Цвијет

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Цвјетови

Цвијет (ијек.) или цвет (ек.) (латински: флос), биљни изданак или дио изданка с метаморфозним листовима који служе сполном расплоду. Цвјетови су према вегетативним дијеловима биљака редовно јасно омеђени као засебне морфолошке цјелине. Има органе за примамљивање кукаца, нпр. пчела или муха.

Букет-изрезане или убране Цвјетнице, лијепо одабране заједно, обично за поклон или за стављање у вазу у сврху украшавања простора. Понекад се букети састоје од слаткиша, тканине, перја и других украсних материјала.[1]

Основни дијелови

[уреди | уреди извор]
  • Цвјетиште - (лат. рецептацулум), носи на себи остале дијелове цвијета, може бити чуњасто проширено, плочасто проширено или врчасто удубљено
  • Оцвијеће - (лат. периантхиум), састоји се од чашке с лаповима и вјенчића с латицама
  • Прашници - (лат. андрецеум), преображени су микроспорофили, састоје се од прашничке нити (филамента), који на свом врху носи двије антере или поленовнице, антере су на филамент причвршћене помоћу везе или конектива
  • Тучак - (лат. гyнецеум), може бити само један или их има више, саставни дијелови су: плодница, врат и њушка тучка
Кинески букет цвијећа, дјело кинеског умјетника Ли Сонга

Цвијет који садржи све наведене дијелове је двосполан и има јасно истакнут вјенчић за примамљивање кукаца па се опрашивање двосполних цвјетова врши помоћу кукаца.

Многи цвјетови критосјемјењача, које су биле у неповољним увјетима за опрашивање кукцима, изгубили су вјенчић и постали су једносполни цвјетови, што спријечава самооплодњу. Сви цвјетови голосјемењача су једносполни.

Цвијет критосјемењача

[уреди | уреди извор]

Својим органима за примамљивање опрашивача активно придоноси успјеху оплодње и не препушта микроспоре случају у процесу опрашивања. Што више поједини су се цвјетови, прилагодили точно одређеним врстама опрашивача и привлаче их бојом, мирисом или обликом.

Цвијет голосјемењача

[уреди | уреди извор]

Увијек су једносполни, претежно ситни, једноставно грађени без оцвијећа. Женски цвјетови многих четињача смјештени су у горњем дијелу крошње, а мушки више у доњем дијелу. Мушки цвјетови су у облику реса и чешера, док женски имају облик чешера.

Расплодни органи голосјемењача још не судјелују активно у процесу опрашивања, већ микроспоре ослобађају у слободну природу па је проналажење и састајање микроспора са женским расплодним органима ријетко. Да се тај недостатак надокнади, производе се микроспоре у врло великим количинама, што је знатно расипање врло квалитетнога материјала. Због тога, расплодни органи голосјемењача нису достигли организацију, коју има цвијет.

Референце

[уреди | уреди извор]