Цар Кеитаи

Цар Кеитаи (継体天皇, Кеитаи-теннō^?), такођер познат као Кеитаи-окими, био је 26. по реду цар Јапана,^[1] према традиционалном попису.^[2] Овом владару се не могу приписати чврсти датуми живота и владавине, али се традиционално узима да је владао у периоду 507-531.^[3] Начин на који је Кеитаи дошао на пријестоље и његово поријекло су предмет хисторијских контроверза, дјеломично узрокованих и контардикторним наводима древних јапанских кроника.

Према Којикију се Кеитаи родио 450. а према Нихон Схокију 486. Оба извора се, међутим, слажу, да није био непосредни потомак свог претходника Буретсуа, с чијом је смрћу 506. изумрла грана царске породице која потиче од цара Нинтокуа. Други извори, пак, наводе како је прије доласка на пријестоље био владар/поглавица Косхија, племена/државе у сјеверном дијелу централног Јапана. Због тога неки аутори држе да је с њим заправо почела нова царска династија, односно да је Буретсу био посљедњи изданак старе династије.^[4] Текст Схаку Нихонги, пак, наводи да је Кеитаи био праунук Охохото но Кимија, брата супруге цара Ингиyоа, а који је сам био унук цара Ојина. У сувременој Јужној Кореји су, пак, честе шпекулације о томе да је Кеитаи поријеклом из Кореје, односно државе Баекје, те да је био брат краља Мурyеонг од Баекјеа.^[5]

У сваком случају, Кеитајеву владавину су обиљежили сукоби. Царем се прогласио у Кусуби, сјеверном дијелу провинције Каwацхи (данашњи Схијонаwате у префектури Осака), те му је требало око 20 година како би успоставио своју власт, односно наметнуо је другим клановима у области Yамато. Пред крај владавине је на отоку Кyусху избио Иwаи устанак, па је Кеитаи тамо око 527. послао свог војсковођу Мононобе но Аракабија, који је устанак угушио.

Контрадикторни подаци као датум Кеитаијеве смрти наводе 9. април 527. (Којики), односно 7. фебруар 531. или 534. У сваком случају, његова смрт је изазвала још један период нестабилности, али овај пут су се супарнички кланови и фракције окупили око његових синова - на једној страни су Анкан и Сенка, синови друге супруге по имену Оwари но Мураји Кусака, а на другој Киммеи, син прве супруге по имену Тасхирака но Химеико. Сва тројица су постали цареви, посљедњи међу њима Киммеи.

• Астон, Wиллиам Георге. (1896). Нихонги: Цхроницлес оф Јапан фром тхе Еарлиест Тимес то А.D. 697. Лондон: Кеган Паул, Тренцх, Трубнер. ОЦЛЦ 448337491
• Броwн, Делмер M. анд Ицхирō Исхида, едс. (1979). Гукансхō: Тхе Футуре анд тхе Паст. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-03460-0; ОЦЛЦ 251325323
• Халл, Јохн Wхитнеy. (1993). Тхе Цамбридге хисторy оф Јапан: Анциент Јапан, Вол. I. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-22352-2
• Ким Yонг Wоон (2009). Хисторy анд тхе Футуре аре Оне (천황은 백제어로 말한다). Сеоул.
• Понсонбy-Фане, Рицхард Артхур Брабазон. (1959). Тхе Империал Хоусе оф Јапан. Кyото: Понсонбy Мемориал Социетy. ОЦЛЦ 194887
• Сеелеy, Цхристопхер. (1991). А Хисторy оф Wритинг ин Јапан. Леиден: Брилл Публисхерс. ИСБН 978-90-04-09081-1—репринтед бy Университy оф Хаwаии Пресс (2000). ИСБН 978-0-8248-2217-0
• Титсингх, Исаац. (1834). Нихон Одаи Ицхиран; оу, Анналес дес емпереурс ду Јапон. Парис: Роyал Асиатиц Социетy, Ориентал Транслатион Фунд оф Греат Бритаин анд Иреланд. ОЦЛЦ 5850691
• Варлеy, Х. Паул. (1980). Јиннō Схōтōки: А Цхроницле оф Годс анд Совереигнс. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. ИСБН 978-0-231-04940-5; ОЦЛЦ 59145842