплодње. До зачећа долази спајањем спермија и јајне станице у тијелу мајке. Настаје оплођено јајашце које има 46 кромосома (23 од оца и 23 од мајке). Прва људска станица садржи сложен генетски нацрт сваке појединости попут спола, висине, боје коже итд. На ДНК-а записане су све потребне генетске информације за даљни развој. Њих има, толико колико би стало података у пет сетова Енциклопæдије Британнице. Јако много података записано је у јако минијатурном облику. Када би се на једно мјесто сакупили сви генетски подаци с ДНК-а 5 милијарди људи, били би величине само двије таблете.[14] Постепеним развојем од прве станице настаје ембриј, а након три мјесеца прераста у људски плод или фетус.

Од рођења до старости

Жена рађа дијете након обично девет мјесеци трудноће, но могуће је и пријевремено рађање у седмом или осмом мјесецу, међутим то је раздобље ризично за дјететов живот јер му нису још потпуно развијени респираторни органи. Дјететова плућа се развијају у 8. мјесецу трудноће, па ако се дијете тад роди, обично дође до компликација, док ако се роди у 7. мјесецу, дијете иде у инкубатор и плућа се развијају без шока и прекида.

Због спонтаног или намјерног побачаја, трудноћа се може прекинути. Рађање је процес овисан о величини дјетета и његовој способности прилагођавања на породни канал за вријеме спуштања те о снази и правилности трудова те о отпору здјелице и меких ткива дна здјелице. Новорођенче је обично тешко 3-4 килограма и високо 50-60 центиметара.

Након прве године живота, новорођенче прелази у раздобље дјетињства. Рано дјетињство траје до 6. године живота, средње дјетињство до 9. године живота, а касно дјетињство до 12. године живота. Дјетињство је вријеме почетка школовања.

За вријеме пубертета долази до тјелесног, сполног, психичког и других облика сазријевања. Код дјевојчица догађа се прва менструација и овулација. Развијају се сполни органи код оба спола. Адолесценција је раздобље након пубертета, тијеком којег долази до даљњег развоја особности, осамостаљивања и сазријевања. Раст тијела углавном траје до 30. године, а сполна зрелост досеже се од 12. до 15. године живота (пубертет).

У зрелом раздобљу живота, човјек се остварује на пословном и обитељском плану. Здрав и добро ухрањен човјек у просјеку доживи 70-80 година. Доказано је да максимални животни вијек износи 120 година.[15] Смрт је престанак биолошких функција. Висина већине одраслих људи износи између 150 и 200 центиметара, а тежина између 50 и 90 килограма. Једна од врло битних особина човјека је усправан ход.

Биологија

Основна анатомска својства жене и мушкарца. На овим моделима је телесна длака и длака са лица мушкараца уклоњена и коса је скраћена. Женски модел има црвени лак за нокте на њеним ноктима ногу и носи прстен.
Витрувијев човек, Леонардо да Винчијева слика која се често користи као симбол есенцијалне симетрије људског тела, и по аналогији целекопног свемира.

Већина аспеката људске физиологије је блиско хомологна кореспондирајућим аспектима животињске физиологије. Људско тело се састоји од ногу, торза, руку, врата, и главе. Одрасло људско тело се састоји од 100 билиона (1014) ћелија. Најчешће дефинисани телесни системи код људи су нервни, кардиоваскуларни, циркулаторни, дигестивни, ендокрини, имунски, покровни, лимфни, мускоскелетални, репродуктивни, респираторни, и уринарни систем.[16][17]

Људи, попут већине других човјеколиких мајмуна, немају ектерне репове, имају неколико система крвних типова, имају одвојене палчеве, и сексуално су диморфни. Релативно мале анатомске разлике између људи и шимпанзи су резултат људског бипедализма. Консеквентно, људи су спорији на краћим растојањима, али су међу најбољим тркачима на дуге стазе у животињском царству.[18][19] Људска тања телесна длака и продуктивније знојне жлезде помажу у избегавању топлотног удара при трчању на дуге стазе.[20]

