24. 7.

24. јул/јули/српањ (24. 7.) је 205. дан године по грегоријанском календару (206. у пријеступној години). До краја године има још 160 дана.

• 1261. — Михаило VIII Палеолог повратио је Константинопољ (Цариград) и поново га прогласио престоницом Византије. Град су 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали, и заједно с Млечанима прогласили га престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена је у Никеју (Никејско царство).
• 1593. — краљ Француске Анри IV, краљ Наваре пре доласка на француски престо 1589. и вођа француских хугенота, прешао је у католичанство.
• 1712. — војска швајцарских протестанских кантона је у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани верски ратови.
• 1817. — по повратку у Србију, убијен је легендарни вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић. Он је, после слома устанка 1813. године, избегао у Аустрију, а затим у Русију.
• 1848. — Аустријанци су у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине (Пијемонт), сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу.
• 1878. — прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла је у Вашингтон.
• 1898. — војска САД је у шпанско-америчком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио је статус придружене државе САД.
• 1907. — Јапан је прогласио протекторат над Корејом са правом да контролише владу те земље.
• 1909. — француски пилот Луј Блерио први је прелетео авионом канал Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака код Калеа до Довера прелетео је за 37 минута.
• 1917. — Низоземка Маргарета Гертруда Целе, позната као Мата Хари, осуђена је на смрт под отужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата.
• 1934. — нацисти су у Бечу убили аустријског канцелара Енгелберта Долфуса.
• 1943. — италијански диктатор Бенито Мусолини приморан је, након седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Краљ Виктор Емануеле именовао је за премијера маршала Пјетра Бадоља. Мусолини је ухапшен и интерниран, а 1945. је стрељан.
• 1952. — ступио је на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније.
• 1956. — у судару италијанског и шведског брода „Андреа Дорија“ и „Стокхолм“ испред обала САД у Атлантском океану погинуло је 50 људи.
• 1957. — Тунис је постао република, а за председника је изабран Хабиб Бургиба.
• 1963. — СССР, САД и Велика Британија закључиле су уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу.
• 1968. — папа Павле VI забранио је верницима римокатоличке цркве све вештачке методе спречавања зачећа.
• 1982. — вођа Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) Јасер Арафат потписао је у Бејруту декларацију којом је прихватио резолуције УН о постојању државе Израел.
• 1991. — совјетски председник Михаил Горбачов предложио је лидерима Комунистичке партије СССР-а нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце „застареле идеолошке догме“.
• 1992. — италијанска влада послала је 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију.
• 1994. — Израел и Јордан су потписали у Вашингтону декларацију којом је окончано ратно стање између две државе.
• 1995. — Хашки трибунал подигао је оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у Босни. Лидер босанских Срба Радован Караџић и генерал Ратко Младић оптужени су за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.
• 2000. — суперсонични авион компаније „Ер Франс“ срушио се близу Париза непосредно након полетања. Погинуло је 109 путника и чланова посаде, и још четворо људи на земљи. То је била прва несрећа „конкорда“ од како је почео да лети 1969.
• 2001. — генерал Хрватске војске Рахим Адеми, оптужен за злочине почињене над Србима 1993. у Медачком џепу, код Госпића у Хрватској, доборовољно се предао Хашком трибуналу. На основу одлуке Судског већа од 20. фебруара 2002. Адемије је пуштен на слободу до почетка суђења.

.

• 1725. — Јохн Неwтон, енглески складатељ (Амазинг Граце).
• 1783. — Симóн Болíвар, војсковођа и државник (у. 1830.).
• 1802. — Алеxандре Думас (отац), француски књижевник (у. 1870.).
• 1803. — Адолпхе Адам, француски складатељ (у. 1856.).
• 1822. — Динко Витезић, народни препородитељ и политичар (у. 1904.).
• 1844. — Иља Рјепин, руски сликар и вајар (у. 1930.).
• 1848. — британски државник Артхур Јамес Балфоур, премијер (1902-06) и министар иностраних послова (1916-19). Предложио је 1917. стварање националне државе Јевреја у Палестини (Балфурова декларација).
• 1854. — Константин Јиречек, чешки повјесничар и свеучилишни професор (у. 1918.).
• 1857. — Хенрик Понтоппидан, дански књижевник , добитник Нобелове награде за књижевност 1917.
• 1860. — Алфонс Муцха, чешки сликар (у. 1939.).
• 1864. — Франк Wедекинд, њемачки књижевник (у. 1918.).
• 1898. — Амелиа Еархарт, америчка летачица (у. 1937.).
• 1895. — Роберт Гравес, енглески писац (у. 1985.).
• 1904. — Делмер Давес, амерички режисер и сценарист.
• 1904. — Николаy Кузнетсов, совјетски поморски официр и Адмирал флоте Совјетског Савеза (у. 1974.).
• 1928. — Бранко Хорват, југославенски и хрватски економист, универзитетски професор и политичар који је знатно утицао на демократизацију југославенског друштва (у. 2003.).
• 1938. — Борис Михољевић, хрватски казалишни, телевизијски и филмски глумац.
• 1942. — Бенгт Јоханссон, умировљени шведски рукометаш и изборник.
• 1947. — Предраг Ејдус, српски позоришни и филмски глумац (у. 2018). .
• 1949. — Мицхаел Рицхардс, амерички комичар и филмски и телевизијски глумац.
• 1950. — Јадранка Стојаковић, босанска кантауторица (у. 2016).
• 1950. — Сам Бехренс, амерички телевизијски глумац.
• 1952. — Гус Ван Сант, амерички редитељ.
• 1954. — Јорге Јесус, португалски ногометни тренер и бивши играч.
• 1963. — Карл Малоне, амерички је професионални кошаркаш и тренер.
• 1966. — Мартин Кеоwн, бивши енглески ногометаш.
• 1968. — Лаура Леигхтон, америчка глумица.
• 1970. — Јеннифер Лопез, америчка пјевачица и глумица.
• 1977. — Вратислав Грешко, умировљени словачки ногометаш.
• 1979. — Бо Спеллерберг, дански рукометаш.
• 1983. — Даниеле Де Росси, талијански ногометни репрезентативац.
• 1985. — Лукáш Росол, чешки тенисач.
• 1986. — Тео Кардум, хрватски ногометаш.

.

• 1834. — Самуел Таyлор Цолеридге, енглески песник (р. 1772)..
• 1843. — Цхарлес Мацинтосх, шкотски хемичар проналазач непромочиве тканине за кишне огртаче.
• 1974. — Јамес Цхадwицк, енглески физичар. (р.1891).
• 1980. — Петер Селлерс, британски филмски комичар и глумац.
• 1986. — Винценте Миннелли, амерички филмски редитељ.
• 1995. — Иво Калина, хрватски сликар (р. 1925.).
• 2011. — Јосип Боби Маротти, хрватски глумац (р. 1922).

.

• Света великомученица Ефимија; Блажена Олга

.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар