Аерофотографија

Зрачна фотографија или аерофотографија је поступак снимања фотографија на Земљи с узвишеног положаја. Термин се обично односи на снимке снимљене камером која се не налази на структури на земљи. Камере се могу држати у руци или могу бити на постољу, а фотографије може снимити фотограф на даљину или аутоматски. Као платформе за зрачну фотографију могу послужити летјелице с фиксираним крилима, хеликоптери, балони, цепелини и дирижабли, ракете, змајеви, мотке и падобрани.

Зрачну фотографију први је израдио француски фотограф и балонист Гаспард-Фéлиx Тоурнацхон познат као "Надар" над Паризом 1858. године.^[1] Прва употреба филмске камере монтиране на летјелицу тежу од зрака догодила се 24. травња 1909. над Римом када је снимљен нијеми филм у трајању од 3:28 под називом Wилбур Wригхт унд сеине Флугмасцхине.

Прву специјалну полуаутоматску зрачну камеру дизајнирао је 1911. руски војни инжењер пуковник V. Ф. Потте^[2] Ова зрачна камера користила се тијеком Првог свјетског рата.

Упорабу зрачне фотографије у војне сврхе проширили су тијеком Првог свјетског рата многи авијатичари попут Фреда Зинна. Једна од првих познатих битака била је она код битка код Неуве Цхапеллеа.

Зрачна фотографија или зрачно снимање користи се у картографији (посебице у фотограметријским измјерама које су често основа топографским картама), планирању упорабе земљишта, археологији, филмској продукцији, студијама о околишу, видеонадзору, тржишном оглашавању и умјетничким пројектима. У САД-у зрачни фотографи раде на пројектима анализе власништва. Зрачни снимци често се обрађују у суставу ГИС-а.

Напредак у радио-контролираним моделима омогућио је летјелицама моделима обављање зрачног снимања на малим висинама. То је допринијело оглашавању некретнина у којем комерцијално и резиденцијално власништво чине фотографски субјект. Великим екипираним летјелицама забрањени су ниски летови над насељеним подручјима.^[3] Моделне летјелице малих димензија нуде повећан фотографски приступ претходно забрањеним подручјима. Минијатурна возила не замјењују велике летјелице јер су велике летјелице способне за дуља летења, веће висине и носидбу веће опреме. Минијатурна возила ипак су корисна у свим ситуацијама у којима би велике летјелице биле опасне за дјеловање. Примјери таквих ситуација укључују инспекцију трансформатора на далеководима те споре и ниске летове над пољопривредним пољима, па се то постиже радио-контролираним хеликоптерима великих димензија. Професионалне, жироскопски стабилизиране платформе за камеру доступне су за кориштење под таквим моделима; велики моделни хеликоптер с бензинским мотором од 26 цм³ може понијети терет од приближно седам килограма.

Будући да се у САД-у све видљиво из јавног простора сматра изван граница приватности, зрачна се фотографија може легално користити у документирању обиљежја и појава на приватном власништву.^[4]

Главни чланак: ортофото

Врло уобичајена примјена зрачне фотографије је стварање ортофота – фотографија које су "исправљене" тако да се могу користити као карте. Ортофото(графија) је симулација фотографије снимљене с бесконачне удаљености која гледа према доље. Перспектива се очито мора уклонити, а варијације терена такођер се требају исправити. Многоструке геометријске трансформације аплицирају се на снимак овисно о перспективи и потребним теренским корекцијама на одређеном дијелу снимка.

Ортофото се обично користе у географским информацијским суставима које користе картографске агенције (нпр. Државна геодетска управа) за израду карата. Једном кад се снимци поредају или 'регистрирају' с познатим реалним координатама, они могу ући у широку примјену.

Велики скупови ортофотографија типично долазе из многих извора и подијељени су у "квадрате" (величина сваког је 256 x 256 пиксела), те се широко користе у мрежним суставима карата попут Гоогле Мапса. ОпенСтреетМап нуди могућност упорабе сличних ортофотографија за добивање нових картографских података. Гоогле Еартх аплицира ортофот на дигитални елевацијски модел ради симулације 3Д крајобраза.

• Рогер Агацхе (* 1926) ^[5]
• Ладислаус Алмáсy (1895–1951)
• Отто Браасцх (* 1936)
• Борис Царми (1914–2002)
• О. Г. С. Цраwфорд (1886–1957)
• Антоине де Саинт-Еxупéрy (1900–1944)
• Георг Герстер (* 1928)
• Рогер Хенрард (1900–1975) ^[6]
• Герхард Лаунер (* 1949)
• Wалтер Миттелхолзер (1894–1937)
• Надар (1820–1910) ^[7]
• Ирwин Сцоллар (* 1928)
• Едуард Спелтерини (1852–1931)

• Зрачна археологија
• Умјетност зрачног крајолика
• Авијацијска фотографија
• Доуглас Доуглас-Хамилтон, 14тх Дуке оф Хамилтон снимак лета изнад Моунт Евереста из 1932.
• Фаирцхилд К-20 рана зрачна камера
• Натионал Монументс Рецорд јавни архив енглеске баштине који посједује једну од највећих збирки зрачних фотографија Енглеске
• Астроцам
• Орацле моделна фотографска ракета
• Пиктометрија
• Фотограметрија
• Даљинска истраживања
• Сателитско снимање
• Беспилотна летјелица
• ВиеwГЛ
• Битка код Неуве Цхапеллеа
• Федерал Авиатион Регулатионс

зрачна фотографија на Wикимедијиној остави

• Зрачна фотографија и даљинска истраживања Архивирано 2014-10-30 на Wаyбацк Мацхине-у
• ПАПА Профессионал Аериал Пхотограпхерс Ассоциатион
• РЦАПА Архивирано 2009-03-31 на Wаyбацк Мацхине-у Ремоте Цонтрол Аериал Пхотограпхy Ассоциатион