15. 5.

15. мај/свибањ (15. 5.) је 135. дан године по грегоријанском календару (136. у пријеступној години). До краја године има још 230 дана.

• 1536. — Енглески суд је прогласио кривим за прељубу и инцест Ану Болен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора и осудио их на смрт.
• 1571. — Татари су освојили и запалили Москву.
• 1767. — Ђенова је продала Француској острво Корзику.
• 1796. — Трупе Наполеона Бонапарте ушле су у Милано.
• 1848. — У Бечу је избио устанак против апсолутистичког режима који је приморао владу да повуче октроисани устав донет 25. априла и да распише изборе.
• 1918. — Прва авионска пошта у свету кренула је између Њујорка, Филаделфије и Вашингтона.
• 1923. — Велика Британија признала је Трансјордан под емиром Абдулахом као независну државу.
• 1940. — У САД су почеле да се продају прве најлон чарапе.
• 1940. — Други светски рат: Капитулирала је холандска војска.
• 1943. — Распуштена је Комунистичка интернационала (Коминтерна).
• 1945. — Други светски рат: Предајом трупа Независне државе Хрватске Британцима и југословенским партизанима код Блеибурга у Аустрији започиње низ догађаја познатих под називом Блајбуршки масакри.
• 1948. — Новостворену државу Израел су напали египатски авиони, а са севера и истока либанске и јорданске трупе.
• 1955. — У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938.
• 1957. — Велика Британија је извршила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику.
• 1989. — Совјетски председник Михаил Сергејевич Горбачов објавио је у Пекингу крај кинеско-совјетских раскола.
• 1991. — Едит Кресон постала је прва жена премијер Француске.
• 1992. — Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузело је у Бакуу зграду парламента и председничку палату. Наредног дана с власти је збачен председник Ајаз Муталибов који је потом избегао у Москву.
• 1992. — Током повлачења Југословенске народне армије из БиХ, у Тузли је нападнут војни конвој и Убијено 49 војника.
• 1996. —.
  • Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји је постао премијер Индије, пошто је његова Баратија Џаната партија на парламентарним изборима освојила релативну већину. То је било први пут да Хинду националиста добије место премијера.
  • Скупштина СР Југославије сменила је гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића, творца привредне реформе која је почетком 1994. земљу извукла из хиперинфлације.
• 1999. — Италија је добила новог председника Карла Азеља Чампија.
• 2001. — Шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп потписао је у Приштини "Уставни оквир за самоуправу на Косову" и поред противљења Срба са Косова, који су сматрали да тај највиши правни акт покрајине није у складу с резолуцијом УН о њеном будућем статусу.
• 2002. — Народна банка Југославије саопштила да је динар постао конвертибилан у свим текућим трансакцијама са иностранством, по први пут од 1946, када је бивша Југославија постала члан ММФ.
• 2003. —.
  • Хашки трибунал за ратне злочине почињене у Руанди осудио је на доживотну робију бившег министра информација Елиезера Нијитегека, а бившег градоначелника Лорента Семанзу на 25 година затвора, због учешћа у геноциду 1994. године.
  • Бивши директор највеће аукцијске куће Сотебис А. Алфред Таубам ослобођен је из затвора, у коме је био око годину дана, због "намештања" провизије са ривалском кућом Кристис.

.

• 1567. — Цлаудио Монтеверди, талијански складатељ.
• 1773. — Клеменс Wензел вон Меттерницх, аустријски политичар и државник († 1859.).
• 1838. — Ницолае Григоресцу, румуњски сликар.
• 1845. — Иља Иљич Мечников, руски биолог.
• 1859. — Пиерре Цурие, француски физичар и добитник Нобелове награде за физику († 1906.).
• 1862. — Артхур Сцхнитзлер, аустријски приповједач и драматичар.
• 1891. — Михаил Афанасјевич Булгаков, руски књижевник († 1940.).
• 1891. — Иван Пештај, хрватски политичар († 1937.).
• 1892. — Wалтер Бењамин, њемачки филозоф.
• 1905. — Абрахам Запрудер, амерички пословни човјек и произвођач женске конфекције († 1970.).
• 1908. — Јое Грант, дизнијев амерички умјетник и писац († 2005.).
• 1911. — Маx Фрисцх, швицарски књижевник и архитект.
• 1922. — Енрицо Берлингуер, италијански политичар.
• 1930. — Јаспер Јохнс, амерички ликовни умјетник.
• 1937. — Маделеине Албригхт, америчка политичарка и државница.
• 1937. — Трини Лопез, амерички пјевач.
• 1947. — Љупко Петровић, српски и југословенски ногометни тренер и бивши ногометаш.
• 1948. — Бриан Ено, британски музичар.
• 1952. — Вахид Халилхоџић, босанскохерцеговачки ногометаш и тренер.
• 1953. — Мике Олдфиелд, британски музичар.
• 1965. — Раí, бразилски ногометаш.
• 1965. — Ирина Кириллова, бивша совјетска, руска и хрватска одбојкашка репрезентативка.
• 1966. — Јиří Нěмец, чешки ногометаш.
• 1969. — Љиљана Кнежевић, бивша српска рукометашица.
• 1981. — Патрице Евра, француски ногометаш.
• 1982. — Сегундо Кастиљо, еквадорски фудбалер.
• 1983. — Ива Шулентић, хрватска радијска и телевизијска водитељица и глумица.
• 1987. — Андy Мурраy, шкотски тенисер.
• 1987. — Леонардо Маyер, аргентински тенисер.
• 1987. — Тyресе Рице, амерички кошаркаш и црногорски репрезентативац.
• 1987. — Ерсан İлyасова, турски кошаркаш.

.

• 392. — Валентинијан II, цар Западног Римског Царства.
• 1833. — Едмунд Кеан, британски глумац (* 1787.).
• 1847. — Данијел О'Конел, ирски политичар.
• 1886. — Емили Дикинсон, америчка књижевница. (*1830.).
• 1914. — Јован Скерлић, српски историчар и књижевни критичар, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије.
• 1935. — Казимир Малевич, руски сликар (* 1935.).
• 1985. — Јацкие Цуртис, америчка глумица и списатељица.
• 1987. — Рита Хејворт, америчка филмска глумица, холивудски секс симбол четрдесетих година 20. века.

.

• Српска православна црква слави:.
  • Свете мученике Еспера, Зоу, Кириака и Теодула.
  • Светог Атанасија Великог - архиепископ александријски.
  • Свете мученике Бориса и Гљеба.
  • Светог Михаила - Бугарског цара.
    • Међународни дан обитељи.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар