1809

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1770-е  1780-е  1790-е  – 1800-е –  1810-е  1820-е  1830-е
Године:	1806 1807 1808 – 1809 – 1810 1811 1812

1809. по календарима

Грегоријански	1809. (MDCCCIX)
Аб урбе цондита	2562.
Исламски	1223–1224.
Ирански	1187–1188.
Хебрејски	5569–5570.
Бизантски	7317–7318.
Коптски	1525–1526.
Хинду календари
• Викрам Самват	1864–1865.
• Схака Самват	1731–1732.
• Кали Yуга	4910–4911.
Кинески
• Континуално	4445–4446.
• 60 година	Yин Земља Змија (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11809.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1809 (MDCCCIX) била је редовна година која почиње у недјељу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по јулијанском календару.

1809: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Рођења • Смрти

• 5. 1. - Дарданелским уговором окончан Англо-турски рат: Британцима враћене привилегије у Османском царству, обећавају помоћ у случају француске претње.
• 14. 1. - Португалско/бразилско освајање Француске Гвајане (до 1817).
• 16. 1. - Шпански рат за независност (Пенинсуларни рат) — Битка код Ла Коруње: Британци одолевају француским нападима, али повлаче се из Галисије. Погинуо британски генерал Јохн Мооре.
• јануар - Оштра зима и ледене бране изазивају пробоје насипа и велику поплаву у Холандији.
• 22. 1. - Британци заробили код Гвадалупе француску фрегату Топазе (која је пре неколико дана пропустила ојачати гарнизон у гујанској Кајени).
• 22. 1.? - Краљ Јосепх Бонапарте се враћа у Мадрид.
• 27. 1. - Шпански рат за независност — Друга опсада Сарагосе: Французи маршала Ланнеса су пробили градске зидове, следе жестоке уличне борбе.
• 27. 1. - Наполеонова конфронтација са Таллеyрандом - цар се пре неки дан ужурбано вратио из Шпаније услед гласина о завери између Таллеyранда и Фоуцхéа.
• 30. 1. - 24. 2. - Успешна британска Инвазија Мартиника

• 3. 2. - Из Територије Индиана издвојена Територија Иллиноис - јужни дио постаје држава Иллиноис 1818.
• 8. 2. - Аустријски цар Фрањо I охрабрен доноси одлуку да покрене рат против Француске, како би осветио поразе и територијалне губитке у Рату Треће коалиције.
• фебруар - Јадранска кампања 1807–1814: Британци заузели код Валоне Вар, француски брод са провијантом.

• 20. 2. - Предаја Сарагосе: страдало је 54.000 Шпанаца, војника и цивила, и 10.000 Француза, више од болести него у борбама.
• 24. 2. - Поморска Битка код Лес Саблес-д'Олонне је британска победа поред бискајске француске обале.
• 24. 2. - Британци заузели Мартиник (до 1816).
• 25. 2. - Битка код Валлса у Каталонији је француски успех.

• 1. 3. - САД: Закон о ембаргу из 1807. замењен Законом о не-односима: остаје ембарго за трговину са британским и француским лукама. Штета за економију, мада подстиче индустријализацију.

• 4. 3. - Јамес Мадисон је четврти председник САД (до 1817), Георге Цлинтон остаје потпредседник.
• 10. 3. - Друга француска инвазија Португала.
• 12. 3. - Персија закључила прелиминарни споразум са Британијом - крај франко-персијске алијансе из 1807.
• 13. 3. - У Стоцкхолму изведен пуч којим је са шведског пријестоља збачен краљ Густав Адолф; пучисти су мотивирани катастрофалним поразима шведске војске у рату против царске Русије као и настојањем да се апсолутистички режим замијени уставном монархијом.
• 17. 3. - Битка за Виллафранцу: опкољени француски гарнизон на северозападу Шпаније се предао, скоро 1.300 мртвих и заробљених.
• 21 - 22. 3. - Антифранцуски нереди на шпанској Куби, против избеглица са Хаитија - шпанске власти их бране, али следећег месеца наређују протеривање.
• 24. 3. - Руско-турски рат: у Санкт Петербург стигао султанов ферман с објавом рата.
• 28. 3. - Битка код Меделлíна: Французи разбили Шпанце у Еxтремадури.
• 29. 3. - Сабор у Порвооу (Боргоу): фински сталежи присежу руском цару Александру I као великом војводи Финске.
• 29. 3. - Прва битка код Порта: маршал Соулт разбио Португалце и заузео Порто - страдало је 8.000 португалских војника, као и неколико хиљада цивила када је попустио мост којим су бежали.

