Батаљон Ђуро Ђаковић
| Интернационални батаљон „Ђуро Ђаковић“ | |||
|---|---|---|---|
|
| |||
| Сегмент | Интернационалних бригада | ||
| Активност | децембар 1936 — 5. октобар 1938. | ||
| Команданти | |||
| Командант | Коста Нађ Пеко Дапчевић | ||
| Ангажман | |||
| Битке | Битка за Мадрид Битка на Харами Битка код Брунете Арагонски фронт Битка на Ебру | ||
Интернационални батаљон „Ђуро Ђаковић“ (шп. Баталлóн Ђуро Ђаковић) био је војна јединица у саставу Интернационалних бригада, састављена од југословенских добровољаца на страни Шпанске републике у грађанском рату.
Добио је име по југословенском борцу за радничка права и жртви Шестојануарске диктатуре 1929. године, Ђури Ђаковићу.
Батаљон „Деда Благоев“ био је спојен са батаљоном „Ђуро Ђаковић“ приликом организације бригада.[1] Од 1664 југословенска добровољца у Шпанији, њих 543 борило се у батаљонима „Ђаковић“, „Димитров“ и „Масарик“.
Састав
[уреди | уреди извор]Батаљон је током рата био у саставу различитих јединица:[2]
- независан (10. април – 28. април 1937)
- 150. интернационална бригада (28. април – 4. август 1937)
- 45. интернационална дивизија (4. август – 19. октобар 1937)
- Резервна група 45. дивизије (19. октобар 1937 – 13. фебруар 1938)
- 129. интернационална бригада (13. фебруар – 5. октобар 1938)
Борбени пут батаљона
[уреди | уреди извор]
Батаљон је формиран децембра 1936. године. У батаљону су се борили и неки Шпанци, попут Луиса Алвареза Јустеа, песника герилаца, који је у бици код Брунете био заменик комесара.[3]
Батаљон је учествовао у одбрани Мадрида, у биткама на Харами и Брунети, где је претрпео тешке губитке. После тога је, у саставу 15. интернационалне бригаде водио борбе на Арагонском фронту, а половина његових бораца изгинула је у Сарагошкој офанзиви. Након реорганизације бригада, батаљон је дошао у састав 129. интернационалне бригаде и претрпео губитке у Арагонској офанзиви. Битка на Ебру била је последњи већи оружани сукоб у којем су учествовали борци батаљона, који се затим повукао на арагонску обалу, где су његови борци демобилисани у септембру 1938. године. Упркос томе, већина њих морала је да се бори током Каталонске офанзиве и да пређе француску границу.
Многи борци батаљона су по преласку у Француску били затворени у логоре, али је већина њих била ослобођена од стране Комунистичке партије Југославије и до 1941. године пребачена у окупирану Југославију. Борци су се тамо прикључили Народноослободилачкој војсци Југославије и борили се за ослобођење од фашизма.[4]
Борци батаљона
[уреди | уреди извор]Неки од познатијих бораца батаљона „Ђуро Ђаковић“ били су:
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Брадлеy 1994: стр. 31
- ↑ Веxицат «[хттпс://wеб.арцхиве.орг/wеб/20081011225848/хттп://аннасебас.веxицат.орг/бригадасинтернационалес/би_баталлонс.хтм Архивирано 2008-10-11 на Wаyбацк Мацхине-у Бригадас Интернационалес. Баталлонес» Цонсултадо ел 24 де фебреро де 2012
- ↑ Боцанегра, Лидиа. „Луíс Áлварез Yусте”. у: Гуерр�� Цивил Еспаñола y Еxилио Републицано.
- ↑ Цруселлс 2002: стр. 109
Литература
[уреди | уреди извор]- Цруселлс, Магí (2002). Лас Бригадас Интернационалес ен ла панталла. Унив де Цастилла Ла Манцха. стр. 109-. ИСБН 978-84-8427-149-9.
- Брадлеy, Кен (1994). Интернатионал Бригадес ин Спаин 1936-39. Оспреy Публисхинг. ИСБН 9781855323674.
.svg){kind=small}