Бранко Костић

Бранко Костић
Датум рођења	28. август 1939.
Место рођења	Рваши, код Цетиња Краљевина Југославија
Професија	економиста
Члан СКЈ од	1957.
в.д. председник Председништва СФР Југославије
Период	6. децембар 1991 — 15. јун 1992.
Претходник	Стјепан Месић
Наследник	нико
генерални секретар Покрета несврстаних
Период	6. децембар 1991 — 15. јун 1992.
Претходник	Стјепан Месић
Наследник	Добрица Ћосић
председник Председништва СР Црне Горе
Период	17. март 1989 — 23. децембар 1990.
Претходник	Слободан Симовић (вд)
Наследник	Момир Булатовић

Бранко Костић (Рваши код Цетиња, 28. август 1939 — Подгорица, 20. август 2020), југословенски политичар, привредник, универзитетски професор.

Завршио је Економски факултет 1962, магистрирао 1977, докторирао 1980; све на Економском факултету у Београду.

Обављао је бројне одговорне политичке функције у доба Социјалистичке федеративне републике Југославије (СФРЈ):

• Предсједник Централног комитета Савеза омладине Црне Горе (1963-1968)

• Потпредсједник Извршног вијећа (Владе) Црне Горе (1986-1989)

• Предсједник Предсједништва СР Црне Горе (1989-1991)

• Делегат (посланик) у Скупштини СФРЈ и предсједавајући делегације Црне Горе у Вијећу република и покрајина (1991)

• Потпредсједник Предсједништва СФРЈ и касније вршилац дужности предсједника Предсједништва СФРЈ (од половине маја 1991. до половине јуна 1992. године, када је та функција укинута).^[1]

Као предсједник Предсједништва Црне Горе био је предсједник Одбора за пренос посмртних остатака краља Николе и чланова краљевске породице из Сан Рема на Цетиње.

Седамдесетих година 20. вијека изградио је каријеру у привреди и његово име се везује за најуспјешније године раста и развоја тада највећег предузећа у Црној Гори. Био је савјетник, а затим комерцијални (1969-1974) и генерални директор Комбината алуминијума у Титограду (1974-1978).

Након напуштања Комбината алуминијума наставио је каријеру на Универзитету Црне Горе. Био је научни савјетник у Институту за техничка истраживања, један од оснивача Грађевинског факултета и редовни професор економских предмета на свим техничким факултетима, до одласка у пензију 2003. године. Потпуни приказ објављених радова је дат у његовој био-библиографији у Споменици Грађевинског факултета (Споменица, 2000).^[2]

Говорио је руски и француски, а служио се енглеским језиком.

Био је носилац Ордена рада са златним вијенцем^[3] и Плакете за допринос очувању југословенске државности и афирмацији етничких и самоопредијељених Југословена.^[4]

-“Алуминијум и технички прогрес“, Институт за техничка инстраживања – Технички факултети, Титоград, 1981

-„1991 – Да се не заборави“, Филип Вишњић, Београд и Ободско слово, Ријека Црнојевића, 1996^[5]

- „Записи“, Ваша Књига, Београд, Пегаз, Бијело Поље, 2005^[6]

-„Истина о разбијању Југославије – Моје свједочење у Хагу“, Пегаз, Бијело Поље, 2010^[7]

-„Цеклински риболови“, 2011^[8]

-„Костићи: братство у Цеклину, Стара Црна Гора ; родослов (од око 1490. до 2013)", 2014 ^[9]

-„Нијесам погазио заклетву : интервјуи, говори, изјаве Том 1 & 2“, Пегаз, Бијело Поље, 2015^[10]

1. ↑ „Ко је ко у Црној Гори“, Будва, 2004; Историјски лексикон Црне Горе.
2. ↑ ед. Вујовић, Арсеније (2000). Споменица Грађевинског факултета. Подгорица: Универзитет Црне Горе, Грађевински факултет у Подгорици. стр. 53—56.
3. ↑ Георгијев, Слободан (21. 02. 2002). „У ред за медаљу: Ордење покојне прошлости”. Време. Београд: НП Време д.о.о. Бр. 581. Приступљено 11. 04. 2016.
4. ↑ Елстер, Роберт Ј (2004). Тхе интернатионал Wхо’с Wхо. Лондон: Еуропа Публицатионс, Таyлор & Францис Гроуп.
5. ↑ Костић, Бранко (1996). 1991: да се не заборави. Београд; Ријека Црнојевића: Филип Вишњић ; Ободско слово. ISBN 978-86-7363-173-8. ОЦЛЦ 36571014
6. ↑ Костић, Бранко (2005). Записи. Бијело Поље: Ваша књига. ISBN 978-86-7792-007-4. ОЦЛЦ 213383856
7. ↑ Интернатионал Трибунал фор тхе Просецутион оф Персонс Респонсибле фор Сериоус Виолатионс оф Интернатионал Хуманитариан Лаw Цоммиттед ин тхе Территорy оф тхе Формер Yугославиа синце 1991.; Костић, Бранко (2010). Истина о разбијању Југославије : моје свједочење у Хагу. Подгорица: Пегаз. ISBN 978-86-7792-244-3.
8. ↑ Марибор, ИЗУМ-Институт информацијских знаности. „Цеклински риболови : на Скадарском језеру у Црној Гори :: ЦОБИСС+”. плус.цг.цобисс.нет. Приступљено 2021-08-10.
9. ↑ Костић, Бранко (2014). Костићи: братство у Цеклину, Стара Црна Гора ; родослов (од око 1490. до 2013). Подгорица: Пегаз. ISBN 978-86-7792-354-9. ОЦЛЦ 934637671
10. ↑ Костић, Бранко (2015). Нијесам погазио заклетву: интервјуи, говори, изјаве Том 1 Том 1. ISBN 978-86-7792-375-4. ОЦЛЦ 1099735390