16. 3.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
16. март/ожујак (16. 3.) је 75. дан године по грегоријанском календару (76. у пријеступној години). До краја године има још 290 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1521. — Фердинанд Магеллан стигао на Филипине.
- 1792. — Шведски краљ Густав III смртно рањен током маскенбала у "Ројал опери" у Стокхолму.
- 1815. — Wиллиам I, први уставни монарх у Холандији, прогласио се краљем Уједињеног Краљевства Низоземске.
- 1827. — У Њујорку изашле прве америчке новине за црнце "Фреедом'с Јоурнал".
- 1851. — Шпанија закључила конкордат с Ватиканом, према којем је римокатолицизам постао једина вера у Шпанији, а образовање и штампа су стављени под контролу цркве.
- 1861. — У Бечу почео излазити дневни лист "Ост унд Вест". Лист је покренуо и уређивао Карловчанин Имбро Игњатијевић Ткалац, а потпомагали су га српски кнез Михаило Обреновић и бискуп Јосип Јурај Штросмајер.
- 1926. — Амерички физичар Роберт Годерд извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво. Ракета је достигла 56 метара удаљености за 2,5 секунде.
- 1934. — У Риму потписан италијанско-мађрско-аустријски протокол којим је формиран "Дунавски блок" против "Мале антанте" Чехословачке, Румуније и Југославије.
- 1935. — Хитлер издао декрет којим је немачкој армији осигурао 500.000 наоружаних војника. Тиме је потпуно одбацио Версајски уговор склопљен после Првог светског рата којим је Нема��кој дозвољено само 100.000 људи под оружјем.
- 1953. — Јосип Броз Тито допутовао у Велику Британију, што је била прва посета шефа југословенске државе једној западној земљи после Другог светског рата.
- 1967. — У загребачком листу "Вјесник" објављена је "Декларација о називу и положају хрватског језика" коју су подржали Матица хрватска, Друштво књижевника Хрватске и 16 других установа и организација.
- 1968. — Вијетнамски рат: амерички војници убили 347 цивила у Мy Лаију, Вијетнам.
- 1978. —.
- Бившег талијанског премијера Алда Мора отеле у Риму Црвене бригаде.
- Више од 250 хиљада тона нафте исцурело у близини Портсала у Француској након хаварије брода "Амоко Кадиз".
- 1985. — У Бејруту отет амерички новинар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након готово седам година заточеништва.
- 1988. — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабја, на северу земље.
- 1993. — У експлозији подметнуте бомбе у индијском граду Калкута погинуло је 69 људи.
- 1998. — Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди понашање тадашњег папе Пија XII.
- 1999. — Свих 20 чланова Европске комисије, највишег извршног тела Европске уније, поднело је оставке због оптужби за преваре, корупцију и лоше управљање финансијама.
- 2002. — У експлозији у селу Лучане, крај Бујановца, настањеним већнским албанским становништвом, уништена је последња српска кућа.
- 2004. — Хрватски премијер Иво Санадер посетио је Јасеновац и положио венац на обновљени споменик жртвама усташког концентрационог логора.
- 2006. —.
- Председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио да је преузео врховну команду над свим родовима Војске Србије и Црне Горе на територији Црне Горе.
- Београд проглашен за „Град будућности јужне Европе” у такмичењу Фајненшл тајмса.
- 2020.. - Први случај заразе ЦоВИД-19 у Хрватској
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1497. — Пхилипп Меланцхтхон, њемачки реформатор, теолог и филозоф.
- 1750. — Царолине Херсцхел, британски астроном. († 1848.).
- 1787. — Георг Симон Охм, њемачки физичар († 1854.).
- 1812. — Јурај (Гиоргио) Добрила, истарски бискуп и један од првих тискара у Хрватској.
- 1837. — Гровер Цлевеланд, амерички политичар и предсједник.
- 1839. — Суллy Прудхомме, француски књижевник.
- 1859. — Александар Степанович Попов, руски физичар и електроинжењер. († 1906.).
- 1878. — Реза Пахлави, перзијски шах.
- 1908. — Роберт Доманy, шпански борац, партизански командант и народни херој Југославије.
- 1910. — Аладáр Геревицх, мађарски мачевалац, 7-струки Олимпијски побједник на шест узастопних Олимпијских игара († 1991.).
- 1911. — Јосеф Менгеле, њемачки нацистички лијечник који је стекао надимак Анђео Смрти због својег рада у Аусцхwитзу и другим концентрацијском логорима. Вршио је окрутне покусе на људима, а био је задужен и за организацију логора: у плинске коморе отправио је 400.000 људи, као и Адолф Еицхманн († 1979.).
- 1926. — Јеррy Леwис, амерички комичар († 2017.).
- 1927. — Владимир Михајлович Комаров, совјетски космонаут.
- 1930. — Изет Сарајлић, босанскохерцеговачки књижевник († 2002.).
- 1934. — Влахо "Бата" Орлић, југословенски и српски ватерполо тренер († 2010.).
- 1935. — Тереса Берганза, шпањолска пјевачица.
- 1941. — Бернардо Бертолуцци, талијански режисер († 2018.).
- 1952. — Алице Хоффман, америчка књижевница.
- 1953. — Исабелле Хупперт, француска глумица.
- 1953. — Рицхард Сталлман, амерички научник.
- 1959. — Јенс Столтенберг, норвешки политичар.
- 1967. — Хеиди Зурбригген, швицарска алпска скијашица.
- 1969. — Сејад Халиловић, ногометни тренер и бивши хрватски и босанскохерцеговачки ногометни репрезентативац.
- 1980. — Фелипе Реyес, шпањолски кошаркаш.
- 1984. — Борис Злоковић, црногорски и југословенски ватерполист.
- 1984. — Александар Рашић, српски кошаркаш.
- 1984. — Гуиллермо Молина, шпањолски ватерполист.
- 1989. — Тхео Wалцотт, енглески ногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 37. — Тиберије, римски цар. (* 42.).
- 455. — Валентинијан III, римски цар. (* 419.).
- 1520. — Мартин Wалдсеемüллер, немачки картограф је објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, према имену италијанског морепловца Америго Веспуцци (* 1470.).
- 1914. — Цхарлес Алберт Гобат, швицарски политичар.
- 1923. — Александар Николајевич Лодигин, совјетски проналазач. (* 1847.).
- 1930. — Мигуел Примо де Ривера, шпански генерал.
- 1940. — Селма Лагерлöф, шведска књижевница (* 1858.).
- 1957. — Цонстантин Брâнцуșи, румунски вајар (* 1876.).
- 1997. — Звонко Монсидер, хрватски репрезентативни ногометни вратар и тренер (* 1920.).
- 2002. — Данило Бата Стојковић, српски филмски и позоришни глумац. (* 1934.)
- 2009. — Борис Мутић, хрватски спортски новинар, репортер и коментатор, члан спортске редакције Хрватске радиотелевизије пуних 45 година (* 1939.).
- 2010. — Ксенија Пајчин, била је српска певачица забавне музике, козметичарка, модна дизајнерка и фотомодел (* 1977.).
.
Благдани/Празници
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар