Абенаки

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Абенаки
Застава Абенака

Абенаки (Абнаки, Алн8бак) су племенски савез америчких Индијанаца у подручју данашње америчке државе Маине, сусједним предјелима Неw Брунсwицка у Канади, као и у Вермонту и Неw Хампсхиреу у данашњим Сједињеним Државама. Према неким ауторима (Султзман) свих Абенака било је око 40,000 у вријеме прије контакта.

Име

[уреди | уреди извор]

Абенаки сами себе називају Алнанбал или (Алнôбак) "људи", а своју земљу Ндакина ('наша земља'). Име Абенаки (и сличне варијанте) дошло је до назива сусједних алгонкинских племена чије је значење 'источњаци', 'Рисинг Сун Пеопле' или 'народ излазећег сунца'. Индијанци Пеннацоок (племе Цоосуцк, Цоwасуцк) назива их Алн8бак /8 ='оу'/, што је њихова варијанта имена Алнанбал.

Племена савеза

[уреди | уреди извор]

Племена савеза била су:

Данас Абенаке дијеле на источне и западне. Источни Абенаки су потомци племена Амасецонти. Андросцоггин, Кеннебец, Оссипее, Пигwацкет, Роцамеца.и Wеwеноц. –Ова племена су некон ратова морала побјећи, као савезници Француза, у Qуебец гдје још данас живе на резервату Wолинак (Ресерве оф Wôлинак). Њих познајемо као Абнаке. Такозвани Западни Абенаки у ствари је племе Сококи или Сокони, који су успут асимилирали надвладане алгонкинске групе Цоwасуцк (из групе Пеннацоок), становнике села Хоосац, из групе Махицан), племе Миссисqуои (или Мазипскwик), племе Сqуаwкеаг или Сqуакхеаг (који су поријеклом од Поцомтуц-а), дијелове Индијанаца Сцхагхтицоке (који су поријеклом од Махицана; данас се ови Сцхагхтицоке воде као самостално племе). Сококи су данас често називани и именом Ст. Францис, они су насељени у Qуебецу на резервату Оданак, те у Вермонту и Неw Хампсхиреу. О племенима Малисеет или Малеците, Пассамаqуоддy и Пенобсцот одувијек се говорило као о посебним племенима, и не воде се под абначким именом. Њима је дозвољен останак на подручју САД-а гдје су добили и земљу на којима су утемељени њихови резервати. –Савез Абенака основан је због заштите од напада њихових јужних сусједа Мохаwк-Ирокеза, племена које је било са свима у рату. –Распад савеза почиње 1724. када су Енглези уништили њихово главно село Норридгеwоцк. Мисионар, Отац Себастиан Расле је убијен, село је спаљено, Индијанци бјеже у Канаду под француску заштиту. Године 1759. Енглези убијају 50 жена и дјеце Абенаки Индијанаца у Ст. Францису.[1]

Устрој

[уреди | уреди извор]
  • Абенаки су били организирани по клановима (или родовима), ти су родови некада били егзогамни , била је забрањена женидба унутар истог рода, но та се забрана изгубила још у вријеме Леwис Х. Морган-а (у 19. стољећу). У Морганово вријеме Абенаки су имали сљедеће родове:
  • 1. Малс сум (вук).
  • 2. Пис-сух (дивља /црна/ мачка).
  • 3. Ах-wех.соос (медвјед).
  • 4. Скооке (змија).
  • 5. Ах лунк-соо (шарена животиња).
  • 6. Та-ма-кwа (дабар).
  • 7. Ма-гух-ле-1оо (карибу).
  • 8. Кја- бах-сех (кечига; риба из породице Аципенсеридае).
  • 9. Моос-кwа-сух (мошусни штакор).
  • 10. К’ цхе-га-гонг-го.
  • 11. Мех- ко-а (вјеверица).
  • 12. Цхе-гwа-лис (шарена животиња).
  • 13. Коос коо (ждрал).
  • 14. Ма-да- wех-соос (дикобраз).
  • Насљеђе се код Абенака водило по мушкој линији, а положај сацхем-а (поглавице) био је насљедан у роду. –Полигамије је било, али је била ријетка. –Свако село имало је 'кућу вијећа' и свако племе ратног и цивилног поглавицу.

Живот и обичаји

[уреди | уреди извор]
Wигwам

Абенаки у својој домовини живе већ 10,000 година. Своја села подизали су на обалама ријека и потока. Тијеком зиме лутали би својим ловиштима, обично су то биле 'проширене обитељи' чија су се ловна подручја насљеђивала по очевој линији. Своје колибе, које су израђивали од брезове коре ,називали су 'wигwам', ријеч је ушла у енглески језик па се касније и интернационализирала. –Биле су куполастог облика. –Села су била заштићена палисадама. Абенаки бијаху ловци и рибари, али су узгајали и кукуруз, грах, 'сqуасх' и духан (садња је почињала у свибњу), сакупљали су јаворов сок и од њега кухали сируп. –Вјеровали су у бесмртност душе. Абенаки имају богату митологију а цијели низ културних хероја. Најпознатији је Глооскап, он је стваралац свијета, надаље ту су: Помола, птицолика митска креатура; Табалдак, створитељ људи и Глооскапа.

Данас

[уреди | уреди извор]

Данас племе Абенаки с резервата Wолинак (Абенакис де Wôлинак; има их око 400) живе од туризма и производње кануа од фиберглас-а. Своје школе немају. Заступа их локално вијеће ' Цонсеил де банде дес Абенакис де Wôлинак' која је дио 'Гранд цонсеил де ла натион Wабан-Аки' (или Великог вијећа народа Абенаки). Племе Сококи је бројније, 1,500 на резервату Оданак, и 2,500 у Вермонт-у и Неw Хампсхире-у. Они се воде као Сококи-Ст. Францис Банд оф тхе Абенаки Натион. Хоултон Малисеет броје око 400 у Маине, остали Малисеет-и живе у Qуебецу (преко 400) и Неw Брунсwицк-у (2,000). Племе Пассамаqуоддy (2,500) живи на 3 резервата у Маине: Плеасант Поинт, Петер Дана Поинт и Индиан Тоwнсхип. Пенобсцот (2,000) имају свој резерват на истоименој ријеци, на отоку Индиан Исланд код градића Олд Тоwн.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ матриxwорлдхр.цом Архивирано 2017-03-18 на Wаyбацк Мацхине-у, "Еуропско богатство почива на мучењу, убијању и крађи", објављено 25. ожујка 2016., приступљено 30. травња 2017.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Abenaki&oldid=41579031”