Консеквенца бипедализма је да људске жене имају уже порођајне канале. Конструкција људске карлице и прстију ногу се разликује од других примата. Негативни аспекат тих предности данашњег људског пелвиса је да је порођај тежи и опаснији него код већине друигх сисара, посебно имајући у виду већу главу људских беба у поређењу са другим приматима. То значи да се људске бебе морају окренути при пролазу кроз порођајни канал, до чега не долази код других примата, и то чини људе једином врстом чијим женкама је неопходна помоћ при порођају ради смањивања ризика. Делимично ��волуционо решење је да се људски фетуси рађају мање развијени и да су рањивији. Бебе шимпанзи су когнитивно развијеније од људских до узраста од шест месеци, кад брз развој синапси људског мозга превазилази шимпанзе. Још једна разлика између жена и женки шимпанзи је да жене пролазе кроз менопаузу и постају неплодне деценијама пре краја њиховог живота. Све друге врсте човеколиких мајмуна могу да рађају до краја живота. Менопауза се вероватно развила јер је пружала еволуциону предност (дуже време бриге) за младе сроднике.[19]

Анатомија

Главни чланак: Анатомија човјека

Људско тијело састоји се од главе, удова и трупа. Они се састоје од органа и различитих ткива. Допуњују се чинећи људски организам. Кости и мишићи (који помоћу антагонистичког стезања и опуштања покрећу кости) човјеку омогућују кретање. Главни дио човјекова костура чини краљежница, која повезује кости удова, главе и трупа.

Људи се међусобно разликују по физичком изгледу и карактерним особинама.

Физиологија

Елементи у људском тијелу
у особе тежине 60  кг
Елемент Тежина[21] Постотак атома[21]
Кисик 38.8 кг 25.5%
Угљик 10.9 кг 9.5%
Водик 6.0 кг 63.0%
Душик 1.9 кг 1.4%
Остали 2.4 кг 0.6%
Главни чланак: Физиологија човјека

Физиологија је знаност о механичким, физичким и биокемијским функцијама људи. Физиологија се фокусира на органе и ткива. Проматра тијело као скупину сустава с међусобном интеракцијом, сваки с властитом комбинацијом функција и сврхом. Физиологија човјека блиска је физиологији животиња па је много спознаја добивено експериментима на животињама. Анатомија и физиологија уско су повезана подручја: анатомија, истражује облике, а физиологија проучава функције, уче се заједно као дио медицинског курикулума. Многе физиолошке варијабле (као разина глукозе у крви, тјелесна температура, пХ крви итд.) морају се одржавати у уским границама како би се одржало здравље. Превладавајућа тема физиологије је о хомеостази, одржавању стабилног унутрашњег окружења унаточ вањским флактуацијама. Примарна функција многих органских сустава јест одржавање хомеостазе. Нпр., мокраћни сустав помаже контролирању количине воде у организму као и одржавање пХ вриједности крви и различитих отпадних продуката, а крвожилни сустав осигурава ткивима сталну опскрбу кисиком и храњивим тварима и уклања штетне продукте.

Проучавање промјене физиолошких процеса у болести јест патофизиологија.

Физичке особине

Подаци за просјечног човјека:
Човјек има спол, па је или жена или мушкарац. За дијете је потребан сполни однос између жене и мушкарца. Жена рађа дијете након девет мјесеци трудноће. Новорођенче је тешко 3-4 килограма и високо 50-60 центиметара. Човјек расте до 18-21. године, а сполну зрелост досеже око 12-15. године (пубертет). Здрав и добро прехрањен човјек у просјеку доживи 70-80 година. Одрастао човјек је висок између 1,5 и 2 метра, а тежи између 50 и 90 килограма.

Еволуцијски развој човјека

Главни чланци: еволуција човјека и примјеса архаичних људи у модерних људи
Албрецхт Дüрер, Адам и Ева
Анатомски човек

Данас је прихваћена теорија еволуције, која каже да се човјек развио из примата.

Раширен је и поглед на његов развој креационизам, псеудознанствено-теолошка теорија по којој је човјек створен са сврхом. Како се једна теорија бави начином, а друга узроком човјековог настанка оне се, на први поглед, нужно не искључују.

Људска врста настала је прије 3,5 милијуна година у источној Африци. Модерни човјек настао је прије 400.000 година. Данас на Земљи живи више од 7 милијарди људи. Знанственици су израчуном добили податак да је на Земљи до сада укупно живјело око 106 милијарди 400 милијуна људи (бројем 106.400.000.000).[22]

Већина живи у Азији (61,3%). Затим слиједе обје Америке (Јужна Америка има 5,6%, а Сјеверна 7,7% свјетског становништва), Африка (13%) и Еуропа (11,9%) и Оцеанија (0,5%).[23] Чак 2,5 милијарди људи живи у градовима. Некад је људски животни простор овисио о води, животињама и обрадивој земљи. Због развоја трговине, данас људи живе практички по цијелом планету.

Једини људима стално ненасељени континент је Антарктика.

Човјек прикупља информације кроз пет осјетила:

Опћа скупштина Уједињених народа прогласила је 1948. године Опћу декларацију о правима човјека, а 1989. године Конвенцију о правима дјетета.

Биолошки аспект

Биолошки, човјек се класификује као врста хомо сапиенс (на латинском, "мудри човјек" или "мислећи човјек"), из рода хомо (на латинском, "човјек"); Хомо сапиенс је двоноги примат из натпородице Хоминоидеа, у коју спадају остали човјеколики мајмуни: чимпанзе, гориле, орангутани и гибони. Од осталих примата их издвајају:

  1. Y-обликоване главне бразде на површини кутњака,
  2. безрепост, и
  3. положај раменског (лопатичног) појаса (леђни, а не бочни).[24][25]

Човјек има усправно тијело, које му ослобађа горње удове за баратање предметима, и веома развијени мозак, који је у стању да врши апстрактно мишљење, говор, језик и интроспекцију. Чини се да се двоножно кретање еволуцијски развило прије енцефализације, тј. развоја великог мозга. Истраживање о поријеклу двоногог хода и његове улоге у еволуцији људског мозга је још увијек у току.

  • Дивергенција ДНК секвенци човјека и осталих хоминида (%)
Показатељ Човјек – Чимпанза Човјек – Горила Човјек – Орангутан
Алу елементи 2 – –
Некодирајуће секвенце хромосома Y 1.68 ± 0.19 2.33 ± 0.2 5.63 ± 0.35
Аутосомни псеудогени 1.64 ± 0.10 1.87 ± 0.11 –
Псеудогени хромосома X 1.47 ± 0.17 – –
Аутосомне некодирајуће секвенце 1.24 ± 0.07 1.62 ± 0.08 3.08 ± 0.11
Гени Кс 1.11 1.48 2.98
Интрони 0.93 ± 0.08 1.23 ± 0.09 –
Xq13.3 0.92 ± 0.10 1.42 ± 0.12 3.00 ± 0.18
Субтотал X хромосома 1.16 ± 0.07 1.47 ± 0.08 –
Гени Ка 0.8 0.93 1.96

Социолошки аспект

Социолошки, човјек је суштински друштвено биће, као и већина примата. Људска бића стварају сложене друштвене структуре које сачињавају сарадничке (кооперативне) или такмичарске (компетитивне) групе. У ове спадају групе у распону од нације и државе па све до породице.

Статистика људског друштва
Укупан број људи 6.861.000.000[26](аугуст 2010)
Густоћа становништва 12,7 ст./км2 на укупној површини Земљи
43,6 ст./км2 на копну
Највеће агломерације Токио, Мумбаи, Сеул, Делхи, Меxицо Цитy, Истанбул, Неw Yорк Цитy, Лагос, Јакарта, Сао Пауло, Осака, Схангхаи, Манила, Хонг Конг-Схензхен, Лос Ангелес, Куала Лумпур, Колката, Техеран, Москва, Каиро, Цхицаго, Буенос Аирес, Париз, Лондон, Таипеи, Пекинг, Карачи, Дхака, Пхиладелпхиа, Рухр, Торонто

Духовни, вјерски и културни аспект

Духовно, вјерски и културно, људска бића стварају и обогаћују своје унутрашње и вањске свјетове путем трагања за разумијевањем, употребом и манипулисањем науке и технологије, религије и митологије, обичаја и ритуала, естетских и друштвених вриједности и норми - једном ријечју, духовних и културних активности.

Животни простор

Миграција човјека (пне)

Данас на Земљи живи више од 6 милијарди људи. Већина (61%) живи у Азији. Затим слиједе обје Америке (14%), Африка (13%) и Еуропа (12%). Чак 2,5 милијарде људи живи у градовима.
Некад је људски животни простор овисио о води, животињама и обрадивој земљи. Због развоја трговине, технологије,.., етц, данас људи живе практички по цијелом планету.

Знаност

Хуманистичке знаности

Хуманистичке знаности су оне знаности којима је предмет човјек. То су:

  • Психологија - проучава човјеков психички свијет
  • Социологија - проучава човјека у склопу заједнице и заједницу као вид људске организације
  • Антропологија - проучава човјека у најширем могућем контексту
  • Лингвистика - проучава људску вербалну комуникацију

Природне науке

Неким природним знаностима такођер је предмет човјек:

Галерија

Видите још

Референце

  1. ↑ Тхе Смитхсониан Институтион, Хуман Оригинс Програм
  2. ↑ http://www.nytimes.com/2011/11/01/world/united-nations-reports-7-billion-humans-but-others-dont-count-on-it.html?_r=1
  3. ↑ Гоодман M, Тагле D, Фитцх D, Баилеy W, Цзелусниак Ј, Кооп Б, Бенсон П, Слигхтом Ј (1990). „Примате еволутион ат тхе ДНА левел анд а цлассифицатион оф хоминоидс”. Ј Мол Евол 30 (3): 260-266. ДОИ:10.1007/BF02099995. ПМИД 2109087. 
  4. ↑ „Хоминидае Цлассифицатион”. Анимал Диверситy Wеб @ УМицх. Приступљено 09-11-2012. 
  5. ↑ Гоодман M, Тагле D, Фитцх D, Баилеy W, Цзелусниак Ј, Кооп Б, Бенсон П, Слигхтом Ј (1990). „Примате еволутион ат тхе ДНА левел анд а цлассифицатион оф хоминоидс”. Ј Мол Евол 30 (3): 260–266. ДОИ:10.1007/BF02099995. ПМИД 2109087. 
  6. ↑ „Хоминидае Цлассифицатион”. Анимал Диверситy Wеб @ УМицх. Приступљено 2006-09-25. 
  7. ↑ Таттерсалл Иан, Сцхwартз Јеффреy (2009). „Еволутион оф тхе Генус Хомо”. Аннуал Ревиеw оф Еартх анд Планетарy Сциенцес 37: 67–92. ДОИ:10.1146/annurev.earth.031208.100202. 
  8. ↑ Антóн Сусан C., Сwисхер Царл C., III; Сwисхер (2004). „Еарлy Дисперсалс оф хомо фром Африца”. Аннуал Ревиеw оф Антхропологy 33: 271–296. ДОИ:10.1146/annurev.anthro.33.070203.144024. 
  9. ↑ Тринкаус Ерик (2005). „Еарлy Модерн Хуманс”. Аннуал Ревиеw оф Антхропологy 34: 207–30. ДОИ:10.1146/annurev.anthro.34.030905.154913. 
  10. ↑ МцХенрy, Х.M (2009). „Хуман Еволутион”. у: Мицхаел Русе & Јосепх Травис. Еволутион: Тхе Фирст Фоур Биллион Yеарс. Цамбридге, Массацхусеттс: Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс. стр. 265. ИСБН 978-0-674-03175-3. 
  11. ↑ Марсхалл Т. Пое А Хисторy оф Цоммуницатионс: Медиа анд Социетy фром тхе Еволутион оф Спеецх то тхе Интернет. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 2011. ИСБН 9780521179447
  12. ↑ „Wорлд Популатион Цлоцк”. Ценсус.гов. Унитед Статес Ценсус Буреау, Популатион Дивисион. Приступљено 2012-09-15. 
  13. ↑ Робертс, Сам (31 Оцтобер 2011). „У.Н. Репортс 7 Биллион Хуманс, бут Отхерс Дон’т Цоунт он Ит”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 2011-11-07. 
  14. ↑ Јероме ЛеЈеуне: Лифе Бегинс ат Цонцептион, Хуман Лифе Аллианце оф Миннесота, 1997.
  15. ↑ уредница Иванка Боровац, превели с енглеског језика: Младен Јурчић, Кристинка Метзгер, Ана Вујаклија и Мартина Батиница, Човјек, наслов изворника: Хуман Дорлинг Киндерслеy Лимитед, накладник Здравко Кафол, ИСБН 978-953-196-999-4
  16. ↑ Паге 21 Инсиде тхе хуман бодy: усинг сциентифиц анд еxпонентиал нотатион. Аутхор: Грег Роза. Едитион: Иллустратед. Публисхер: Тхе Росен Публисхинг Гроуп, 2007. ИСБН 1-4042-3362-8, ИСБН 978-1-4042-3362-1. Ленгтх: 32пагес
  17. ↑ „Хуман Анатомy”. Иннер Бодy. Приступљено 6 Јануарy 2013. 
  18. ↑ Паркер-Попе, Тара (Оцтобер 27, 2009). „Тхе Хуман Бодy Ис Буилт фор Дистанце”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  19. ↑ 19,0 19,1 О'Неил, Деннис. „Хуманс”. Приматес. Паломар Цоллеге. Архивирано из оригинала на д��тум 2013-01-11. Приступљено 6 Јануарy 2013. 
  20. ↑ Јохн, Бренман. „Wхат ис тхе роле оф сwеатинг гландс ин баланцинг бодy температуре wхен руннинг а маратхон?”. Ливестронг.цом. Приступљено 6 Јануарy 2013. 
  21. ↑ 21,0 21,1 Страница 3 Аутор: Георге Буртон. Едиција 2, илустрирано. Издавач: Хеинеманн, 2000. ИСБН 0-435-63119-5, 9780435631192. Ленгтх: 312 пагес
  22. ↑ Билтен, Астрономско друштво Андромеда, Капела 2005.
  23. ↑ уредник Јелка Јовановић, превели и прилагодили Звездана Шелмић, Оливера Терзић, Ира Ступар, Зденка Пескаревић, Фактопедија, изворни наслов Иллустратед Фацтопедиа Дорлинг Киндерслеy Лимитед, издавач Маријан Грошељ, издање на српском језику, ИСБН 86-84213-03-3
  24. ↑ Хаџиселимовић Р. (1986): Увод у теорију антропогенезе. Свјетлост, Сарајево, ИСБН 9958-9344-2-6.
  25. ↑ Ламберт D. (1989): Тхе Цамбридге гуиде то прехисториц ман. Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге, ИСБН 0 521 33364 4; ИСБН 0 521 33364 9 Унесени ИСБН није важећи..
  26. ↑ Процјена броја људи на свијету

Литература

  • Фрееман, Сцотт; Јон C. Херрон, Еволутионарy Аналyсис (4тх ед.) Пеарсон Едуцатион, Инц., 2007. ИСБН 0-13-227584-8 пагес 757–761.

МцХенрy, Х.M (2009). „Хуман Еволутион”. у: Мицхаел Русе & Јосепх Травис. Еволутион: Тхе Фирст Фоур Биллион Yеарс. Цамбридге, Массацхусеттс: Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0-674-03175-3. 

  • Цхарлес Дарwин – Дие Абстаммунг дес Менсцхен, Сцхwеизербарт, Стуттгарт 1871 (ерсте деутсцхе Üберсетзунг дес енглисцхен Оригиналтеxтес), Фисцхер Тасцхенбуцх, Франкфурт ам Маин 2005, ИСБН 3-596-50900-9.
  • Герд Хаеффнер: Пхилосопхисцхе Антхропологие. Стуттгарт, Берлин, Кöлн 2000.
  • Фриедеманн Сцхренк: Дие Фрüхзеит дес Менсцхен. Дер Wег зум Хомо сапиенс. C. Х. Бецк, 5., воллстäндиг неубеарбеитете унд ергäнзте Ауфлаге, Мüнцхен 2008 (C.Х.Бецк Wиссен), ИСБН 978-3-406-57703-1.
  • Цхристопх Wулф: Антхропологие. Гесцхицхте, Култур, Пхилосопхие. Реинбек 2004.
  • Капица, Сергей Петрович Общая теория роста человечества: Сколько людей жило, живёт и будет жить на Земле. Архивирано 2016-02-17 на Wаyбацк Мацхине-у М.: Наука, 1999. ИСБН 5-02-008299-6
  • Десмонд Моррис, Ле Синге ну, éдитионс ду ливре де поцхе, 1971.
  • Герхард Босински, Homo sapiens, л’хистоире дес цхассеурс ду палéолитхиqуе супéриеур ен Еуропе (40000-10000 ав. Ј.-C.), Парис, Éдитионс Ерранце, 1990, 281.
  • Јаред Диамонд, Ле Троисиèме Цхимпанзé, Галлимард 2000
  • Ролф Сцхäппи, Ла фемме ест ле пропре де л’хомме, Одиле Јацоб, 2002.
  • Рицхард Даwкинс, Ле Гèне éгоïсте, Одиле Јацоб, 2003.
  • Боyд ет Силк, L'Авентуре хумаине, де ла молéцуле à ла цултуре, Де Боецк, 2004, партие 1, цхапитре 3, пагес 68–72. ИСБН 978-2-8041-4333-6.

Вањске везе

У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Хомо сапиенс
Wикиврсте имају податке о: Хомо сапиенс сапиенс
Wикиврсте имају податке о: Човјек
Wикизвор има изворни текст на тему: но
Wикикњиге имају материјала на тему: но
На страницама Wикицитата постоји збирка особних или цитата о теми: Пеопле
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Čovjek&oldid=41688421”