1638
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- Ово је чланак о години 1638.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
Деценија: | 1600-е 1610-е 1620-е – 1630-е – 1640-е 1650-е 1660-е |
Године: | 1635 1636 1637 – 1638 – 1639 1640 1641 |
Грегоријански | 1638. (MDCXXXVIII) |
Аб урбе цондита | 2391. |
Исламски | 1047–1048. |
Ирански | 1016–1017. |
Хебрејски | 5398–5399. |
Бизантски | 7146–7147. |
Коптски | 1354–1355. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1693–1694. |
• Схака Самват | 1560–1561. |
• Кали Yуга | 4739–4740. |
Кинески | |
• Континуално | 4274–4275. |
• 60 година | Yанг Земља Тигар (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11638. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1638 (MDCXXXVIII) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у понедјељак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 14. 2. - Марија Ана Шпањолска, супруга Фердинанда III. окруњена за краљицу на угарском сабору[1].
- 28. 2. - У Единбургу потписан Национални савез (Цовенант) као реакција на покушај краља Чарлса и кентерберијског надбискупа Лода да уведу нови тип литургије.
- 28. 2. и 3. 3. - Тридесетогодишњи рат, две Битке код Рхеинфелдена: царски генерал Јоханн вон Wертх је прво победио Бернхард вон Сацхсен-Wеимара али онда је поражен и заробљен (под њим су ратовали и Хрвати[1]).
- 26. 3. - Завршен сабор у Пожуну, неки чланци говоре о Хрватској: градови ће имати самоуправу, краљ ће пазити да се не отуђи неки дио Хрватског приморја, крајишки капетани више не смију доводити Влахе без бановог знања, обећање да ће градови и властела добити натраг своје земље[1].
- 29. 3. - Швеђани се искрцали у данашњем Делаwаре-у и основали колонију Нова Шведска (траје до 1655).
- април - Анне Хутцхинсон из вјерских разлога протјерана из Колоније Заљева Массацхусеттс, одлази у Рходе Исланд.
- 14. 4. - Група пуританаца основала Колонију Неw Хавен у данашњем Цоннецтицуту.
- 15. 4. - У Јапану падом замка Хара угушена Схимабарска побуна - процењује се да је затим погубљено 37.000 побуњеника и симпатизера, забрана хришћанства се затим строго спроводи.
- свибањ - Жумберачки ускоци добили позив да из сваке задруге пошаљу по једног коњаника и пјешака за рат у Њемачкој[1].
- 23. 5. - Краљ Кандyја на Сри Ланци Рајасимха II склопио савез са Холанђанима против Португалаца.
- 20. 6. - Осамдесетогодишњи рат, Битка код Каллоа: тежак холандски пораз од малобројнијих шпанских снага.
- 27. 6. - Васељенски патријарх Кирил Лукарис задављен по султановом наређењу.
- 30. 6. - Хамбуршки уговор: Француска плаћа милион ливри Шведској за учешће у Тридесетогодишњем рату.
- 16. 8. (6. 8. по ј.к.) - Василије Острошки хиротонисан за епископа захумског и скендеријског.
- 21. 9. - Хартфордски уговор окончава Пеqуотски рат: победници поделили међу собом заробљенике и земље, пеqуотско име и језик забрањени.
- 21. 10. - Велика олуја у Енглеској: можда први опис лоптасте муње која је улетела у цркву у месту Wидецомбе-ин-тхе-Моор и изазвала смрт неколико људи, опекотине и спаљену одећу.
- 17. 12. - Опсада Бреисацха на Рајни: француско-вајмарске снаге заузеле град, који су бранили и Хрвати[1].
- 18. 12. - Јулес Мазарин је нови први саветник кардинала Рицхелиеуа.
- 25. 12. - Османско-сафавидски рат (1623-39): султан Мурат IV повратио Багдад после 40 дана опсаде; у борбама погинуо и велики везир Тајар Мехмед-паша (следи му Кеманкеш Кара Мустафа-паша до 1644).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Нереди у Сарајеву: сељаци сарајевског кадилука на челу са Мустафом ефендијом захтјевају да им се не узима новчани принос за шајке - након Мустафиног убиства у Ходидједу нападнута судница, дефтердар и кадија побјегли[2].
- Спор Цетињског манастира са Хумцима који су узурпирали манастирску земљу[3].
- Нови талас, 1638-58, досељавања "влаха" у Бриње, Брлог и Оточац[4].
- Копривница добила право одржавања сајмова.
- У Холандији објављене Галилејеве Две нове науке - сабран његов животни рад у физици.
- 1638-40 - Изграђена Хаџи Синанова текија у Сарајеву.
- 1637-38 - Педро Теиxеира са експедицијом први пловио уз Амазон, вратио се истим путем.
- Холанђани основали прво насеље на Маурицијусу, траје до 1658.
- Енглески пирати се населили у Белизеу.
- Основан Неw Хавен, Цоннецтицут, први плански град у Америци.
- Шах Џахан пребацио престоницу из Агре у (Стари) Делхи и повратио Кандахар од персијских Сафавида (само до 1649).
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Го-Саи, јапански цар († 1685)
- 11. 1. - Ницолас Стено, бискуп, анатом, геолог († 1686)
- 12. 1. - Ернст Рüдигер вон Стархемберг, аустријски маршал († 1701)
- 15. 3. - Схунзхи, први Qинговски цар Кине († 1661)
- 8. 6. - Пиерре Магнол, ботаничар († 1715)
- 11. 7. - Олyмпиа Манцини, једна од пет сестара Манцини, мајка Еугена Савојског († 1708)
- 5. 9. - Луј XIV Велики, "Краљ Сунце", краљ Француске и Наваре († 1715)
- 10. 9. - Марија Тереза, шпанска инфанта, краљица Луја XIV († 1683)
- 25. 11. - Цатарина де Браганçа, краљица Цхарлеса II († 1705)
Смрти
[уреди | уреди извор]- јануар - Адриаен Броуwер, сликар (* 1605)
- 6. 5. - Цорнелиус Јансен, покретач јансенизма (* 1585)
- 20. 6. - Кирил Лукарис, васељенски патријарх (* 1572)
- 5. 8. - Петер Минуит, колонијалиста (* 1580)
- 26. 8. - Бајрам-паша, велики везир
- 8. 12. - Иван Гундулић (Џиво), дубровачки књижевник (* 1589)
- 17. 12. - Франçоис Лецлерц ду Тремблаy, помоћник кардинала Ришељеа (* 1577)
- 24. 12. - Тајар Мехмед-паша, велики везир
- ? - Коџа Мурат-реис, афрички гусар (* ца. 1534)
Референце
[уреди | уреди извор]- Литература
- Рудолф Хорват, Бан Сигисмунд Ердеди (хр Wикисоурце)
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959