• 1. 4. - Војвода Брауншвајга Фриедрицх Wилхелм основао Сцхwарзе Сцхар, Црну војску - војвода је у фебруару закључио конвенцију о сарадњи са Аустријом.
• 7. 4. - Карађорђе актом Правителствујушчег совјета поклонио Аду Циганлију команданту вароши београдске Младену Миловановићу.
• 9. 4. - Почиње Тиролска побуна против франко-баварске окупације, на челу са Андреасом Хофером. Аустрија је објавила рат Француској.
• 10. 4. - Аустријске снаге прелазе границу сусједне Баварске чиме започиње Рат Пете коалиције.
• 11 - 24. 4. - Поморска Битка код л'îле д'Аиx (или у Баскијским путевима) - британски успех.

• 13. 4. - Прва Битка на Бергиселу: тиролски побуњеници први пут узимају Инсбрук Баварцима, заробљавају и преко 2.000 француских војника ген. Биссона који су упали у замку.
• 15. 4. - Аустријски генерал Јоханн Габриел вон Цхастелер улази у Инсбрук, 20-тог у Тренто.
• април - Сокољани излетели из тврђаве и убили тридесетак Срба у околним селима (главе су однете везиру у Травник), након чега су топовима запаљена подграђа Сокола.^[1]
• 15 - 16. 4. - Битка код Сацилеа (Фонтане Фредде): аустријска војска надвојводе Јоханна поразила Беаухарнаисову франко-италијанску у Фриулима - ови се повлаче до Вероне.
• 19. 4. - Аустро-пољски рат, Битка код Расзyна: Аустријанци односе тактичку победу у Варшавском војводству, Пољаци под командом Јóзефа Пониатоwског жртвују Варшаву да би везали аустријске снаге.
• 19, 20. и 21. 4. - Битке код Теуген-Хаусена, код Абенсберга и код Ландсхута: Наполеон са својом франко-немачком армијом поражава Аустријанце у Баварској.
• 21-22. 4. - Рат Пете коалиције: Битка код Ецкмüхла у којој француски цар Наполеон Бонапарте наноси тежак пораз аустријским снагама и присиљава их на повлачење из Баварске.
• 24. 4. - Почиње устанак против Баварске у Ворарлбергу.
• 24. 4. - Наполеон наређује укидање Теутонског витешког реда и расподјелу посједа чланицама Рајнске Конфедерације.^[2]
• 25. 4. - Амритсарски уговор између Царства Сика (Рањит Сингх) и Британаца: граница утицаја је река Сутлеј.
• 26. 4. - Босански крајишници провалили у околину Цетинграда и заузели цијели териториј изгубљен миром у Свиштову 1791. (враћају га Французима у мају 1810)^[3]
• 29. 4. - Маршал Лефебвре заузима Салзбург, Фрањо Јелачић се повлачи на југ.
• 29. 4. - Епископ Венедикт Краљевић упућује окружницу свештенству о анатеми коју је бацио на игумана Дубајића и харамбашу Борчила, који су се побунили против Француза.^[4]
• 26 - 30. 4. - Далматинска кампања: Стојчевићеви граничари потиснули Французе са Зрмање, који се затим повлаче у Книн и Задар.
• 27 - 30. 4. - Битка код Цалдиера, близу Вероне: аустријске снаге одолевају франко-италијанским нападима, ипак морају се повући због Наполеоновог напредовања на Дунаву.

• пролеће - Први српски устанак - борбе се настављају. Срби крећу у поход на четири стран��:
  • према Видину (Миленко Стојковић),
  • Нишу (Милоје Петровић, уместо Петра Добрњца). Хајдук Вељко се одваја од главнине и преко Понишавља заузима Белу Паланку и подграђе Белоградчика.
  • преко Дрине (Сима Марковић) - заузети Вишеград, Сребреница, Јања и Бијељина, до близине Тузле и на четири сата од Сарајева.
  • на Нови Пазар (Карађорђе). Једино Карађорђе име већи успех (Сјеница, Сувобор, опкољавање новопазарске тврђаве^[5]

• 6. 5. - Французи започињу трећу опсад�� Гироне у Каталонији (до децембра), инспирација за отпор у остатку Шпаније.
• 8. 5. - Битка на Пијави: франко-италијанска армија поразила аустријску у Венету, која се повлачи у Крањску и Корушку.

• 10. 5. - 12. 5. - Артхур Wеллеслеy поразио са англо-португалском војском маршала Соулта код Грија а затим га након друге битка код Порта избацио из тог града - Французи беже из Португала.
• 13. 5. - Рат Пете коалиције: Французи у Бечу.
• 13. 5. - Битка код Wöргла: франко-баварске снаге маршала Лефебвра поразиле Аустријанце, улази у Инсбрук 20-тог.
• 14 - 27. 5. - Аустро-пољски рат: пољске снаге заузимају Лублин (14.), Сандомиерз (18.), Замоśћ (20.), Лавов (27.).
• 15. 5. - Аустријанци наносе губитке Французима у нападу на село Стара Стража код Книна.
• 15. 5. - Наполеон упућује прокламацију Мађарима, позива их на независност од Хабсбурга.
• мај? - Босански Турци харају око Оточца и Огулина. Далматински отоци су у рукама побуњеника, који чекају аустријску војску^[6].
• мај - август - Французи напуштају Кубу, становништво Неw Орлеанса се удвостручује.
• 15 - 18. 5. - Битка код Тарвиса (Предела): франко-италијанске снаге заузимају кључне планинске превоје према Корушкој.
• 16. 5. - Мармонт поразио Аустријанце код Прибудића (брдо Кита), заробљен подмаршал Стојчевић.
• 17. 5. - Борба код Грачаца, пук. Ребровић се повлачи ка Госпићу.

• 17. 5. - Сцхöнбруннски декрет: Наполеон анектира Папинску Државу: департмани Тибре (од 1810. Роме) и Трасимèне (сенатус цонсултум донесен следећег фебруара).
• 18. 5. - Англо-дански рат: Британци заузели острво Анхолт у пролазу Каттегат (до 1814).
• 21. 5. - Битка код Госпића: Мармонт потиснуо Ребровићеве снаге.
  • Мармонт наставља преко Сења, Ријеке и Љубљане, да би се срео са Наполеоном у Аустрији, а у међувремену ген. барон Кнежевић заузима Далмацију сјеверно од Неретве, осим Задра и неколико утврда.

• 21 - 22. 5. - Рат Пете коалиције: Битка код Асперна у којој француске снаге трпе неуспјех при покушају уништења аустријске војске под водством надвојводе Карла; један од најкрвавијих окршаја у хисторији Наполеонских ратова је прва битка у којој је Наполеон Бонапарте доживио несумњиви пораз. Другог дана погинуо ген. Пиерре Цхарлес Поузет а маршал Јеан Ланнес убрзо затим смртно рањен.
• 25. 5. - Битка код Санкт Мицхаела: Паул Грениер разбио Фрању Јелачића у Штајерској.
• 25. 5. - Револуција у Цхуqуисаци, дан. Суцре у Боливији:
• 28. 5. - Мармонт у Трсту.
• 28. 5. - Маршал Јеан-Баптисте Бессиèрес произведен у војводу од Истре.
• 29. 5. - Друга битка на Бергиселу: Баварци су одолели тиролским нападима, али сутрадан се ипак, по други пут, повлаче из Инсбрука, због недовољне муниције.

• 31. 5. (19. 5. по ј.к.) - Врхунац Битке на Чегру, Стеван Синђелић се дигао у ваздух заједно са складиштем муниције, браниоцима и Турцима који су упали у утврђење.
  • Последице пораза: Милоје Петровић је смењен, Младен Миловановић је, пред Божић, смењен из сената (долази Јаков Ненадовић).^[5]
  • Десном обалом Мораве Хуршид-пашини Турци продиру до Дунава^[7].
• 31. 5. - Стралсундска битка у Померанији: поражене су снаге Фердинанда вон Сцхилла који је покушао покренути антифранцуску револуцију у Немачкој - он је погинуо, једанаесторица његових официра су погубљени у септембру.
• 31. 5. - Маурицијуска кампања: Французи заробили два брода Источноиндијске компаније у Бенгалском заливу.

• 1. 6. - Аустријанци напуштају Варшаву.
• 3. 6. - Мармонт у Љубљани.
• 6. 6. - Стриц збаченог шведског краља Густава Адолфа постаје краљ Карл XIII (до 1818, од 1814. и краљ Норвешке), последњи из династије Холстеин-Готторп. Земља добија нови устав, којим је уведен парламентарни омбудсман.

• 10. 6. - Бој на Суводолу: Карађорђе поразио пећког Нуман-пашу Мехмедбеговића близу Сјенице.
• 10. 6 - Папина була Qуам меморанда екскомуницира Наполеона.
• 14. 6. - Битка код Рааба, тј. Гyőра на северозападу Мађарске: франко-италијанска победа Еугèнеа де Беаухарнаиса којом је надвојвода Јоханн спречен да појача аустријске снаге код Wаграма.
• јун - Дурански афганистански владар Шуџа-шах Дурани склапа савез са Британцима, али је истог месеца збачен од Махмуд-шаха (до 1818).
• 18. 6. - Карађорђе заузео варош Нови Пазар након тешких борби, тврђава је опкољена.^[8]
• 24 - 26. 6. - Битка код Граза: Игнáц Гyулаy успео дотурити залихе опкољеном гарнизону, прије него што га је Мармонт отјерао.

• 5. 7. - Рат Пете коалиције: Битка код Wаграма у којој Наполеон наноси одлучујући пораз Аустријанцима и тјера их на повлачење у Чешку. Наполоенов начелник штаба Лоуис-Алеxандре Бертхиер ће постати кнез од Wаграма.
• 5/6. 7. - Французи ухапсили папу Пија VII., одводе га у изгнанство (Гренобле, Савона, Фонтаинеблеау) до 1814.
• 7. 7. - Шпанска реконкиста Санто Доминга: Французи се предају Британцима, што је крај њихове власти у дан. Доминиканској Републици.
• 12. 7. - Рат Пете коалиције: Дан након тактички неодлучене битке код Знојма потписано примирје којим је де фацто окончан рат.
• 13. 7. - Британци узели Сенегал Французима (до 1817).
• 14. 7. (кал.?) - Руски ген. Исајев прелази Дунав, укључује се у опсаду Кладова.^[9]
• 15. 7. - Пољаци заузели Краков.
• 15. 7. - Донесена одлука да шведски краљ Карл XIII усвоји данског принца Кристијана Аугуста за наследника круне (у земљу стиже у јануару).
• 16. 7 - У граду Ла Пазу, у Вицекраљевству Рíо де ла Плата, збачене шпанске власти и проглашена Јунта Туитива - ројалисти гуше неколико месеци касније (→ Борба за независност Латинске Америке).
• 21. 7. - Велики српско-руски пораз код Кладова, Руси се повлаче.
• 24. 7. - Протуфранцуска побуна у Шибенику, убрзо стиже и аустријска војска (Французи се враћају у студеном).
• 27 - 28. 7. - Битка код Талавере: тактички успех Артхура Wеллеслеyја, који ће добити титулу виконта Wеллингтона од Талавере и од Wеллингтона (војвода од 1814).
• 30. 7. - Wалцхеренска кампања: Британци се искрцавају у Низоземској, не би ли отворили други фронт - преко 4.000 војника умире од болести, преостали се повлаче у децембру. Наполеон одузео Холандији територије јужно од Рајне.

• август - Руси лако прешли доњи Дунав, заузимају Исачу и Тулчу без отпора (сви Турци су код Србије).
• 4 - 18. 8. - Тиролски побуњеници наносе велике губитке француским, саксонским и баварским снагама, маршал Лефебвре мора напустити покрајину.
• 10. 8. - Креолска револуција у Qуиту, у Вицекраљевству Перу - угушена догодине.
• 11. 8. - Битка код Алмонацида: француски успех близу Толеда.
• август - Турци избили на Дунав код Пожаревца.
• 16. 8. - Пруске реформе: основан универзитет у Берлину, настава од октобра 1810.
• 21. 8. - Умро руски фелдмаршал Александар Прозоровски, командант у Влашкој, наслеђује га Петар Багратион. Његова дејства у Бугарској одвлаче Турке из Србије, а Срби се враћају у Делиград.
• 24. 8. - Рањит Сингх преузима опкољену Кангру од Сансар Цханда, како је не би заузеле Гурке.
• 27/28. 8. - Ноћас су из Београда побегли руски изасланик Константин Родофиникин, митрополит Леонтије и Петар Добрњац, не смејући да дочекају Карађорђа.^[5]
• 28. 8. - Осијек проглашен слободним и краљевским градом.
• 28. 8 (16. 8. по ј.к.) - Српски устаници шаљу писмо Наполеону, желећи протекторат - овај може само наложити букурешком вицеконзулу да одржава тајне везе.^[5] Апел је упућен и Аустријанцима, понуђено им је запоседање градова на Сави и Дунаву.

• 7. 9. - Рама II је завладао Сијамом/Тајландом (до 1824). Суочава се с побуном Таксиновог сина, која је брзо угушена и са бурманском инвазијом.
• септембар - Борба код манастира Манасија, Карађорђе одбио турску војску^[10].
• 16. 9. - Багратион поразио Турке код Рассеват-а у Бугарској, затим опседа Силистру 22-ог - велики везир Јусуф након овога одустаје од похода на Србију и Влашку.^[11]
• 17. 9. - Фредриксхамнски мир којим је окончан Фински рат и којим се Шведска одриче Финске, чију ће територију преузети Руско Царство и на њему створити вазално Велико војводство Финске.
• 18. 9. - Отворена друга зграда Краљевске опере у Лондону - скупље карте изазивају двомесечне нереде (зграда изгорела 1856).
• 20 - 28. 9. - Успешан британски упад у Саинт-Паул на Îле Бонапарте (Реунион), претходница инвазије острва следећег јула.
• 30. 9. - Други уговор из Форт Wаyнеа: САД добиле 12.000 кв.км. индијанске земље - незадовољни Тецумсех, поглавица Схаwнееја, следеће године покреће рат.

• 1. 10. - Британци се искрцали на Кефалонији, напуљски гарнизон се предаје истог дана. Наредних дана заузимају Занте, Итаку и Китеру.
• 4. 10. - Спенцер Перцевал је нови британски премијер (до 1812). Палмерстон је секретар рата (до 1828).

• 8. 10. - Ранији париски велепосланик Клеменс вон Меттерницх именован министром вањских послова Аустријског Царства, након Стадиона, започевши каријеру која ће га учинити једним од најутјецајнијих европских државника у првој половици 19. вијека (од 1821. и Канцелар Аустријског царства, оборен у револуцији 1848).
• 12. 10. - Млади Фриедрицх Стапс намеравао убити Наполеона тијеком преговора у Сцхöнбрунну. Ово наводи цара да мисли о потомству и новом браку.
• 14. 10. - Мир у Сцхöнбрунну којим је формално окончан Рат Пете коалиције. Аустрија предаје територије:
  • Салзбург Баварској.
  • Горица и Градишка, Трст, Истарска марка, Крањска, западна Корушка и источни Тирол, Хрватска јужно од Саве Француској. Настају Илирске провинције, заједно са бившом млетачком Далмацијом и дијелом Истре, тренутно под талијанском управом. Први гувернер је Аугусте Мармонт, главни град је Љубљана. Окупацију хрватских крајева води ген. Делзонс, са сједиштем у Карловцу.
  • Западна Галиција и Краков Варшавском војводству.
  • Тарнопољ Русији.
• 14 - 20. 10. (2 - 8. 10. по ј.к.) - Први српски устанак: Чрезвичајна скупштина у Хасанпашиној Паланци. Тражи се да руска војска буде стално присутна у Србији, да се Родофиникин замени као руски посланик, да Мелентије (Стевановић) замени побеглог Леонтија.
• 22. 10. - Багратион зауставио надмоћнију турску војску код Татарице, али мора прекинути опсаду Силистре, због недовољне муниције^[11].
• октобар-новембар - Цар Александар I и Михаил Сперански разматрају план државне реформе.

• 1. 11. - Четврта битка на Бергиселу, Баварци сломили тиролски устанак.
• 1. 11. - Хотентотска прокламација у Колонији Рт добре наде води поробљавању Хотентота (опозвана 1828-38).
• новембар - Кампања у Персијском заливу: британска морнарица против породице Ал-Qасими у Рас ал-Кајми.
• 18. 11. - Маурицијуска кампања: Акција од 18. новембра: Хамелинови Французи заробили три британска брода у Бенгалском заливу.
• 19. 11. - Битка код Оцаñе: шпанска војска потучена близу Мадрида.
• ц. 25. 11. - Британски дипломат Бењамин Батхурст нестао у Перлебергу у Њемачкој - вјеројатно је убијен али прича је напухана у популарној култури.
• 26. 11. - Битка код Албе де Тормес: поражен и други шпански крак.
• 30. 11. - Наполеон обавестио Јосéпхину да мора пронаћи супругу која ће му дати наследника (развод у јануару).

• крајем године - Багратион заузима Исмаил и Браилу^[11].
• 9. 12. - Wалцхеренска кампања: Британци напуштају то холандско острво.
• 10. 12. - Данско-шведски рат окончан статусом кво.
• 12. 12. - Французи заузели Гирону.
• децембар - Боyдов масакр: Маори на Новом Зеланду убили и појели 66-70 Европљана са енглеског брода Боyд.
• 25. 12. - Наполеонов декрет о привременом устроју Илирских покрајина (коначна верзија у травњу 1811).
• 25. 12. - Епхраим МцДоwелл извео прву успешну овариотомију у Данвилле, Кентуцкy.

• Ранија палача Кулмерових у Загребу постају Бански двори.
• Мухаммед Белло, син Усмана дан Фодија основао град Сокото, на северозападу дан. Нигерије.
• 1808-09 - Немачки географ Аугуст Зеуне уводи појам Балканског полуострва (није баш одмах прихваћен).
• 1808-09 - Кокандски кан Алимхан заузео Ташкентску државу.
• 1809-10 - Умархан оборио брата Алимхана, влада Кокандским канатом до 1822.
• Прва збирка Криловљевих басни.
• Наука и техника
  • Јеан-Баптисте Ламарцк објављује Пхилосопхие зоологиqуе: предлаже једну варијанту теорије еволуције (→ ламаркизам).
  • Кеплер–Поинсотови полиедри: Лоуис Поинсот је два поново открио и два сасвим нова.
  • Царл Фриедрицх Гаусс: Тхеориа мотус цорпорум цоелестиум ин сецтионибус цоницис солем амбиентиум (Гауссова функција, метод најмањих квадрата).
  • Први том "Описа Египта" (Десцриптион де л'Éгyпте).

• 
  Савремена карта Илирских провинција, Србије и Босне
• 
  Генерална карта Илирских провинција
• 
  Управни земљовид Илирских провинција

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1809.

• 4. 1. - Лоуис Браилле, проналазач писма за слепе († 1852)
• 13. 1. - Фриедрицх Фердинанд вон Беуст, аустроугарски државник († 1886)
• 15. 1. - Пиерре-Јосепх Проудхон, филозоф, анархиста († 1865)
• 19. 1. - Едгар Аллан Пое, књижевник († 1849)
• 3. 2. - Фелиx Менделссохн, композитор († 1847)
• 12. 2. - Цхарлес Дарwин, натуралист, биолог, геолог († 1882)
• 12. 2. - Абрахам Линцолн, председник САД († 1865)
• 15. 2. - Цyрус МцЦормицк, проналазач, произвођач пољопривредних машина († 1884)
• 18. 2. - Божидар Петрановић, правник и историчар књижевности, академик († 1874)
• 24. 2. - Едwин вон Мантеуффел, пруски фелдмаршал († 1885)
• 9. 3. - Беттино Рицасоли, талијански државник († 1880)
• 27. 3. - Георгес-Еугèне Хауссманн, урбаниста Париза († 1891)
• 31. 3. - Николај Гогољ, књижевник († 1852)
• 8. 7. - Људевит Гај, хрватски препородитељ, илирац († 1872)
• 6. 8. - Алфред Теннyсон, песник лауреат († 1892)
• 24. 12. - Кит Царсон, амерички крајишник († 1868)
• 29. 12. - Wиллиам Еwарт Гладстоне, британски премијер († 1898)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1809.

• 22. 2. - Јоханн Лудwиг вон Цобензл, аустријски политичар (* 1753)
• 7. 3. - Јеан-Пиерре Бланцхард, балониста (* 1753)
• 27. 3. - Јосепх-Марие Виен, сликар (* 1716)
• 4. 4. - Василиј Чичагов, руски адмирал, истраживач Арктика (* 1726)
• 1. 5. - Франçоис Лаурент д'Арландес, пионир летења балоном (* 1742)
• 31. 5. - Стеван Синђелић, српски војвода (*1770)
• 31. 5. - Јосепх Хаyдн, композитор (* 1732)
• 31. 5. - Јеан Ланнес, маршал Француске, војвода од Монтебелла (* 1769)
• 8. 6. - Тхомас Паине, амерички револуционар (* 1737)
• 6. 7. - Антоине Цхарлес Лоуис де Ласалле, француски генерал (* 1775)
• 7. 7. - Константин Карл д’Аспре, аустријски фелдмаршал (* 1754)
• 26. 7. - Јован Мушкатировић, књижевник, први Србин адвокат (* 1743)
• 12. 8. - Михаил Каменски, руски фелдмаршал (* 1738)
• 17. 8. - Маттхеw Боултон, индустријалац (* 1728)
• 18. 8. - Мула Мустафа Башескија, сарајевски љетописац (* 1731-32)
• 7. 9. - Рама I, краљ Сијама, оснивач династије Чакри (* 1737)
• 11. 10. - Мериwетхер Леwис, истраживач САД (* 1774)
• 17. 10. - Фриедрицх Стапс, атентатор на Наполеона (* 1792)
• 30. 10. - Wиллиам Цавендисх-Бентинцк, донедавни британски премијер (* 1738)

Литература

• Историја српског народа, Пета књига, први том, Од Првог устанка до Берлинског конгреса, СКЗ Београд 1981 (V-1)
• Историја српског народа, Пета књига, други том, Од Првог устанка до Берлинског конгреса, СКЗ Београд 1981 (V-2)