22. 12.

22. просинца/децембра (22. 12.) је 356. дан године по грегоријанском календару (357. у преступној години). До краја године има још 9 дана.

• 640. — Сарацени заузели Александрију, две године после почетка инвазије на Египат.
• 1790. — Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава.
• 1894. — Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на доживотну робију на основу лажне оптужбе да је Немцима продавао војне тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани. Под притиском јавног мњења рехабилитован 1906.
• 1917. — У Брест-Литовску у Првом светском рату почели мировни преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом. Силе Антанте нису прихватиле позив Русије да учествују у тим преговорима.
• 1941. — Прва пролетерска бригада Народноослободилачке војске Југославије имала свој први окршај с италијанским снагама. Од 1948. се тај датум славио као Дан Југословенске народне армије.
• 1942. — Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом светском рату окупирали Јапанци.
• 1956. — Последњи британски и француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку Суецког рата.
• 1968. — Северна Кореја, после 11 месеци заробљеништва, ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода "Пуебло".
• 1975. — После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, п��лестински терористи с таоцима одлетели авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског Истока.
• 1980. — Почео рат између Ирака и Ирана.
• 1988. — Јужна Африка, Куба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност. Та бивша немачка колонија од Првог светског рата била под управом Јужне Африке.
• 1989. — У страху од побуњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побегао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина. Брачни пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште.
• 1990. — Лидер синдикалног покрета "Солидарност" Лех Валенса преузео, после изборне победе, дужност председника Пољске. .
• 1990. — Сабор Хрватске усвојио нови, тзв. Божићни Устав којим је Република Хрватска проглашена за националну државу хрватског народа.
• 1993. — Јужноафрички парламент састављен од белаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 Прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у Јужној Африци.
• 1993. — Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Кубе Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД.
• 1994. — Премијер Италије Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију, поднео оставку седам месеци пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата.
• 1996. — Герилци перуанског левичарског покрета "Тупак Амару" ослободили 225 таоца у јапанској амбасади у Лими, а задржали 140.
• 2000. — Светска здравствена организација упозорила на могућност ширења болести "лудих крава" ван Европе. Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јакобове болести мозга код људи, откривена 1986. у Великој Британији.
• 2002. — На неуспелим председничким изборима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић.

.

• 1612. — Јурај Раткај, барун, хрватски свећеник и повјесничар (у. 1666.).
• 1639. — Жан Расин, француски песник и драмски писац.
• 1885. — Боривоје Ж. Милојевић, српски географ.
• 1858. — Ђакомо Пучини, италијански оперски композитор.
• 1702. — Јеан-Éтиенне Лиотард, швицарски умјетник.
• 1723. — Карл Фриедрицх Абел, њемачки композитор.
• 1838. — Рицхерт Вогт вон Коцх, шведски писац.
• 1839. — Бéни Кáллаy (Бењамин вон Кáллаy), мађарски и аустроугарски политичар (у. 1903.).
• 1848. — Улрицх вон Wиламоwитз-Моеллендорфф, њемачки филолог.
• 1856. — Франк Келлогг, амерички министар вањских послова 1925-1929, добитник Нобелове награде 1929. (у. 1937.).
• 1858. — Гиацомо Пуццини, италијански композитор.
• 1866. — Кäтхе Паулус, прва њемачка падобранка.
• 1872. — Георг Бломстедт, шведски глумац.
• 1874. — Франз Сцхмидт, њемачки композитор.
• 1876. — Филиппо Томмасо Маринетти, италијански поета.
• 1878. — Кнут Франкман, шведски глумац.
• 1887. — Сриниваса Ааиyангар Раманујан, индијски математичар.
• 1897. — Маx Хансен, дански глумац и композитор.
• 1899. — Густав Грüндгенс, шведски глумац и режисер.
• 1905. — Пиерре Брассеур, француска глумица.
• 1907. — Пеггy Асхцрофт, британска глумица.
• 1907. — Рафаел Бобан, усташки пуковник и генерал Хрватских оружаних снага.
• 1911. — Wиола Бруниус, шведска глумица.
• 1912. — Ладy Бирд Јохнсон, супруга предсједника Лyндон Б. Јохнсона.
• 1924. — Марианне Стјернqвист, шведска глумица.
• 1926. — Алцидес Гхиггиа, уругвајски и талијански ногометаш (у. 2015.).
• 1935. — Семка Соколовић-Берток, босанскохерцеговачка глумица.
• 1945. — Дајен Сојер, америчка новинарка.
• 1949. — Маурице Гибб, британски пјевач, Тхе Бее Геес.
• 1949. — Робин Гибб, британски пјевач, Тхе Бее Геес.
• 1950. — Зијах Соколовић, босанскохерцеговачки глумац и режисер.
• 1950. — Весна Довниковић, хрватска организаторица манифестација посвећених анимираном филму и функционерка у организацијама које се баве анимираним филмом.
• 1957. — Андерс Еклунд, шведски боксер.
• 1963. — Гиусеппе Бергоми, талијански ногометни репрезентативац.
• 1968. — Рицхеy Јамес Едwардс, британски музичар, Маниц Стреет Преацхерс 1988-1995.
• 1969. — Матс Лилиенберг, шведски ногометаш.
• 1970. — Марк Драгунски, њемачки рукометаш и тренер.
• 1971. — Марцос Милинковиц, аргентински одбојкаш.
• 1972. — Ванесса Парадис, француска пјевачица.
• 1977. — Золтáн Сзéцси, мађарски ватерполиста.
• 1978. — Едо Маајка, босанскохерцеговачки репер.
• 1981. — Момир Илић, српски рукометаш и репрезентативац.
• 1986. — Тијана Печенчић, српска глумица.
• 1987. — Едер, португалски ногометаш.

.

• 1634. — Јохан Алберт Васа (Јан Алберт Wаза), пољски бископ и кардинал, син Сигисмунда и Константиа од Стеиермарка.(* 1612.).
• 1666. — Гуерцино, италијански умјетник, сликар.
• 1828. — Wиллиам Хyде Wолластон, енглески физичар и хемичар(* 1766.).
• 1871. — Едwард Лаw, британски политичар.
• 1880. — Марy Анн Еванс, енглеска књижевница (* 1858.).
• 1899. — Хугх Лупус Гросвенор, британски политичар (* 1825.).
• 1936. — Драгутин Горјановић Крамбергер, хрватски палеонтолог, палеонтрополог и геолог.
• 1936. — Николај Островски, совјетски књижевник социјалистичког реализма (* 1904.).
• 1942. — Франз Боас, амерички антрополог (* 1858.).
• 1943. — Беатриx Поттер, британски писац и илустратор.
• 1969. — Џозеф фон Штернберг, амерички филмски режисер.
• 1979. — Дерил Френсис Занук, амерички филмски продуцент (* 1902.).
• 1989. — Самуел Бецкетт, ирски писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1969.
• 1993. — Алеxандер Мацкендрицк, амерички филмски режисер и љекар.
• 1993. — Ото Бихаљи Мерин, југословенски писац и ликовни критичар.
• 1999. — Пер Аабел, норвешки глумац.
• 2001. — Јонас Фрицк, шведски режисер.
• 2002. — Јое Струммер, британски музичар, певач, гитариста, текстописац и глумац (* 1952.).
• 2018. — Паддy Асхдоwн, британски музичар, високи представник за БиХ (* 1941.).

• Дан ЈНА у бившој Југославији (од 1949. године; прије тога 21. 12.).

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар