1659

Ово је чланак о години 1659.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1620-е  1630-е  1640-е  – 1650-е –  1660-е  1670-е  1680-е
Године:	1656 1657 1658 – 1659 – 1660 1661 1662

1659. по календарима

Грегоријански	1659. (MDCLIX)
Аб урбе цондита	2412.
Исламски	1069–1070.
Ирански	1037–1038.
Хебрејски	5419–5420.
Бизантски	7167–7168.
Коптски	1375–1376.
Хинду календари
• Викрам Самват	1714–1715.
• Схака Самват	1581–1582.
• Кали Yуга	4760–4761.
Кинески
• Континуално	4295–4296.
• 60 година	Yин Земља Свиња (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11659.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1659 (MDCLIX) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у суботу по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

• јануар - Кнезови из Црне Горе и старе Херцеговине долазе до Котора, али без споразума са Млечанима; у граду се налази око 8.000 избеглица из Херцеговине^[1].
• 14. 1. - Рат португалске рестаурације: Битка код Линхас де Елваса је убедљива португалска победа.
• фебруар, почетком - Кандијски рат у Далмацији: задарски и шибенски сердари заједнички упадају преко Цетине на турску територију, гину Јанко Митровић и Илија Миљковић (умиру 28. 2. одн. 1. 3.)^[2]. Јанка ће наследити син Стојан Јанковић.
• 11. 2. - Данско-шведски рат (1658-60): Данци одбили шведски напад на Копенхаген.
• 16. 2. - Велики везир Мехмед-паша Ћуприлић убио у Алепу побуњеног дијарбакирског намесника Абаза Хасан-пашу^[3].
• фебруар - У Бечу потврђени Српски (влашки) статути, Срби крајишници добили диплому о томе у мају, након чега се смирила њихова побуна у Славонији^[4].
• март, почетком - Задарски морлаци уништили одред личких Турака у буковичком кланцу^[5].
• март - Кандијски рат у Егеју: Млечани заузели Каламату на југу Пелопонеза, касније Торони на Халкидику и Чешме на анадолској обали^[6].
• март - Након бројних жалби становништва и Дубровчана смењен босански намесник Сејди Ахмед-паша - послат у Будим, а у Босну долази Мелек Ахмед-паша^[5].

• 20. 4. - Каптол и сисачки побуњеници склопили споразум (исти као и 1656.), претходно је силом угушена побуна Посаваца^[7].
• 21. 5. - Хашки концерт: Енглеска, Француска и Холандија се залажу за мир између Шведске и Данске-Норвешке и слободну пловидбу до Балтика.
• 4. 6. - Рицхард Цромwелл даје оставку као лорд протектор Цоммонwеалтха - следећих годину дана фигурира Државни савет.
• 29. 6. - Руско-пољски рат (1654-67): Конотопска битка је победа Украјинаца, Пољака-Литванаца и Татара над Русима.

• јул - Патријарх српски Гаврило I Рајић погубљен у Бурси.
• јул - У нападу на Попово учествује 600 хајдука, код Стона их чека 39 бродова из Сућураја на Хвару^[5].
• лето - Босански Турци (Јусуф-бег Филиповић) нападају шибенску територију, одбили их клишки морлаци. Касније, морлаци поразили Турке на Неретви и на сплитској територији и опет код Шибеника (погинуо син личког санџакбега)^[8].
• септембар - Почиње први од два Есопуска рата између Индијанаца Есопус и Холанђана у Северној Америци.
• 22. 9. - Млечани и Французи заузели Каристос на Еубеји и уништили фортификације^[6].

• октобар - Морлаци упали у Книн и отерали сву турску стоку са пазара^[8].
• октобар - Спор генерала Јохна Ламберта и енглеског Крњег парламента - војска именује Комитет сигурности.
• 16. 10. - Доменицо II Цонтарини је нови млетачки дужд (до 1675).
• 27. 10. - Јуриј Хмељницки изабран за хетмана украјинских козака; под руским притиском закључени Перејаславски чланци којима је знатно ограничена козачка аутономија.
• 7. 11. - Пиринејским миром окончан Франко-шпански рат (1635-59): Француска добија грофовију Роуссиллон и делове Луксембурга и Фландрије а одриче се грофовије Барцелоне. Луј XIV ће се оженити шпанском принцезом. Пиринеји утврђени као граница две земље а шпанско "Златно доба" у политичком смислу се сматра окончаним.
• 25. 11. - Холандске снаге адмирала де Руyтера ослобађају дански град Нyборг од Швеђана.
• 11. 12. - Курландска колонизација у Америци: Нова Курландија тј. Тобаго званично препуштена Холанђанима (поништено следеће године).

• Висарион II Колиновић нови црногорски владика након Мардарија Корнећанина.
• Петар Зрински побједио Турке код Сења.
• Јурај Крижанић стигао у Москву.
• Георге Гхица постаје кнез Влашке.
• Света Хелена постаје енглеска колонија.
• Јаничарски ага преузео контролу над Османским Алжиром (до 1671).
• Избио први Холандско-хотентотски рат.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1659.

• 18. 7. - Хyацинтхе Ригауд, сликар († 1743)
• 1. 8. - Себастиано Рицци, сликар († 1734)
• септ. - Хенрy Пурцелл, композитор († 1695)
• 22. 10. - Георг Ернст Стахл, хемичар и филозоф († 1734)
• 19. 11. - Стјепан II. Цупилли, сплитски надбискуп († 1719)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1659.

• фебруар - Јанко Митровић, ускочки вођа
• фебруар - Илија Смиљанић, ускочки вођа
• 10. 10. - Абел Тасман, поморац и истраживач (* 1603)
• јул - Патријарх српски Гаврило I Рајић (* 1595)
• 30. 9. - Гиованни Песаро, млетачки дужд (* 1589)

Литература

• Станфорд Ј. Схаw. Хисторy оф тхе Оттоман Емпире анд Модерн Туркеy: Волуме 1, Емпире оф тхе Газис: Тхе Рисе анд Децлине оф тхе Оттоман Емпире 1280-1808. Цамбридге Университy Пресс; 29 Оцтобер 1976. ИСБН 978-0-521-29163-7.
• Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5