Брана

Брана је хидротехничка грађевина изграђена преко ријечне долине или корита ради искориштавања водене масе; рјеђе се назива преграда. Браном се ствара умјетно (акумулацијско језеро) или ретенција (привремено задржавање воде), којему је намјена управљање (регулација) водног тока ради учинковитије обране од поплава и кориштења воде за водоопскрбу, натапање, производњу електричне енергије (хидроелектрана), пловидбу и рекреацију.

Основни су дијелови бране: тијело, прељев, испусти и слапишта. Тијело бране преузима тлак воде и друге силе које дјелују на брану и преноси их преко темељне површине на дно и бокове ријечне долине или корита. Горњи дио тијела завршава круном бране, а то је највиша површина бране, обично послужна цеста или пјешачка стаза. Доњи и бочни дијелови тијела учвршћени су у дно и бокове ријечне долине или корита, а завршавају темељном површином, што је најнижа површина бране. Прељеви су смјештени на највишој висини умјетног језера и служе за одвод (евакуацију) поплавних вода из језера у ријечно корито. Тако се круна бране штити од прелијевања. Вода се преко прељева може прелијевати слободно или је прелијевање контролирано запорницама. Прељеви с отвореним одводним коритом смјештају се на тијело бране или бок умјетног језера, а прељеви с усправним прељевним окном и водоравним одводним тунелом смјештају се унутар умјетног језера. Испусти служе за пражњење умјетног језера, за искориштавање воде из језера, а кроз њих се може из језера испирати и наталожени нанос. За контролу испуштања воде кроз испусте служе запорнице. Испусти пролазе кроз тијело бране или бочни дио преграднога мјеста бране. Слапишта служе за расипање енергије воденога млаза који прелази преко прељева или кроз испуст, чиме се спрјечава разарање ријечнога корита и поткопавање темеља бране. То су базени којима су одводна корита прељева и испуста спојена с природним коритом ријеке. По потреби се уз бране граде и корита за пропуштање дрва, рибље стазе, бродске преводнице и друге грађевине, којима је сврха да омогуће оне корисне дјелатности ријеке што их је брана пресијецањем воденог тока онемогућила. Ради праћења стања бране и подузимања могућих мјера како би се спријечила оштећења или рушење бране, стално се проматрају сва збивања у вези с браном и њезиним околишем (помаци и напрезања бране и темељног тла, метеоролошке и хидролошке прилике, сеизмолошка дјеловања, мјерење деформација).

Према величини и сложености градње, бране се дијеле на велике и остале. Велике бране јесу оне које су више од 15 метара (мјерено од најниже точке темељне површине до круне) и бране висине између 10 и 15 метара, које задовољавају барем један од сљедећих увјета: круна дуља од 500 метара, обујам умјетног језера добивеног градњом бране већи од 1 милијун м³, највећа поплавна вода која се пропушта преко прељева бране већа од 2 000 м³/с, посебно сложени увјети темељења бране, брана нетипичног рјешења. Према начину градње и материјалу, бране се дијеле на насуте, бетонске и зидане каменом, које су данас врло ријетке. ^[1]

Прве бране појављују се у Мезопотамији и Средњем истоку, гдје су се градиле за контролу воденог тока ријека Тигрис и Еуфрат које су знале бити врло непредвидиве. Прва позната брана била је Брана Јаwа, у Јордану, око 100 км сјевероисточно од главног града Аммана. Ова гравитацијска насута брана била је висока 4,5 м, широка око 1 м и дуга око 50 м. Датира око 3000. године пр. Кр.^{[2] [3]} У древном Египту била је саграђена Брана Садд-ел-Кафара, 25 км јужно од Каира. Била је 102 м дуга и 87 м широка, а саграђена је око 2800. или 2600. године пр. Кр.^[4]

Стари Римљани били су познати по томе што су могли организирати велика градилишта, тако да су изградили велики број брана. Стварали су умјетна језера за опскрбу водом у сушном раздобљу, а употребљавали су морт и римски бетон, тако да су могли саградити и веће објекте. Њихова највиша брана је била Брана Субиацо, у близини Рима, која је била висока 50 м. Познат је и Валеријанов мост или Банд-е Каисар у Ирану, који је био дио бране.

