14. 11.

14. новембра/студеног (14. 11.) је 318. дан године по грегоријанском календару (319. у преступној години). До краја године има још 47 дана.

• 1851. — у САД-у први пута тискан роман Мобy-Дицк Хермана Мелвиллеа.
• 1888. — Основан Пастеуров институт.
• 1889. — новинарка Неллие Блy (Елизабетх Цоцхране) започиње успјешан покушај путовања око свијета у мање од 80 дана.
• 1918. — Чехословачка постаје републиком.
• 1922. — ББЦ започиње с радио емитирањем у Великој Британији.
• 1969. — НАСА лансира Аполло 12, другу мисију на Мјесец предвођену људском посадом.
• 1971. — Маринер 9 стиже до Марса.
• 1975. — Шпањолска одлази из Западне Сахаре.
• 1982. — Лецх Wаłęса, вођа пољског покрета Солидарност, ослобођен је након 11 мјесеци заточеништва близу совјетске границе.
• 1985. — трагедија у Колумбији: ерупција вулкана Невадо дел Руиз узроковала је смрт 23 000 људи у граду Армеро.
• 1991. — камбоџански принц Нородом Сиханоук се враћа у Пхном Пенх након што је био 13 година у егзилу.
• 1993. — Мицхаел Јацксон започиње с програмом одвикавања од таблета против болова.
• 1998. — Деннис Родман и Цармен Елецтра су се вјенчали у Лас Вегасу.
• 2001. — Напад на Афганистану: Савезници улазе у главни град Кабул,.
• 2003. — откривен је Транс-нептунски објект 90377 Седна

.

• 1719. — Леополд Мозарт, аустријски складатељ (у. 1787.).
• 1765. — Роберт Фултон, амерички инжењер и изумитељ (у. 1815.).
• 1776. — Хенри Дутроцхет, француски психолог (у. 1847.).
• 1779. — Адам Готтлоб Оехленсцхлäгер, дански пјесник (у. 1850.).
• 1797. — Цхарлес Лyелл, британски геолог (у. 1875.).
• 1803. — Јацоб Абботт, амерички писац (у. 1879.).
• 1805. — Фаннy Менделссохн, њемачки композитор и диригент (у. 1847.).
• 1812. — Алеардо Алеарди, талијански пјесник (у. 1878.).
• 1838. — Аугуст Шеноа, хрватски књижевник (у. 1881.).
• 1840. — Цлауде Монет, француски сликар (у. 1926.).
• 1852. — Алфред Лицхтwарк, њемачки педагог умјетности.
• 1889. — Јаwахарлал Нехру, први индијски премијер.
• 1889. — Таха Хуссеин, арапски књижевник.
• 1840. — Цлауде Монет, француски сликар (у. 1926.).
• 1891. — Фредерик Бентинг, канадски научник. (у.1941).
• 1900. — Аарон Цопланд, амерички складатељ и диригент (у. 1990.).
• 1903. — Звонимир Милош, хрватски организатор отпора против фашизма (у. 1930.).
• 1904. — Дицк Поwелл, амерички глумац (у. 1963.).
• 1905. — Јохн Хенрy Барбее, амерички гитарист и пјевач (у. 1964.).
• 1906. — Лоуисе Броокс, америчка глумица (у. 1985.).
• 1907. — Астрид Линдгрен, шведска књижевница (у. 2002.).
• 1907. — Wиллиам Стеиг, амерички цртач стрипова и писац дјечјих књига (у. 2003.).
• 1909. — Јосепх МцЦартхy, амерички политичар.
• 1910. — Ериц Малпасс, енглески романописац (у. 1996.).
• 1915. — Мартха Тилтон, америчка пјевачица.
• 1916. — Рогер Апéрy, француски математичар (у. 1994.).
• 1919. — Лиса Отто, њемачка сопранистица.
• 1922. — Боутрос Боутрос-Гхали, бивши главни тајник УН-а. (у. 2016.).
• 1922. — Вероница Лаке, америчка глумица (у. 1973.).
• 1929. — Хорст Јанссен, њемачки графичар.
• 1930. — Едwард Wхите, астронаут (у. 1967.).
• 1935. — јордански краљ Хуссеин (у. 1999.).
• 1936. — Златко Шимуновић, хрватски сликар, завршио Академију, сурадник Мајсторске радионице К. Хегедушића у Загребу. У већем дијелу својег опуса заокупљен геометријском апстракцијом; радио слике које теже покрету. Бавио се тв сценографијом, обликовајем интеријера и графиком (у. 1995.).
• 1937. — Недјељко Фабрио, хрватски књижевник.
• 1943. — Јим Цанталупо, шеф "МцДоналдс"-а.
• 1943. — Петер Нортон, амерички изумитељ софтwареа.
• 1948. — Цхарлес Моунтбаттен-Wиндсор, Принце оф Wалес, британски пријестолонасљедник.
• 1950. — Владимир Смиљанић-Бабура, хрватски рукометаш (у. 1972.).
• 1953. — Доминиqуе де Виллепин, француски премијер.
• 1954. — Цондолеезза Рице, америчка политичарка и министрица вањских послова.
• 1972. — Едyта Горниак, пољска пјевачица.
• 1979. — Олга Курyленко, украјинска глумица и модел.
• 1980. — Царлос Цабезас, шпањолски кошаркаш.
• 1982. — Градимир Црногорац, босанскохерцеговачки ногометаш.
• 1984. — Марија Шерифовић, српска певачица забавне музике. Као представник Србије победила је на Песми Евровизије 2007. у Финској.
• 1986. — Даниелле Паге, српска кошаркашица, репрезентативка америчког поријекла.
• 1993. — Никола Адамовић-Адам, Српски репер.
• 1993. — Самуел Умтити, француски ногометаш.
• 1996. — Борна Ћорић, хрватски тенисач.

.

• 565. — Јустиниан Велики, Бизантски цар (р. 483.).
• 1263. — Александар Невски, руски кнез (р. 1220.).
• 1391. — Свети Никола Тавелић, хрватски светац (р. око 1340.).
• 1556. — Гиованни делла Цаса, талијански пјесник (р. 1504.).
• 1633. — Wиллиам Амес, енглески филозоф (р. 1576.).
• 1691. — Тоса Митсуоки, јапански сликар (р. 1617.).
• 1716. — Готтфриед Леибниз, њемачки филозоф и математичар (р. 1646.).
• 1825. — Јеан Паул, њемачки писац (р. 1763.).
• 1829. — Лоуис Ницолас Вауqуелин, француски фармацеут и кемичар (р. 1763.).
• 1831. — Георг Wилхелм Фриедрицх Хегел, њемачки филозоф (р. 1770.).
• 1861. — Антун Михановић, хрватски књижевник (р. 1796.).
• 1866. — португалски краљ Мигуел (р. 1802.).
• 1893. — Милан Кујунџић Абердар, српски филозоф, политичар, песник, министар и академик САНУ-а.
• 1905. — Роберт Wхитехеад, британски бродарски инжењер, познат по томе што је конструирао први торпедо на свијету (* 1905.).
• 1915. — Боокер Т. Wасхингтон, амерички изумитељ и писац (р. 1856.).
• 1916. — Саки, британски писац (р. 1870.).
• 1921. — Исабела Бразилска, бразилска племкиња (р. 1846.)
• 1946. — Мануел де Фалла, шпањолски складатељ (р. 1876.)
• 1974. — Зденка Марковић, хрватска књижевница (р. 1884.)
• 1980. — Бертха Моррис Паркер, америчка природословка (р. 1890.).
• 2009. — Сима Ћирковић, српски повјесничар и академик САНУ (р. 1929.).
• 2011. — Маријан Косић, хрватски мотоциклистички ас (р. 1941.).

.

• Свети Козма и Дамјан-Врачеви

.

• Свјетски дан шећерне болести (тј. борбе против дијабетеса, у спомен на дан 1921. када су Канађани Фредерик Бентинг и Чарлс Бест изоловали инсулин).

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар