11. 6.

11. липањ/јун (11. 6.) је 162. дан године по грегоријанском календару (163. у пријеступној години). До краја године има још 203 дана.

• 1184. пне. - Тројански рат: Троја је опљачкана и спаљена, по Ератостеновим прорачунима.
• 1509. — Вјенчање енглеског краља Хенрyја VIII и Катарине Арагонске.
• 1580. — Јуан де Гараy оснива Буенос Аирес.
• 1770. — Капетан Јамес Цоок се насукао на Великом кораљном гребену.
• 1788. — Руски истраживач Герасим Измаилов открива Аљаску.
• 1892. — Лимелигхт Департмент, један од првих филмских студија на свијету, је службено отворен у Мелбоурнеу у Аустралији.
• 1901. — Нови Зеланд анектирао Цооково Оточје.
• 1935. — Проналазач Едwин Армстронг први пут јавно демонстрира ФМ радио-дифузију у САД, у Алпинеу у Неw Јерсеyу.
• 1937. — Стаљинске чистке: СССР погубио осам војних вођа по наређењу Јосифа Стаљина.
• 1940. — Други свјетски рат: Британске снаге бомбардирале Генову и Торино у Италији.
• 1940. — Други свјетски рат: Први напад италијанског зракопловства на Малту.
• 1955. — 83 особе рањене и најмање 100 озлијеђено када се Аустин-Хеалеy и Мерцедес-Бенз сударили на утрци Гранд Приx Ле Манса.
• 1962. — Франк Моррис, Јохн Англин и Цларенце Англин постали једини затвореници који су успјешно побјегли из затвора на Отоку Алцатраз.
• 1963. — Покрет за грађанска права у САД: Гувернер Алабаме Георге Wаллаце стоји на врадима Аудиторија Фостер на Универзтитету Алабаме у покушају да спријечи двојицу црних студента да похађају наставу.
• 1963. — Будистички редовник Тхицх Qуанг Дуц се спаљује бензином на прометној раскрници у Саигону како би протестирао против недостатак вјерских слобода у Јужном Вијетнаму.
• 1964. — Ветеран другог свјетског рата Wалтер Сеиферт масакрирао осморо дјеце и двоје наставника с ручно израђеним копљем и плмеобацчем у основној школи у њемачком Коелну.
• 1970. — Након што су именовани 15. 5., Анна Мае Хаyс и Елизабетх П. Хоисингтон службено постају прве жене - генерали Војске САД.
• 1979. — Умро амерички филмски глумац Јохн Wаyне, звијезда вестерн филмова "Поштанска кочија", " Аламо", "Рио Браво",
• 1998. — Цомпаq Цомпутер плаћа 9 милијарди $ за Дигитал Еqуипмент Цорпоратион у рекордном преузимању технолошке твтрке.
• 2001. — Тимотхy МцВеигх погубљен због своје улоге у нападу на Оклахома Цитy.
• 2002. — Антонио Меуцци признат као изумитељ телефона од стране Конгреса САД.

.

• 1572. — Бен Јонсон, енглески драматичар († 1637.).
• 1776. — Јохн Цонстабле, британски умјетник († 1837.).
• 1864. — Рицхард Страусс, њемачки складатељ († 1949.).
• 1868. — Антун Радић, хрватски политичар († 1919.).
• 1871. — Стјепан Радић, хрватски политичар († 1928.).
• 1875. — Ирма Полак, аустроугарска, хрватска и словенска оперетна и оперна пјевачица, казалишна и филмска глумица († 1931.).
• 1876. — Алфред Кроебер, амерички археолог и антрополог.
• 1895. — Николај Александрович Булгањин, совјетски политичар и државник.
• 1896. — Јуан Лаурентино Ортиз, аргентински пјесник.
• 1903. — Кнегиња Олга Карађорђевић, грчка принцеза и супруга кнеза Павла (†1997).
• 1904. — Емил Франтишек Буриан, чешки складатељ.
• 1910. — Жак Кусто, француски истраживач. (†1997).
• 1919. — Рицхард Тодд, ирско-британски глумац († 2009.).
• 1923. — Олга Спиридоновић, српска глумица. (†1994).
• 1939. — Јацкие Стеwарт, некадашњи британски и шкотски возач ф1.
• 1943. — Хенрy Хилл, бивши амерички гангстер († 2012).
• 1948. — Сумаyа Фархат-Насер, палестинска политичарка.
• 1951. — Маријан Бенеш, био је југословенски боксер. Сматра се за једног од најбољих југословенских боксера свих времена.
• 1956. — Јое Монтана, бивши играч америчког ногомета.
• 1959. — Хугх Лаурие, енглески глумац, комичар, писац и музичар.
• 1965. — Георгиос Бартзокас, грчки кошаркаш и тренер.
• 1970. — Валтер Матошевић, хрватски рукометаш и освајач злата на Олимпијским играма у Атланти 1996.
• 1974. — Фрагискос Алвертис, некадашњи грчки кошаркаш.
• 1979. — Саша Бјелановић, хрватски умировљени ногометаш.
• 1982. — Диана Таураси, америчка професионална кошаркашица.
• 1984. — Вáгнер Лове, бразилски ногометаш.
• 1985. — Иван Бубало, босанскохерцеговачки ногометаш

.

• 323. пне. - Александар Велики, македонски и краљ Азије (* 356. пне.).
• 1521. — Тома Бакач, државни канцелар и управитељ Загребачке и Сењске бискупије, јурски бискуп, егерски и острогонски надбискуп, угарски примас (* 1435 или 1442.).
• 1859. — Клеменс Wензел вон Меттерницх, аустријски политичар и државник (* 1773.).
• 1944. — Јосип Вандот, словенски писац за дјецу и омладину (* 1884.).
• 1949. — Андрија Хебранг, хрватски и југославенски политичар, члан ЦК КПЈ и министар у влади ФНРЈ (* 1899.).
• 1979. — Јохн Wаyне, амерички филмски глумац (* 1907.).
• 1984. — Енрицо Берлингуер, италијански политичар (* 1922.).
• 1990. — Васа Чубриловић, српски историчар (* 1897.).
• 2001. — Тимотхy МцВеигх, амерички терорист.
• 2002. — Анте Младинић, хрватски ногометаш и ногометни тренер. Познат је под надимком "Биће". (* 1929.).

.

• Српска православна црква слави:.
  • Спомен Првог васељенског сабора.
  • Свету мученицу Теодосију Тирску.
  • Преподобну мученицу Теодосију.
  • Светог Александра - епископа александријског.
  • Светог Јована Јуродивог - Устјужског чудотворца.
  • Светог мученика Нана (Јована) Солунског.
  • Светог мученика Андреја Хиоског.
  • Пад Цариграда

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар