25. 1.

25. јануар/сијечањ (25. 1.) је 25. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 340 дана (341 дан у пријеступној години).

• 750. — Битка на Забу у којој устаници на челу са Ас-Саффахом наносе одлучујући пораз омејадском калифу Марвану II, послије чега ће Ас-Саффах постати калиф и успоставити Абасидски Калифат.
• 1579. — северне низоземске покрајине Холандија, Зеландија, Утрехт, Гелдерленд, Фризија, Гронинген и Оверајсел прогласиле су Утрехтску унију ради супротстављања шпанској власти. Унија се 1581. отцепила од Шпаније, а Вестфалским миром 1648. добила независност.
• 1831. — пољски парламент (Сејм) прогласио је независност Пољске и свргнуо руског цара Николаја I с пољског престола. Велики део Варшавског војводства, под називом Пољско краљевство прикључен је 1815. Русији, а руски цар постао је и краљ Пољске. Руси су у септембру угушили пољски устанак, укинут је устав и распуштен Сејм.
• 1878. — у руско-турском рату потопљен је турски брод након што су га Руси погодили торпедом. То је био први брод погођен и потопљен тим подводним оружјем.
• 1899. — у Пожаревачком затвору је умро српски револуционар и публициста Васа Пелагић, један од првих поборника идеје социјализма у Србији и на Балкану. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примерака.
• 1904. — у Београду је почео излазити дневни лист „Политика (новине)“, чији је оснивач и први уредник био Владислав Рибникар.
• 1919. — основана је Лига народа, претеча Уједињених нација.
• 1924. — у француском гр��ду Шамони отворене су прве зимске Олимпијске игре.
• 1942. — Тајланд је у Другом светском рату објавио рат [Уједињено Краљевство Велике Британије и Сјеверне Ирске|Великој Британији]] и САД.
• 1961. — председник САД Џон Кенеди одржао је у Стејт департменту у Вашингтону прву конференцију за новинаре коју је телевизија преносила уживо. Кенеди је одговорио на 31 питање.
• 1971. — генерал Иди Амин је војним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника.
• 1983. — кинеске власти су преиначиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Цедунговој удовици Дјанг Ћин.
• 1991. — Скупштина (Собрање) Македоније, једна од тадашњих република СФР Југославије усвојила је декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије.
• 1993. — Мир Аимал Канси изводи терористички напад испред сједишта ЦИА-е.
• 1996. — Парламентарна скупштина Савета Европе примила је Русију у чланство те организације и поред оштрих критика због руског војног ангажовања у Чеченији.
• 1999. — у серији земљотреса у Колумбији, који је погодио регију узгајивача кафе, погинуло је око 2.000 људи, а стотине хиљада остало је без домова.
• 2000. — припадници Сфора ухапсили су у Вишеграду Митра Васиљевића оптуженог за ратне злочине поцињене током рата у Босни и Херцеговини (1992-95).
• 2001.године ДОС формирао Владу Србије,прву после десетогодишње власти СПС-а.
• 2001. — израелски и палестински преговарачи су сопштили да су постигли известан успех у преговорима око граница будуће палестинске државе.

.

• 1708. — Помпео Батони, талијански сликар.
• 1736. — Јосепх-Лоуис де Лагранге.
• 1759. — Роберт Бурнс, шкотски песник.
• 1874. — Wиллиам Сомерсет Маугхам, енглески приповједач и драматичар (у. 1965.).
• 1881. — Емил Лудwиг.
• 1882. — Виргиниа Wоолф, британска књижевница и идол феминистичког покрета (у. 1941.).
• 1894. — Мицхеил Тсцхиаурели, грузијски режисер.
• 1904. — Гéза Фриед, мађарски пијанист и складатељ.
• 1905. — Сава Ковачевић, партизански командант.
• 1917. — Јâнио Qуадрос, бразилски политичар и државник.
• 1922. — Луиги Луца Цавалли-Сфорза, талијански научник и генетичар.
• 1926. — Yоуссеф Цхахине, египатски режисер.
• 1927. — Антôнио Царлос Јобим, бразилски кантаутор и прво име босса нове.
• 1933. — Цоразон Аqуино, филипинска политичарка и државница.
• 1935. — Антóнио Рамалхо Еанес, португалски политичар и државник.
• 1942. — Еусéбио, португалски ногометаш († 2014.).
• 1947. — Тостãо, бивши бразилски ногометаш.
• 1947. — Крешимир Зубак, босанскохерцеговачки политичар.
• 1951. — Билл Виола, амерички умјетник видео и инсталацијских дјела.
• 1953. — Даница Максимовић, српска глумица.
• 1953. — Сташа Зајовић, транснационална активисткиња за људска права.
• 1957. — Луис Алфредо Гаравито Цубиллос, колумбијански серијски убица.
• 1958. — Алессандро Бариццо, талијански књижевник.
• 1958. — Зоран Цвијановић, српски глумац.
• 1977. — Стефан Миленковић, српски виолинист.
• 1978. — Андрија Златић, српски репрезентативац у стрељаштву.
• 1980. — Xави Хернáндез, шпањолски ногометни репрезентативац.
• 1981. — Алициа Кеyс, америчка соул-пјевачица.
• 1981. — Тоше Проески, македонски пјевач.
• 1982. — Ноеми, талијанска пјевачица.
• 1983. — Слободан Никић, српски ватерполиста.
• 1983. — Гиованни Лапентти, еквадорски тенисер.
• 1984. — Робинхо, бразилски ногометаш.
• 1985. — Ацие Лаw, амерички кошаркаш.
• 1987. — Марија Кириљенко, руска тенисачица.
• 1988. — Татиана Головин, француска тенисерка.
• 1990. — Бобана Величковић, српска репрезентативка у стрељаштву.

• 1925. — Иван Вучетић (Јуан Вуцетицх), хрватски изумитељ дактилоскопије (* 1858.).
• 1947. — Ал Капоне, амерички гангстер.
• 1978. — Скендер Куленовић, српски/босански писац.
• 1987. — Предраг Пеђа Милосављевић, српски сликар.
• 1987. — Асим Ферхатовић, босански ногометаш.
• 1997. — Никола Кољевић, српски политичар из Босне и Херцеговине (* 1936.).
• 2005. — Пхилип Јохнсон, амерички архитекта.

.

• Српска православна црква слави:.
  • Свету мученицу Татијану.
  • Светог мученика Петра Авесаламита.
  • Млекопитателницу.
  • Преподобну Мати Теодору.
  • Света мученица Татијана; Икона Млекопитатељица.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар

25. 1. на Wикимедијиној остави