Епиктет

Епиктет
Хеленистичко - римско раздобље
Античка филозофија
Рођење	око 50.
Смрт	око 138.
Филозофија
Школа/Традиција	Касна Стоа
Главни интереси	Етика, Религија

Епиктет (грч. Ἐπίκτητος; * 50. у Хијераполу у Фригији у данашњој Турској; † вјеројатно 138. у Никополу на Епиру у данашњој Грчкој) је био грчки филозоф, један од важнијих представника касног стоицизма. Његово је учење наглашавало милосрђе, покорност и понизност, али такође и способност и дужност човјека да обликује властити карактер, овладавајући собом и постајући независан од вањских околности.

О његовом животу је веома мало познато. Зна се да је био Епафродитов роб. Негдје након Неронове смрти господар је Епиктету подарио слободу.

Епиктет је био ученик Гаја Музонија Руфа (латински: Гаиус Мусониус Руфус), римског филозофа и умјереног представника стоицизма.

По наредби римског цара Домицијана, и Епиктет је 94. године, поред осталих филозофа и математичара, прогнан из Рима. Настањује се у Никополу на Епиру, гдје оснива своју филозофску школу.

Епиктет се, као и стоички филозофи, посебно бавио етиком, и то моралом и религијом. Стога је снажно утјецао и на развој раног кршћанства.

По његовом учењу, човјек треба разграничити, на које ствари и догађаје у животу може самостално утјецати, а на које не. Тек са таквим спознајама он себи омогућује постизање среће и душевног благостања. При томе, за ствари на које може утјецати, треба тражити властито и индивидуално рјешење. Оне ствари и догађаје, на које нема израван утјецај, треба "стоички" да поднесе - односно да их прихвати онакве какве јесу. Даље, не треба да буде узнемирен због догађаја, који се дешавају због природних или божанских закона.

Важан аспект Епиктетовог учења представља и теорија, да те основне претпоставке, не само да су сваком појединцу познате, него да се у свакодневном животу и примјењују.

Његов кључни слоган гласи: „Поднеси и одричи се“, „сустине ет абстине“.

Посебно позната је Епиктетова изјава: „Човјек није узнемирен због самих ствари, него због његовог схваћања истих!“ Та реченица се може схватити као основа његовог учења. Том реченицом се води, на примјер и Алберт Еллис при развоју своје рационално емотивне терапије, гдје се полази од тога, да одлучујући разлог психичких поремећаја треба тражити у ирационалним обрасцима размишљања.

Епиктетова дјела би данас умногоме остала непозната, да није имао ученика по имену Аријан (Луциус Флавиус Аррианус), који је већину његових говора биљежио. Његово најпознатије дјело представља "Приручник морала" (енцхеиридион) док су познати и његови "Разговори" (диатрибаи).

• Филозофија
• Стоицизам
• Антички филозофи
• Хеленистичко-римско раздобље

Епиктет на Wикимедијиној остави

• Епиктет, Приручник. Превео и приредио Павел Грегорић, Загреб: КруЗак, 2006. (ИСБН 953-6463-77-6; грчки текст, хрватски пријевод, увод и коментар).
• Епиктет Архивирано 2004-12-08 на Wаyбацк Мацхине-у на Интернетској филозофској енциклопедији
• Епиктетови текстови у Интернетском архиву класичних дјела Архивирано 2011-04-09 на Wаyбацк Мацхине-у
• Боокс оф тхе Дисцоурсес
• Епиктетови цитати^{[мртав линк]}