1422
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
< |
14. вијек |
15. вијек
| 16. вијек
| >
< |
1390-е |
1400-е |
1410-е |
1420-е
| 1430-е
| 1440-е
| 1450-е
| >
<< |
< |
1418. |
1419. |
1420. |
1421. |
1422.
| 1423.
| 1424.
| 1425.
| 1426.
| >
| >>
Грегоријански | 1422. (MCDXXII) |
Аб урбе цондита | 2175. |
Исламски | 824–826. |
Ирански | 800–801. |
Хебрејски | 5182–5183. |
Бизантски | 6930–6931. |
Коптски | 1138–1139. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1477–1478. |
• Схака Самват | 1344–1345. |
• Кали Yуга | 4523–4524. |
Кинески | |
• Континуално | 4058–4059. |
• 60 година | Yанг Вода Тигар (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11422. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1422 (MCDXXII) била је редовна година која почиње у четвртак (1. 1. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 10. 1. - Хуситски ратови: у битци код Немецког Брода Жишкини хусити победили трећи крсташки поход.
- 9. 3. - Током унутархуситског сукоба погубљен свештеник Јан Желивскý, долази до крвавих нереда у Прагу.
- 19. 4. - Венчање Албрехта V, војводе аустријског и Елизабете Луксембуршке, кћерке немачког цара и угарско-хрватско-чешког краља Сигисмунда.
- април - Стефанов војвода Витко преговара о миру у Венецији (без резултата).
- прољеће - "Побуна" скадарске властеле која се жали Венецији на млетачку управу и тражи своја права (град је окружен поседима деспота Стефана).
- 30. 6. - Битка код Арбеда - Миланско Војводство поразило Стару Швајцарску Конфедерацију.
- јун - септембар - Мурат II опседа Цариград и Солун јер су Византинци подржавали његовог супарника, стрица Мустафу Челебија (→ Опсада Солуна (1422–1430))
- 31. 8. - Умро енглески краљ Хенрy V, наслеђује га беба Хенрy VI.
- август - Руђина Балшић Жарковић, некадашња господарица Валоне и затим Будве, отишла из Дубровника на Крф.
- 7. 9. - Загребачки бискуп Иван Албен казнио црквеним проклетством слободну опћину Градец, која је у сукобу са бискупом и његовим братом Рудолфом, господаром Медведграда (краљ Жигмунд 7. 12. позвао "бана и бановца" да штите опћину).
- 17. 9. - У Београду умро Константин II Асен, последњи са бугарском царском титулом у средњем веку.
- 27. 9. - Уговором из Мелна окончан кратки рат између Теутонских витезова и пољско-литванског савеза - приближно успостављена (касније прецизирана) пруско-литванска граница опстаје до 1919.
- септембар? - Кучук Мустафа, млађи Муратов брат, се побунио уз помоћ Караманида и Византинаца (успева да заузме Никеју).
- 21. 10. - Умро француски краљ Шарл VI - према Уговору из Троја наслеђује га унук и енглески краљ Хенрy VI; француски претенденти су будући краљ Шарл VII, а пошто је он проглашен ванбрачним фигурира и Шарл, војвода од Орлеана (у енглеском заробљеништву).
- новембар - Српско-млетачки рат: млетачки капетан Никола Капело се пробио у Бојану надомак Светог Срђа, док Стефанов војвода Мазарек опседа Скадар.
- децембар - Млечани уз помоћ Памалиота поразили деспотове снаге код Светог Срђа, заузели ту тврђаву и деблокирали Скадар.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Млечани и босански краљ Твртко II преговарају о савезу против цетинског кнеза Иваниша Нелипића.
- Нове несугласице између Сандаља Хранића и Радослава Павловића.
- У Крапини умрла Елизабета Франкапан, жена Фридриха II Цељског - шире се гласине да ју је убио муж како би се оженио Вероником Десинићком.
- Куга "од Пага до Лепанта"[1].
У току/тијеку
[уреди | уреди извор]- 1419 - 1434 - Хуситски ратови (деспот Стефан као угарски вазал шаље чете краљу Жигмунду против Хусита).
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]- Јелена Нелипчић (Нелипић), удовица Хрвоја Вукчића и Стјепана Остоје
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Историја Црне Горе, књ. 2, том2, п. 141