Брана Калланаи је масивна брана од необрађеног камена, дуга преко 300 м, 4,5 м висока и широка 20 м, на ријеци Кавери, у индијској држави Тамил Наду, која је највећа стара брана која је и данас у употреби, а саграђена је у 1. стољећу. Намјена је преусмјерити ријеку за наводњавање. ^{[5] [6]}

Ду Јианг Yан је најстарији сустав за наводњавање, који у себи има брану, а завршен је 251. године. Налази се у провинцији Анхуи (Кина) и садржи огромно умјетно језеро за наводњавање, које има опсег око 100 км, а користи се и данас. ^[7]

Процјењује се да данас има око 800.000 брана широм свијета, од тога 40.000 преко 15 м висине. ^[8]

Разина подигнутога водостаја зове се успор, а висина, за коју се водостај поврх бране подигао над своју првобитну разину, успорна висина. Брана је темељна, ако јој је круна нижа од разине неуспореног природног водостаја, у противном случају она је слапна.

Бране могу бити сталне, покретне или мјешовите. Сталне бране у цијелости су непомичне масивне грађевине, којима се не може регулирати водос��ај узводно од бране, а сувишак воде се прелијева преко круне бране. Бране могу бити насуте, од камена (данас ријетко) или армирано-бетонске. Ако се водостај не може регулирати, подижу се сталне бране већином само у горњем току планинских водотока или у дубоко усјеченим коритима, гдје дизање водостаја код прелијевања великих вода не проузрокује штете на обалном подручју. Сталне се бране граде до висине од приближно 15 м; ако им је висина већа или ако затварају долину у брдовитом терену, зову се долинске преграде, а ако се граде од земљаног насипа, зову се успорни насипи. Бране висине до 15 м називају се ниске, више од тога називају се високе. Покретне бране састоје се од покретних конструкција, тзв. запорница, смјештених међу ступовима. Дизањем или спуштањем запорница отвара се протицајни пресјек водотока међу ступовима. Тако се регулира протицање воде кроз брану, а тиме и водостај узводно од бране.

Разликују се ниске и високе бране. Према међународном стандарду (енгл. Интернатионал Цоммиссион он Ларге Дамс, ИЦОЛД), у високе бране спадају све оне бране чија висина од темеља до круне износи више од 15 м, као и оне више од 10 м које имају дужину по круни већу од 500 м, веће умјетно језеро од 100.000 м³, или ако преко њих треба пропуштати количину воде већу од 2000 м³/с. Све друге бране сматрају се нискима. ^[9]

Ниска брана представља грађевину која углавном има задатак да скреће водни ток или да подиже водостај у кориту и на тај начин омогући пловидбу. Свака ниска брана ствара концентрацију пада и тиме омогућава искориштење водне снаге, може се искористити за водене спортове, може служити и за задржавање наноса, за спрјечавање ерозије и сл. Ниске бране служе и за скретање воде ради напајања канала за наводњавање поља, канала за опскрбу индустријских постројења, пловних канала, као и тунела који одводе воду до хидроелектрана.

Високе бране служе за стварање умјетног језера, које се може употријебити за погон хидроелектране, наводњавање или дуљу пловидбу. Брана Локварка има висину 52 м и служи за погон ХЕ Винодол. Највиша брана на свијету је Брана Нурек у Таџикистану.

Према материјалу од којег се граде бране разликују се масивне бране од камена или бетонских блокова зиданих у сухо, од камена у морту, од бетона и од армираног бетона, те насуте бране од земље, пијеска, шљунка или камена.

Бетонска брана може се градити од обичног и армираног бетона. Постоје три основна типа великих бетонских брана: гравитацијске, лучне и рашчлањене.

На масивној прегради разликују се узводни дио (издигнут изнад корита) или тијело бране, које се супроставља тлаку воде, и низводни дио, мање више у облику плоче положене по кориту, који се зове слапиште. Предњи узводни дио, обично окомит, продужује се до стјеновите или непропусне подлоге преко прибоја или пражног зида. На исти начин се завршава и праг слапишта на низводном дијелу.

Масивне бране сталног карактера данас се граде искључиво од бетона. Главни проблем у вези с овим бранама преставља пропуштање велике количине воде. Проблем се рјешава остављањем проточних поља или прељева у тијелу бране, на којима се смјештају покретне уставе или запорнице. Висина устава, ширина и број проточних поља зависе од топографских и хидролошких увјета; оне могу обухваћати цијелу дужину бране или само један дио. Ширина једног поља може износити до 50 м, код ваљкастог типа устава. Код других она обично не прелази 30 м. Највише уставе не прелазе висину од 20 м.

