1437

1437. по календарима

Грегоријански	1437. (MCDXXXVII)
Аб урбе цондита	2190.
Исламски	840–841.
Ирански	815–816.
Хебрејски	5197–5198.
Бизантски	6945–6946.
Коптски	1153–1154.
Хинду календари
• Викрам Самват	1492–1493.
• Схака Самват	1359–1360.
• Кали Yуга	4538–4539.
Кинески
• Континуално	4073–4074.
• 60 година	Yин Ватра Змија (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11437.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1437 (MCDXXXVII) била је редовна година која почиње у уторак (1. 1. по јулијанском календару).

• сијечањ? - Катарина Нелипић Франкопан, удова Ивана Франкопана, морала предати очевину Матку Таловцу; са малим сином Јурјем се склања у Рмањ на Уни (Мартин Брод).

• 21. 2. - Убијен Јамес I, краљ Шкотске, наслеђује га малолетни Јамес II.

• 2 - 4. 5.? - Умро албански великаш Гјон Кастриоти.

• 19. 6. - Мађарско-чешка војска прелази код Пожежене у турски део Србије (заповедници Понграц од св. Николе, Јáнос Марцзали, Јан Јискра), код Сталаћа спалили турске бродове 22. 6. (овај поход је одговор на ранији турско-влашки упад до Сибиуа).
• 23. 6. - Увече, пред Ивањдан, мађарска војска запалила турски Крушевац; сутрадан крећу на север левом, деспотовом, обалом Мораве (противно договору) - ово ствара неповерење Турака према деспоту Ђурђу.
• 27. 6. - Битка на Годоминском пољу: мађарско-чешка војска током прелаза Дунава потукла Али-бега видинског код Смедерева (учествовао и Сибињанин Јанко).

• 29. 7. - Краљ Жигмунд продужио примирје са Венецијом на још девет година.

• лето - Сељачки устанак Будаи Нагy Антала у Ердељу, угушена до зиме.

• 18. 9. - Булом Еугена IV. Фирентински концил пребачен из Базела у Ферару (први састанак 10. 1. 1438).

• 12. 10. - Окончане борбе током Битке за Тангер - пропаст експедиције чији је организатор био португалски принц Хенрик Морепловац - његов брат Фердинанд Свети Принц остаје талац до смрти 1443.

• новембар - Турске чете упадају у Деспотовину^[1], деспот Ђурђе склапа мир по цену губитка Браничева (скопски намесник Исхак-бег подстиче султана против Ђурђа).
• 27. 11. - Византијски цар Јован VIII Палеолог и патријарх Јосиф II кренули из Цариграда у Ферару на сабор.

• 5. 12. - Краљица угарска Барбара Цељска затворена јер је планирала да њеног мужа на самрти наследи неко из Пољске (Владислав III или Казимир) а не њен зет Алберт Хабсбурговац.
• 9. 12. - Умро је Жигмунд Луксембуршки, свети римски цар, краљ немачки, угарско-хрватски и чешки; наслеђује га зет Алберт II. Хабсбурговац (* 1397 - † 1439).
• 18. 12. - Алберт II изабран у Пожуну/Братислави за угарско-хрватско-далматинског краља.

• Босна: наставља се сукоб краља Твртка II и Стефана Вукчића са Радославом Павловићем.
• Босански викар Јакоб де Марцхиа се жали папи да су Турци у задње две године срушили 16 цркава и самостана у Босни.
• Сењски бискуп Иван де Доминис постао папински нунциј за Угарску.
• Бискуп Шибеника постао Јурај Шижгорић (рођак пјесника Јураја).
• Единбургх постао престоница Шкотске, након Пертха.
• Град Палестрина разорен по наредби папе Еугена IV.
• Улуг-бег објавио Зиј-и Султани, каталог звезда и астрономских табела.
• 1437-38 - Олугх Мокхаммад основао Казански канат.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1437.

• Филиппо Буонаццорси, италијански хуманиста († 1497)
• Елизабета Хабзбуршка, пољско-литванска владарица († 1505)
• Исаак Абрабанел, хебрејски политичар и финансијер († 1508)
• прибл. - Бернард Поречанин, хрватски сликар († 1531)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1437.

• 3. 1. - Катарина Валоис, енглеска краљица (* 1401)
• 2 - 4. 5. - Гјон Кастриоти, албански племић
• 9. 12. - Жигмунд Луксембуршки, угарско-хрватски краљ итд. (* 1368)
• Ниццолò де' Ниццоли, италијански хуманиста (* 1364)

• Свезак други: дио други. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Друга књига: Од губитка Далмације до Матије Корвина (1409-1457), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)