Боксит
| Боксит | |
|---|---|
 |
|
| Генерално | |
| Категорија | руда |
| Идентификација | |
| Боја | црвенкаста |
Боксит је минерални материјал састављен од алуминијских хидроксида Ал2О3.Х2О, који су познати као минерали дијаспор, бемит и спорогелит, и од алуминијског хидроксида Ал2О3.3Х2О, који је познат као минерал хидраргилит. Та четири минерала сабрала су се као земљаста накупина у густу масу, која је негдје прилично чврста, готово као камен, и састављају боксит. У смјеси се могу наћи и силицијев диоксид, хематит, алуминосиликати (аргентит), илитични материјали, каолинит, халоазит те у мањој мјери рутила, атанаса и кварца. Неки су боксити тако мекани, да се дају руком ломити, а неки тако чврсти и тврди, да се и под чекићем прилично тешко кидају. Боксит окупљен у чврсту, компактну масу зна бити посве густа састава, али је врло често пун ситних оолита. Неки су оолити правилне куглице, величине просена зрна и веће, а неки су неправилни. При своме развитку упио је (адсорбирао) неку количину жељеза, од чега је црвен. Осим жељеза адсорбирао је силицијски диоксид (СиО2), титански диоксид (ТиО2), па нешто мало фосфорне киселине (П2О5), манганског оксида (МнО2) и др.
У некима зна бити толико жељеза, да чине пријелаз у жељезну руду лимонит. Исто тако се налази у некима толико силицијског диоксида, да чине пријелаз у глинене стијене. У некима се налази и мангана, на пр. у бокситу од Буковице на Дувањском Пољу, толико, да чине пријелаз у манганску руду псиломелан.
Повијест
[уреди | уреди извор]
Боксит је први пут нађен у Француској (1821.) код мјеста Лес Бауx (читај: ЛеБо), па је по њему добио име боксит. Касније се намјерише на исти минерални материјал код Бохињске Бистрице, па га назваше по том мјесту вохајнитом (према њемачком називу мјеста Wоцхеинер Феистритз). Бокситни материјал нађен је 1847. и у Далмацији код Кљака у околици Дрниша, па је по том налазишту назван кљакитом. Данас се у минералогији не употребљава назив вохајнит, док се назив кљакит задржао, па је чак минералог Корну (Цорну) увео у минералошку литературу двије врсте кљакита, алфа-кљакит и бета-кљакит.
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Бокситно рударство је најраспрострањеније у Аустралији - њен удео у светској продукцији 1995. године износио је чак 39%. Нај��ећа лежишта, са великом концентрацијом алуминијум оксида (до 60%), се експлатишу у рејону Веипа који лежи на Карпентаријском заливу, а мања у рејону Перт.
Преко 30% светске продукције боксита се добија у Латинској америци, посебно на Јамајци (9,9%) и у Бразилу (8%), а такође и у Венецуели, Суринаму и Гвајани. У Африци велики произвођач боксита је Гвинеја (12% светске производње).
У Србији руде боксида има на Косову и Метохији.
Удео осталих држава износи мање од 20%, а међу њима су између осталих Кина, Индија, Русија, Казакстан.У Европи највише боксита се добија у Грчкој (1,7%) и у Мађарској (1%).
Светска продукција и залихе боксита
Produkcija Zalihe Baza zaliha
2000 2001
Australija 53 800 53 500 3 800 000 7 400 000
Brazil 14 000 14 000 3 900 000 4 900 000
Kina 9 000 9 200 720 000 2 00 000
Gvineja 15 000 15 000 7 400 000 8 600 000
Gvajana 2 400 2 000 700 000 900 000
Indija 7 370 8 000 770 000 1 400 000
Jamajka 11 100 13 000 2 000 000 2 500 000
Rusija 4 200 4 000 200 000 250 000
Surinam 3 610 4 000 580 000 600 000
SAD NA NA 20 000 40 000
Venecuela 4 200 4 400 320 000 350 000
Ostale države 10 800 10 200 4 100 000 4 700 000
----------------------------------------------------------------
Svet - zajedno 135 000 137 000 24 000 000 34 000 000
(podaci iz 2001)
Добивање алуминија
[уреди | уреди извор]Боксит је веома важан минерални материјал за добивање елементарног алуминија. Другога минерала за добивање тога елемента у већим количинама и немамо. За добивање елементарног алуминија добри су само они боксити, у којима СиО2 не прелази 3-4 %. А претежни дио наших боксита баш је такав. Много се употребљава за приређивање алуминијских спојева на пр. за приређивање алауна, алуминијског сулфата, у глиненој, цементној и кемијској индустрији итд. Боксит се прерађује у глиницу, из које се касније електролитичком редукцијом добива алуминиј.
