Доменицо Селво
| Доменицо Селво | |
|---|---|
| дужд Венеције | |
| |
| Печат Доменица Селва | |
| Владавина | 1071–1084 |
| Рођен/а | непознато |
| Умро/ла | 1087 |
| Претходник | Доменицо I Цонтарини |
| Насљедник | Витале Фалиеро |
| Супруга/супруге | Теодора Селво |
Доменицо Селво (? - 1087) био је дужд Венеције који је владао од 1071. до 1084. О његовом поријеклу и раном животу се мало зна. За вријеме владавине свог претходника Доменица I Цонтаринија је службовао као дипломат. Након његове смрти 1071. је постао дужд на изборима који су први описани у тексту једног очевица. Селво је у првим годинама владавине уживао велику популарност, великим дијелом захваљујући дуготрајном миру и просперитету створеном дипломатском активношћу Цонтаринија. Селво је наставио његову политику, а посебну вјештину исказао у борби за инвеституру када је задржао добре односе и са римско-њемачким царем Хеинрицхом IV и са папом Гргуром VII. Селво је наставио градити добре односе и са Бизантом, коме је од 1081. помагао у рату с Норманима под Робертом Гуисцардом. Иако није успио спријечити норманску инвазију Балкана, млетачка флота је Норманима нанијела тешке поразе, те је Венеција у знак захвалности примила Златну булу од цара Алексија I Комнена, односно низ трговачких повластица на којима ће се темељлити њено пословно царство на Источном Медитерану у сљедећим вијековима. Неочекивани пораз од Гуисцардове флоте код Крфа 1084. је Селву, међутим, значајно срушио популарност те је у децембру покренута иницијатива за његово свргавање. Селво је на то реагирао добровољним одступањем, створивши преседан који ће омогућити чвршће обликовање Венеције као републике. Замијенио га Виталие Фалиеро. Селво је отишао у самостан гдје је умро три године касније.
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Галлицциолли, Гиованни Баттиста. (1795). Делле меморие венете антицхе, Венезиа: D. Фрацассо, Вол. VI. ЛЦЦ ДГ676.3 .Г3 Пре-1801 Цолл. (it)
- Грубб, Јамес С. "Wхен Мyтхс Лосе Поwер: Фоур Децадес оф Венетиан Хисториограпхy". Тхе Јоурнал оф Модерн Хисторy, Вол. 58, Но. 1. (Мар., 1986).
- Хазлитт, W. Цареw. (1915). Тхе Венетиан Републиц: Итс Рисе, итс Гроwтх, анд итс Фалл. А.D. 409–1797, Лондон: Адам анд Цхарлес Блацк. ЛЦЦ ДГ676 .Х43 1915.
- Комнене, Анна. (1148). Тхе Алеxиад, Лондон: Пенгуин Цлассицс. ИСБН 0-14-044958-2.
- МцЦлеллан, Георге Б. (1904). Тхе Олигарцхy оф Венице, Бостон анд Неw Yорк: Хоугхтон, Миффлин анд Цомпанy. ЛЦЦ ДГ677 .М13.
- Молменти, Помпео. (1906). Венице: итс Индивидуал Гроwтх фром тхе Еарлиест Бегиннингс то тхе Фалл оф тхе Републиц. Тхе Миддле Агес: Парт I. Транслатед бy Хоратио Ф. Броwн. Лондон: Јохн Мурраy, Албемарле Стреет, W. ЛЦЦ ДГ676 .М7.
- Муир, Едwард. (1986). Цивиц Ритуал ин Ренаиссанце Венице, Принцетон: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 0-691-10200-7.
- Мунк, Јудитх; Мунк, Wалтер. "Венице холограм". Процеедингс оф тхе Америцан Пхилосопхицал Социетy, Вол. 116, Но. 5. (Оцтобер 13, 1972).
- Ницол, Доналд M. (1988). Бyзантиум анд Венице: А Студy ин Дипломатиц анд Цултурал Релатионс, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-42894-7.
- Норwицх, Јохн Јулиус. (1989). А Хисторy оф Венице, Неw Yорк: Винтаге Боокс. ИСБН 0-679-72197-5.
- Рендина, Цлаудио. (2003). I доги: Сториа е сегрети, Роме: Неwтон Цомптон. ИСБН 88-8289-656-0. (it)
- Сансовино, Францесцо. (1581) Венетиа, цитта нобилиссима ет синголаре, десцритта..., либ. xии, Бергамо: Леадинг. ИСБН 88-86996-24-1. (la)
- Скиннер, Патрициа. (2003). Фамилy Поwер ин Соутхерн Италy, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-52205-6.
- Сталеy, Едгцумбе. (1910). Тхе Догарессас оф Венице (тхе wивес оф тхе Догес), Неw Yорк: C. Сцрибнер'с сонс. ЛЦЦ ДГ671.5 .С7.
- Wиел, Алетхеа. (1894). Венице, Неw Yорк: Г.П. Путнам'с сонс. ИСБН 1-4179-3411-5.
- Wолфф, Ларрy. "Венице анд тхе Славс оф Далматиа: Тхе Драма оф тхе Асиатиц Емпире ин тхе Венетиан Енлигхтенмент". Славиц Ревиеw, Вол. 56, Но. 3. (Аутумн 1997).
| Политичке функције | ||
|---|---|---|
| Претходи: Доменицо I Цонтарини |
дужд Венеције 1071–1084 |
Слиједи: Витале Фалиеро |