Насута брана начињена је од природног материјала ископаног углавном у близини градилишта (глина, шљунак, пијесак, камен и слично). То је најстарија позната врста брана, а градила се и прије више тисућа година. Уз прикладну припрему темеља, осигурање вододрживости и хидрауличне стабилности темељног тла може се примијенити на свим тлима. Вододрживост се остварује примјеном материјала који слабо пропушта воду или уградњом водонепропусна дијела у тијело бране (језгра), или пак на узводну косину. Узводна се косина осигурава од дјеловања валова каменом или другом облогом, а низводна од дјеловања ерозије од оборинске воде затрављивањем или каменом облогом. Да се осигура хидраулична стабилност, тијело бране садржи дренажни сустав. Из сигурности се прељев и испусти изводе претежно изван бране.

Оне се могу подијелити у двије групе: земљане бране од хомогеног материјала, те земљане и камене бране од нехомогеног материјала. Граде се или на стијени или на земљаном тлу. Нису јако осјетљиве на неједнолика слијегања, као ни на потресе. Материјал од којег се граде, увијек у извјесној мјери пропушта воду, па постоји процјеђивање из горње у доњу воду. Због тога је брана до депресијске линије засићена водом, а изнад те линије диже се још капиларна вода. Ако је темељни слој непропусан, вода излази на низводној страни као извор. Да би се ово спријечило, поставља се дренажа.

Према начину супростављања тлаку воде могу бити гравитацијске, лучне, расчлањене и покретне.

Гравитацијска брана супротставља се властитом тежином тлаку воде, па зато тијело бране има велик обујам и врло широк темељ. Основни је облик попречног пресјека гравитацијске бране трокут. Темељи се на доброме темељном тлу, најчешће на стијени, а на шљунку се могу темељити бране мањих висина. Вододрживост акумулације и смањење тлака воде на темељну површину остварује се ињекцијском завјесом на узводној страни бране, а каткад и одводњом бунарима изведенима непосредно низводно од ињекцијске завјесе. Ради праћења стања бране и могућности допунског ињектирања, изводе се контролне (ињекцијске) галерије по контури темељне површине на узводној страни. На бранама вишима од 40 метара граде се и водоравне контролне галерије на приближно сваких 25 до 40 метара висине. Најчешће се прељев и испусти изводе на самој брани, односно у тијелу бране. Како би се смањила допунска напрезања због стезања бетона, уграђивање се проводи у блоковима (15 до 20 метара) који се спајају бртвама, тијеком грађења хладе се агрегат и вода, а гради се и од бетона који развија мању хидратацијску топлину. На сваку брану дјелују вањске силе као што је тлак на узводној страни, узгон воде на спојници између темеља и тла, тлак леда у умјетном језеру (у хладним предјелима), тлак земље и тлак исталоженог наноса (муљ). Од унутрашњих сила на брану дјелује властита тежина, тлак воде у порама (капиларе), силе које настају услијед промјене температуре бетона и силе услијед скупљања бетона (заостала напрезања).

Лучна брана много је тања од гравитацијске; грађена је као закривљена витка плоча учвршћена за околни терен, тако да се већи дио оптерећења успореном водом преноси на бокове долине, гдје је брана ослоњена и везана о чврсте стијене. Лучном се браном преграђују уске долине с добрим увјетима темељења. На основи омјера дебљине бране у ножици и висине бране разликују се танкостјена (мања од 0,2), дебелостјена (од 0,2 до 0,4) и лучно-гравитацијска брана (од 0,4 до 0,6). Танкостјене лучне бране граде се од армираног, а остале од обичног бетона који се армира само у ослабљеним пресјецима (прељев, испусти, галерије и слично). Ради праћења стања бране и могућности допунског ињектирања, изводе се контролне галерије као и код гравитацијске бране. Прељев и испусти изводе се најчешће на самој брани, односно у тијелу бране. Ако имају и неке елементе гравитацијске бране, онда се зову лучно-гравитацијске бране, а ако су дио ротацијских тијела разног облика, зову се љускасте или куполне бране. Лучне бране настале су са идејом да се уштеди на трошковима материјала и времену градње. Због смањених мјера имају много веће деформације, па је за њих од великог значаја и питање чврстоће бетона.

Рашчлањена брана често се гради у широким долинама. Тај се тип бране састоји од тешких ступова (контрафора) темељених у кориту долине, који се на узводној страни проширују у главе ступова или је на њих ослоњена узводна конструкција од плоча, низа мањих лукова или купола. Раде се на доброме темељном тлу. Расчлањене бране се састоје од више дијелова. Обично су то ступови или потпоре на које се ослањају плоче или сводови. Сваки од ступова мора на тло преносити оптерећење једног поља. Идеја је исто уштеда на трошковима материјала и времену градње, када се не могу извести лучне бране. Углавном се разликују три типа брана с међусобно одијељеним елементима:

• олакшане гравитацијске бране,
• нагнуте плоче ослоњене на потпоре или контрафоре,
• лукови ослоњени на потпоре или контрафоре.

Посебна врста бране, названа покретном, има покретне дијелове, запорнице, којима се у цијелости остварује успор воде. Запорницама се у умјетном језеру задржавају мали и средњи протоци, а поплавне се воде подизањем запорнице пропуштају кроз брану. Бетонска конструкција служи само за ослањање запорница и спој с бочним насутим дијеловима бране. Те су бране мање висине, која је ограничена могућностима изведбе запорнице. Граде се често на низинским дијеловима ријека на којима се, уз покретну брану смјештену у кориту ријеке, умјетно језеро остварује попратним насипима уздуж ријечнога корита.

Главни чланак: Прељев бране

Прељев или изљев се састоји од проточних поља у тијелу бране, на којима се смјештају покретне уставе или запорнице. Висина устава, ширина и број проточних поља зависе од топографских и хидролошких увјета; оне могу обухваћати цијелу дужину бране или само један дио. Ширина једног поља може износити до 50 м, код ваљкастог типа устава. Код других она обично не прелази 30 м. Највише уставе не прелазе висину од 20 м.

Главни чланак: Запорница

Запорница служи за регулацију протока воде на прељеву бране. За регулацију протока воде кроз темељне испусте служи затварач. Прељев бране се састоји од проточних поља у тијелу бране, на којима се смјештају покретне запорнице. Устава је сваки водени канал у којем се регулира висина воде, а то се обично изводи помоћу запорница. Висина устава, ширина и број проточних поља зависе од топографских и хидролошких увјета; оне могу обухваћати цијелу дужину бране или само један дио. Ширина једног поља може износити до 50 м, код ваљкастог типа запорницама. Код других она обично не прелази 30 м. Највише запорнице не прелазе висину од 20 м.

Главни чланак: Умјетно језеро

Резервоар (француски: рéсервоир) је умјетно језеро створено потапањем подручја иза бране. Нека од највећих свјетских језера су резервоари. Умјетна језера такођер могу бити намјерно направљена ископавањем или потапањем отворених рудника. Мора се одредити најбоље мјесто за градњу бране. Геодети морају пронаћи ријечне долине које су дубоке и уске; бочне стране долине тада могу имати улогу природних зидова.

Основни увјет за сигурност бране је прикладно и савјесно извођење темеља, на мјесту које је по геоморфолошким, литолошким и структурним увјетима прикладно за примање конструкције бране. Овисно о типу бране, терен треба имати одређена својства с гледишта стабилности, постојаности и непропусности, и то утолико боља уколико су већа оптерећења која ће на њ дјеловати. Претходна истраживања морају обухваћати детаљна геолошка снимања, бушења, истраживања геотехничких особина стијена, ступња карстификације, хидрологије терена, па је потребан тим стручњака различитих профила. Наравно, с развојем знања проширио се и распон потребних истраживачких радова, а тиме и трошкови за њихово извршење. Студије се не смију вршити на брзину, па је за њих потребно и неколико година.

Студије и истраживања морају обухваћати и цијело подручје будућег умјетног језера. Ова испитивања важна су, прије свега, за правилно одређивање потребне висине бране, непропусности подручја и потребних техничких мјера осигурања. Та истраживања морају бити нарочито обимна у краским теренима. Студије морају обухватити сву економску проблематику у вези с потапањем подручја и пресељењем становништва, културних споменика и слично.

Масивне бране обично се граде у двије или више фаза. Корито ријеке прегради се најприје посебним загатом на оној страни гдје су предвиђени испусти, а када се ови изграде и опреме, пушта се вода преко њих, а новим загатом се прегради преостали дио ријеке. Висина загата овиси о трајању градње и о хидролошким карактеристикама ријеке. Она се изабире обично тако да се за вријеме градње не допушта преплављивање јаме.

За високе бране такав поступак није могућ на већим ријекама, него се проблем рјешава тако да се цијело корито прегради с помоћу узводне и низводне помоћне бране, на довољној удаљености од грађевинске јаме, а вода се посебним обилазним тунелима спроводи изван ријечног корита.

Агрегат за бетонирање брана може бити од ријечног шљунка или од дробљеног камена одређене гранулације, који мора бити претходно добро испитан. Цемент треба имати што нижу хидратацијску топлину, па се портланд цементу често додаје троска из високих пећи. Организација радова на бетонирању преставља сложен проблем који треба добро проучити, нарочито за високе бране. Бетон се уграђује помоћу камиона – пумпи, торањских дизалица с посудама које имају обујам и преко 6 м³.

При уградњи бетона појављује се и термички проблем, јер температуре достижу 40 ºЦ, а понекад и више, па се мора контролирати термоелементима. Бетонирање блокова бране врши се измјенично по слојевима висине 1,5 до 2 м. Врло је важно користити вибраторе с великим бројем титраја (10.000 1/мин) за збијање бетона. Између водоравних слојева настају радни прекиди, јер се нови слој може бетонирати тек након 3 до 5 дана, да би се могао охладити ранији слој. Када су радови ужурбани, сувишна топлина мора се одводити помоћу цијеви, које се полажу на сваки водоравни слој и у којима тече хладна вода. Захтијева се велика густоћа бетона због боље непропусности, а за лучне бране тражи се и велика чврстоћа.

Код планирања брана потребно је предвидјети бродске преводнице, рибље стазе, корита за пропуштање дрва и друго. Бродске преводнице састоје се од једне или двије бродске коморе, што овиси о промету на ријеци. То су обично врло скупи дијелови бране, посебно када се ради дизало за бродове. Рибље стазе су потребне да би се рибе кретале узводно или низводно. Обично се састоје од низа базена, чија се разина поступно снижава из горње у доњу воду, а обично је разлика у висини највише 4 метра. На врло високим бранама, појављују се и дизала за рибе.

Главни чланак: Бродска преводница

Бродска преводница је грађевина која служи за изравнавање пловног пута, односно омогућује пловилима свладавање разлике у разинама воде, која настаје због природних или умјетних препрека на водном путу. Када је на пловном путу потребно дигнути или спустити пловило за висину пловне степенице, то се може остварити помоћу:

• бродске преводнице
• бродског дизала
• бродске успињаче

Искуство показује да је граница примјене бродске преводнице висинска разлика од 20 до 25 м на земљаном тлу, односно 30 до 35 м на стјеновитом тлу. Низом бродских преводница се може свладати висинска разлика од 40 до 60 м. За висинске разлике веће од 70 м најчешће је оправдана употреба бродског дизала.

Главни чланак: Рибља стаза

Рибља стаза је хидротехничка грађевина која обилази бране, уставе и бродске преводнице,а омогућује рибама које се селе, да стигну до мјеста за мријештење. Обично рибе прелазе рибље стазе пливањем или прескакивањем, до друге стране преграде. Брзина протока воде мора бити довољна да рибе могу прећи препреке, али не смије бити превелика да се риба не измори, тако је често постављање одмаралишта на рибљим стазама.

До 1970. срушило се у Америци око 110 брана, од чега је 65% било насутих. У исто вријеме у Еуропи и Сјеверној Африци срушило се 12 брана. Сва рушења обично прате веће или мање несреће. Према једној статистици (Грунер) узрок рушења је у 40% случајева лом у темељу, у 23 % случајева недовољан капацитет прељева, у 12% случајева недовољне димензије бране, у 10% случајева неравномјерно слијегање, а у 15% неки други узрок.

Рушење бране се може спријечити ако се правовременим проматрањем деформација (оскултација) утврде поремећаји па се може присилно испразнити језеро и тиме ублажити несрећа или чак сачувати брана, ако се уклоне узроци.

Главни чланак: Мјерење деформација

Мјерење деформација или оскултација високих објеката и хидроелектрана врши се с циљем осигурања од могућих изненадних и непредвидивих појава на објектима (брана и стројарница), те заштита околиша и низводног подручја од штета и катастрофа. Геодетско-техничким праћењем проводи се прикупљање потребних података проведбом најпрецизнијих геодетских мјерења, ради рационалног одржавања објеката у току кориштења. Битно је да се правовремено забиљеже сви догађаји и стања који би могли утјецати на сигурност објеката.

Геодетска мјерења помака обухваћају сва мјерења у сврху одређивања промјене облика објекта или тла под утјецајем вањских или унутарњих сила. Објект се идеализира одређеним бројем точака, чији се положај одређује у односу на референтну или основну геодетску основу изван подручја могућих помака. Геодетским методама одређују се промјене положаја појединих точака на објекту, а деформација се може утврдити на темељу резултата мјерења помака. Стварно понашање објекта може се утврдити само добро осмишљеним и квалитетно изведеним опажањима, те стручном обрадом података.

У Хрватској је изграђено 30 великих брана. Најстарија је брана Бајер, висине 15 метара, изграђена 1951. на ријеци Личанки у склопу хидроенергетског сустава Винодол (Хидроелектрана Винодол). Највиша је брана Склопе (Хидроелектрана Склопе), висине 81 метар, изграђена 1967. на ријеци Лици у склопу хидроенергетског сустава Сењ (Хидроелектрана Сењ). Највећи проточни учин (капацитет) прељева, 5600 м³/с, има брана Дубрава на ријеци Драви (Хидроелектрана Дубрава), изграђена 1989., а највећи проточни учин темељног испуста, 220 м³/с, има брана Перућа (Хидроелектрана Перућа), висине 65 метара, изграђена на ријеци Цетини 1960. у склопу хидроенергетског сустава Цетине. Том је браном остварено по обујму и по плоштини највеће акумулацијско језеро у Хрватској (обујам 565 × 106 м³, плоштина 20,1 × 106 м²). Посљедња је у Хрватској изграђена брана Лешће 2010. на ријеци Добри (Хидроелектрана Лешће); висине је 53 метара, а дуљине 180 метара. Укупни обујам свих умјетних језера остварен изградњом брана износи 1 039,6 × 10⁶ м³, а плоштина 82,5 × 10⁶ м². Слиједи попис неколико највећих:^[10][11]

Име бране	Година изградње	Ријека	Висина (м)	Тип*	Обујам умјетног језера (10³ м³)	Плоштина умјетног језера (10³ м²)
Бајер	1951.	Личанка	15
Локварка	1953.	Локварка	52	НК	36 900	2 290
Буковник	1959.	Добра	18	БГ	450	150
Перућа	1960.	Цетина	65	НК	565 250	20 092
Валићи	1967.	Рјечина	35	БГ	600	228
Склопе	1967.	Лика	81	НК	142 000	8 639
Летај	1970.	Бољунчица	35	L	8 350	977
Боровик	1978.	Вука	20	НЗ	7 950	1 600
Чаковец	1982.	Драва	24 16	П НЗ	51 000	10 500
Ричица	1985.	Ричина	45	НК	35 180	2 010
Лагвић	1992.	Краљевечки поток (на Загребачкој гори)	28	НЗ	143	18
Лешће	2010.	Добра	53	БГ	25 700	1 460

(*) П - покретна брана, БГ - бетонска гравитацијска, L - лучна, НК - насута камена, НЗ - насута земљана

• Група аутора, "Хидротехночке грађевине - 1. дио 2012.", Грађевински факултет Свеучилишта у Загребу, Загреб 2012.^{[мртав линк]}
• Невенка Ожанић, "Хидротехничке регулације", Грађевински факултет Свеучилишта у Ријеци, Завод за хидротехнику и геотехнику, Ријека 2002.^{[мртав линк]}
• Гравитy Дам Аналyсис
• Струцтурае: Дамс анд Ретаининг Струцтурес
• Стром онлине - Стаумауер Архивирано 2013-12-04 на Wаyбацк Мацхине-у
• Струцтурае: Стаудäмме, Талсперрен унд андере Стüтзбауwерке
• Тyпен вон Талсперрен
• Бауwеисе вон Стауwеркен
• е-лернен Стаусее унд Стромпродуктион Архивирано 2016-03-04 на Wаyбацк Мацхине-у
• Ентwицклунг в. Сицхерхеитсстандардс фüр Талсперрен ин Деутсцхланд^{[мртав линк]} (ПДФ-Датеи; 110 кБ)
• Волкер Беттзиецхе 100 Јахре тецхнисцхе Ентwицклунг дес Талсперренбаус ин Деутсцхланд, Wассерwиртсцхафт, Хефт 1/2, 2010, пдф Архивирано 2012-11-28 на Wаyбацк Мацхине-у
• Wестфäлисцхе Талсперреним Билдарцхив дес ЛWЛ-Медиензентрумс фüр Wестфален