Цитоскелет
Цитосклет (целуларни/станични/ћелијски скелет/костур) представља структуру изграђену од многобројних влакана и сићушних цевчица које прожимају читаву цитоплазму ћелије и дају јој чврстину и облик. Присутан је у овим типовима целије: еукариотским: биљним и животињским.
Изграђен је од преко 20 врста цитоплазматичних протеина који омогућавају:
- промену облика ћелије,
- кретање органела и саме ћелије (граде трепље и бичеве)
- међусобно повезивање ћелија
- деобу ћелије и кретање хромозома за време деобе, изграђују деобно вретено
Основни структурни делови
[уреди | уреди извор]Основни структурни делови цитоскелета у еукариотској ћелији су:
1. микрофиламенти (лат. филамнтум = конац, нит) чији је основни састојак протеин актин; молекули актина се удружују у два ланца спирално увијена један око другог и граде актински филамент; у мишићним ћелијама се налазе и миозински филаменти изграђени од молекула протеина миозина; миозински филаменти заједно са другим факторима (јони Ца++, АТП и др.) омогућавају клизање актинских филамената што доводи до контракције мишићних ћелија;Пречника су око 7нм. Актин претставља глобуларни протеин иѕграђен од 375 амино киселина, молекулске масе 43кд. Ѕабисно од улоге коју имају у одређеном делу ћелије филаменти актина су организобани као: -Микрофиламенти који ѕаједно са цитоскелетом одређују облик ћелије -учествују у формирању адхезионих појасева -подржавају диференцијације плазмине мембране - учествују у процесима фагоцитозе и покретима ћелије.
2. микротубуле (лат. тубулус = цевчица) су у облику шупљег цилиндра ; у ћелији се могу налазити као појединачне или груписане у снопове; изграђене су од протеина тубулина;Тубулин је изграђен од две чврсто повезане јединице-алфа и бета тубулина (постоји још један тип тубулина, гама тубулин који се налази на центрозому). Саму микротубулу граде у круг поређаних 13 протофиламената. Полимеризација се одиграва с��мо на једном делу протофиламента који је позитиван (+)- брзо растући и негативни (-) односно скабо растући крај. Тако се у зависности од потребе цаме ћелије микротубуле могу на другом месту у ћелији полимеризовати и формирати микротубуле.
3. прелазни филаменти ((интермедијерни) добили су име по томе што им је пречник нешто већи од микрофиламената, а мањи од пречника микротубула; колико је за сада познато, имају их само животињске ћелије; граде их веома различити протеини. Они не учествују у покретима саме ћелије јећ јој дају механичку потпору. Постоји више од 50 врста различитих протеина који су класификовани у 6 група на основу секвенце амихокиселина које могу да чине интермедијалне филаменте.
Протеини цитоскелета су распоређени тако да граде решетку , микротрабекуларна решетка. Она обавија све органеле и простире се око њих прожимајући читаву ћелију. Решетка уједињује органеле и цитоскелет у јединствен систем, дајући тиме организацију цитоплазме, одређује облик саме ћелије, као и за покрете саме ћелије и распоред органела унутар ње.
Литература
[уреди | уреди извор]- Шербан, M, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
- Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
- Пантић, Р, V: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
- Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998
- Полексић, Весна, Богојевић, Јелена, Марковић, Зоран и Дулић Стојановић, Зорка. 2003. Зоологија за студенте Одсека за Сточарство Пољопривредног факултета. Пољопривредни факултет. Београд, 2003. стр. 432.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- БиоНет Школа[мртав линк]
- Биосклос Архивирано 2005-12-14 на Wаyбацк Мацхине-у