26. 2.

26. вељаче/фебруар (26. 2.) је 57. дан године по грегоријанском календару (58. у преступној години). До краја године има још 310 дана.

• 1531. — У земљотресу у Португалу погинуло неколико десетина хиљада људи, срушен велики део Лисабона и неколико других градова.
• 1815. — Наполеон Бонапарте побјегао са Елбе.
• 1848. — Проглашена Друга Француска Република.
• 1852. — Британски војни транспортни брод "Биркенхед" потонуо у заливу Симон уз обалу Јужне Африке, а живот изгубило 485 људи.
• 1885. — Представници 15 земаља на конгресу у Берлину, Афричка конференција, који је организовао немачки канцелар Ото фон Бизмарк, договорили се о подели централне и источне Африке.
• 1901. — Вође Боксерског устанка у Кини Чи Хсуи и Хсу Ченг Ју јавно погубљени одсецањем главе.
• 1909. — Турска признала аустроугарску анексију Босне и Херцеговине.
• 1915. — Немци у Првом светском рату, у борби против Француза код Маланкура, први пут у историји ратовања употребили бацаче пламена.
• 1916. — Немци су у Првом светском рату потопили француски теретни брод "Прованса II". Погинуло 930 људи.
• 1935. — Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват демонстрирао први комплетан и практично употребљив радар.
• 1936. — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу "народног возила", "фолксваген".
• 1952. — Уједињено Краљевство: Премијер Wинстон Цхурцхилл изјављује да његова нација има атомску бомбу.
• 1986. — Цоразон Аqуино постала предсједник Филипина.
• 1980. — Египат и Израел успоставили дипломатске односе, чиме је окончано 30-годишње ратно стање две земље.
• 1986. — Совјетски Савез у Земљину орбиту лансирао први блок свемирске станице "Мир", која је после 15 година уништена сагоревањем, а несагорели делови пали у Тихи океан, 23. марта 2001.
• 1990. — Под вођством Виолете Бариос де Чаморо, удружена листа 14 опозиционих партија Никарагве добила изборе победивши сандинисте председника Данијела Ортеге.
• 1993. — У снажној експлозији у Светском трговинском центру у Њујорку, за коју су одговорни арапски исламистички терористи, погинуло шест, повређено око 1.000 људи.
• 1995. — После губитка око милијарду долара које је на берзи у Сингапуру изазвао дилер Ник Лисон, банкротирала лондонска банка "Беринг", једна од најстаријих и најугледнијих британских банака.
• 2001. — Скупштина Југославије укинула указ о одузимању држављанства династији Карађорђевић који је 1947. донела тадашња комунистичка влада.
• 2002. — Скупштина Србије усвојила измене Кривичног закона којима је укинута смртна казна.
• 2004. — У авионској несрећи код Мостара погинуо председник Македоније Борис Трајковски и чланови делегације који су с њим путовали на међународну конференцију о инвестирању у БиХ.
• 2006. — На Олимпијском стадиону у Торину у недељу су службено затворене 20. Зимске олимпијске игре.

.

• 1564. — Цхристопхер Марлоwе, енглески књижевник († 1593.).
• 1777. — Прота Матеја Ненадовић, српски устаник и књижевник. († 1854.).
• 1802. — Вицтор Хуго, француски књижевник.
• 1829. — Леви Страусс, њемачко-амерички индустријалац и творац јеанса.
• 1846. — Буффало Билл, амерички пионир († 1917.).
• 1861. — Фердинанд I од Бугарске, кнез и краљ Бугарске.
• 1875. — Александар Борисович Голденwеисер, руски пијанист и складатељ.
• 1879. — Бранко Водник, хрватски књижевник и повјесничар († 1926.).
• 1895. — Јосип Павичић, хрватски књижевник († 1963.).
• 1928. — Фатс Домино, амерички блуес-музичар († 2017.).
• 1932. — Јохннy Цасх, амерички пјевач и гитарист († 2003.).
• 1933. — Ранко Гучевац, епизодни српски глумац (* 2001.).
• 1937. — Звонко Шпишић, југославенски и хрватски складатељ, интерпретатор шансоне, текстописац, аранжер и ликовни умјетник († 2017.).
• 1943. — Билл Дуке, амерички глумац.
• 1947. — Сандие Схаw, британска пјевачица.
• 1954. — Мицхаел Болтон, амерички поп-пјевач.
• 1954. — Реџеп Тајип Ердоган, турски политичар, градоначелник Истанбула.
• 1958. — Мицхел Хоуеллебецq, француски књижевник.
• 1963. — Милко Ђуровски, бивши македонски и југословенски ногометаш и тренер.
• 1964. — Марк Дацасцос, амерички глумац и мајстор борилачких вјештина.
• 1967. — Казуyосхи Миура, јапански ногометаш.
• 1972. — Крешимир Мишак, хрватски новинар, роцк глазбеник и публицист.
• 1973. — Оле Гуннар Солскјæр, норвешки ногометаш и тренер.
• 1974. — Сéбастиен Лоеб, француски рели-возач.
• 1975. — Алмир Делић, босанскохерцеговачки ногометаш.
• 1979. — Цоринне Баилеy Рае, енглеска пјевачица.
• 1981. — Томислав Дујмовић, хрватски ногометаш и репрезентативац.
• 1982. — Ли На, бивша кинеска тенисерка.
• 1982. — Нате Руесс, амерички пјевач.
• 1983. — Пепе, португалски ногометаш, бразилског по��ријетла.
• 1984. — Еммануел Адебаyор, тогоански ногометаш.
• 1985. — Драган Марјанац, српски рукометаш.
• 1985. — Фернандо Ллоренте, шпањолски ногометаш.
• 1986. — Тереса Палмер, аустралијска глумица и манекенка.
• 1990. — Леон Радошевић, хрватски кошаркаш.
• 1992. — Јагода Кумрић, хрватска телевизијска глумица.

.

• 1834. — Алојз Зенефелдер, проналазач литографије. (* 1771.).
• 1875. — Светозар Марковић, српски писац и политичар.
• 1880. — Анте Сцхwарз, хрватски лијечник (* 1832.).
• 1931. — Отто Wаллацх, њемачки хемичар.
• 1958. — Филип Лукас, хрватски географ, геополитичар, културни дјелатник и старчевићански интелектуалац (* 1871.).
• 1960. — Александар Белић, српски лингвист.
• 1962. — Маја Строззи-Печић, хрватска оперна пјевачица (* 1882.).
• 1969. — Карл Јасперс, њемачки филозоф и психијатар (* 1883.).
• 1971. — Фернандел, француски глумац и пјевач (* 1903.).
• 1991. — Зване Чрња, хрватски књижевник (* 1920.).
• 1992. — Јован Јанићијевић Бурдуш, српски глумац (* 1932.).
• 2001. — Драгослав Аврамовић, српски економиста, гувернер Народне банке Југославије и дописни члан САНУ. (* 1919.)
• 2021. — Алфредо Qуинтана, кубанско-португалски рукометни голман (* 1988.).

• Српска православна црква прославља:.
  • Преподобног Симеона Мироточивог.
  • Преподобног Мартинијана.
  • Свету Зоу и Фотонију.
  • Преподобни Симеон Мироточиви.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар